ВУЧИЋ У ЗЕМЉИ ЧУДА

Вучић је, по ко зна који пут, показао да је човек који на ауто–путу вози погрешном траком у погрешном правцу. Он је непосредно подржао Хилари Клинтон па му је, после победе Трампа, остало само да се позива на, Трампу блиског, Роберта Ђулијанија, који га је 2012. подржао у кампањи за градоначелника Београда. Ипак, Woochic friendly медији су све време подстицали масовну хистерију звану „Трампе, Србине“. Нека наша баба му је, наводно, чувала децу, вози га Србин, жена му се дружи са Србкињама, чланови његовог изборног тима веселили су се на њујоршком концерту Шабана Шаулића, итд. Нарочито је важна прича о томе како су Путин и Трамп сјајни другари, који ће победити ИСИС, након чега је у нас све могуће, па и „подела Косова“. Ова бука је дизана док је Шиптарима додељиван међународни позивни број, и док се у Скупштини Србије спрема закон који треба да санкционише „негирање геноцида“ (прво у Конгу, па у Сребреници, сасвим у складу с идејама породице Клинтон, тако блиске Александру Вучићу). 

То је главни Вучићев метод владавине: док продаје Србију туђину, његова медијска машинерија пумпа мишиће свом миљенику, и показује га као „љутог Србина“, коме ће и Путинова Русија и Трампова Америка дати средства за остварење наших вековних снова на Балкану. Ако се томе дода глуматање Броза, намењено пензионерима, добија се комплетна слика Вучићеве шибицарске владавине. 

СРБСКА РЕАКЦИЈА

Наравно, Woochic