Али… главно питање је како… која је то комуникацијска рута која повезује Мосул (као центар из кога дјелује „Ахрар ел Шам“ уз помоћ Турских војних и обавјештајних структура) и Раку (као центар Исламске државе) са важним и главним градовима европских земаља, кад је сигурно утврђено да не постоји мисионарска, пропагандна, оперативна и комуникацијска мрежа нити логистичка база преко које би исламистичке терористичке организације ефикасно дјеловале у земљама Европске уније и покретале групе, цјеле породице и појединце у самоубилачке акције? Гдје се у исламистичкој инфраструктрури налази тај мост, та одскочна даска, за Европу?

Одговор је: у Босни и Херцеговини, прецизније у Сарајеву.

Сви најважнији официри Исламске државе, Ал Каиде и Муслиманског братства налазе се у Сарајеву. Највећи потенцијал радикалних исламиста, војно обучених и фанатизованих, са одређеним ратним искуством налази се у овом граду. Иако терористички чин представља еквивалент ратног злочина у мирнодопском раздобљу – одговор из Сарајева је подршка терористима.

Упркос честом повезивању Исламске државе са Ал Каидом, ова терористичка и војно-политичка организација нема заједничке филозофске, организацијске нити службене везе с њом. Тренутно, ове двије организације су у Сирији и Ираку у непријатељском односу, иако им је заједничко подржавање сунитског, вехабијског ислама и политичког радикализма формулисаног од стране Муслиманског братства.

Ал Каида је терористичка организација с „успаваним ћелијама“, обучним камповима, која изводи терористичке нападе. Исламска држава је војно-политичка организација, понекад класична муслиманска милиција, и држи под окупацијом териториј величине Велике Британије и промовише бруталне злочине, ритуална одсијецања глава, освету и радикалну вјерску филозофију без и мало компромиса.

У Босни и Херцеговини ове двије организације наступају заједно и усаглашено са политичким системом који контролише Странка демократске акције – тачније Бакир Изетбеговић у име онога што именујемо као „политичко Сарајево“. То значи да све акције које ове терористичке организације подузимају у Босни и Херцеговини или из ње – имају контра-обавјештајну заштиту политичког и безбједносног апарата у БиХ. Босна и Херцеговина са свим својим заједничким институцијама и 15 безбједносних агенција на заједничком нивоу, сарађује са терористичким организацијама и у Сарајеву формулише врло комплементаран програм и циљеве.  Док у Сарајеву хапсе и дисциплинују политичке лидере терористи се награђују и амнестирају од сваке одговорности.

Суђење Авдулаху Фатиху Хасановићу због његове повезаности са терористичким организацијама из чл. 202. Кривичног закона БиХ и организовања група за одлазак на страна ратишта и пресуда због тако тешких дјела са изузетно тешким посљедицама, завршено је, буквално, пуштањем на слободу Хасановића. И то слободу, која се нуди и другим исламским ратницима и лажним џихадистима ако се врате у земљу.Свака осуда од годину дана затвора може се отплатити новцем у Федерацији БиХ и значи пуштање на слободу.

Управо на ту чињеницу је указао Роб Вајнрајт, директор Еуропола, када је рекао да са избјеглицама можемо очекивати најмање 5.000 бораца који се враћају у Европу са ратишта Сирије и Ирака те да они представљају највећу пријетњу по мир и стабилност Европе.

У Босни и Херцеговини не постоји политика кажњавања терориста него ослобађања терориста јер Тужилаштво БиХ са Гораном Салиховићем на челу, СИПА са Перицом Станићем, ОБА са Османом Мехмедагићем Осмицом и Министарство безбједности са Драганом Мектићем – обмањују цјелокупну Европску јавност, како се у БиХ води борба против тероризма и да је БиХ поуздан партнер у тој борби.

У Босни и Херцеговини се амнестирају џихадисти и пуштају на слободу – финансирање терористичких активности које подразумијева финансирање 45 терористичких кампова и 64 параџемата се одвија уз помоћ појединих високих функционера на власти у Сарајеву. Наоружавање и обука као и пропаганда баш као и спречавање прања новца за финансирање тероризма још увијек нису изазвали реакцију државе ни у најблажој форми.

Стварајући климу политичке нестабилности појединци у власти у Сарајеву помажу терористима да и даље јачају организационо, финансијски и да буду оперативно способнији. Истовремено, у Босну и Херцеговину су се вратили најзначајнији команданти Муџахединске шуре, Ал Каиде, Исламске државе и Муслиманског братства. Прво је дошао „отац босанског вехабизма“ Имад Ал Мисри Фарагала Ахмед („Еслам Дурмо“), један од организатора терористичког напада у древном Египатском граду Луксору у коме је убијено десетине западних туриста и због чега је овај терористички вођа издржавао десетогодишњу казну у Египту. Затим су из америчке базе у Гуантанаму у БиХ стигла петорица припадника тзв. Алжирске групе: Омар Боуделла Хаџ, Мухамед Нецхле, Мухамед Аит Идр, Лакхдар Боумедијен и Сабер Махфоуз Лахмар Лабар након десетогодишњег боравка тамо.

У Босну и Херцеговину је такођер враћен, тачније упућен, Тарек Махмод Ахмад Ал Савах, највећи Ал Каидин стручњак за специјалне експлозиве, учесник „Тарнак фарм“ тј. „Убејдах кампа“ за обуку терориста на управљању минско-експлозивним средствима, похваљен лично од Осаме бин Ладена, како пише у његовом персоналном досијеу.

Свакако да су и креирање закона који би из Имиграционог центра пустио Имада Ал Хусина „Абу Хамзу“ и његово ослобађање претворио у невиђено пропагандистичко дјеловање преко америчких медија попут Н1 ТВ и Катарске Ал Џазире, показатељи јасне намјере да се исламистичке снаге и структуре прегрупишу управо у БиХ и из ове земље организују сложене терористичке операције у Европи.

У цијелој Европи нема значајнијих радикалних исламских лидера нити организованије терористичке организације од ове која је у БиХ изграђивана задњих тридесет година. Управо зато све мјере које у овом тренутку подузима Министарство унутрашњих послова Републике Српске са Министром Драганом Лукачом на челу су далекосежне и значајне статешке мјере на заштити безбједности грађана и уставног поретка у земљи. Нове управе и многе оперативне мјере које теже јединственом наступу и адекватном одговору цјелог друштва, у виду мобилизације и употребе Резервног састава полиције као и њихово опремање за ову борбу су тренутно најважнија заштита цјелог Западног Балкана и пријатељских земаља Европске уније које не очекују терористичке нападе из Босне и Херцеговине. Само такве озбиљне мјере могу значити озбиљан напредак у изградњи стабилног и безбједног друштва и окружења.

А за Европу, најважнија порука и јесте: војни обрачун са Исламском квази државом у Сирији и Ираку је важан корак али није једини – мора се наставити са оперативним пунктом и логистичком базом у Босни и Херцеговини. То дјеловање према тзв. „Босанској мрежи“ подразумијевало би само досљедну примјену безбједносних процедура и конвенционалних безбједносних мјера, које Европа мора изнудити од власти у БиХ:

  1. Ставити под адекватан безбједносни надзор све екстремистичке идеологије, њихове организационе облике и све истакнуте вође терористичких организација, важних исламиста који пролазе кроз све безбједносне евиденције као пријетња националној сигурности и извор подршке терористичким организацијама и подршка терористичком дјеловању;
  2. Досљедно примјенити Кривични Закон БиХ и Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, те онемогућити финансијске операције које путем банака, лажних хуманитарних организација и других облика тзв. невладиних организација изводе организације које подржавају и планирају терористичке активности;
  3. Онемогућити разне врсте вјерских и борбених обука које се свакодневно изводе у војним камповима, „мини исламским државама“, вехабијским насељима – њих 45 критичних у безбједносном смислу или како то Исламска заједница БиХ назива „параџематима“ (њих 64 по евиденцији Исламске заједнице);
  4. Спречити наоружавање исламиста у земљи и зауставити вањско-трговинске канале којима се активно, у све већем обиму, шаље из Босне и Херцеговине, оружје и војна опрема за разне исламистичке и терористичке организације широм Блиског истока и Сјеверне Африке;
  5. Коначно онемогућити пропаганду са разних исламистичких портала и екстремистичког штампаног издања и портала, магазина „САФФ“, гласила муџахедина из БиХ (предсједник управе Абдусамед Бушатлић а главни уредник Езхер Бегановић – официри злогласног Одреда ел Муџахедин) и забрањене Активне исламске омладине повезане са нападом на Сједињене Америчке државе једанаестог септембра 2001.године.

Прочитај без интернета:
93 гласa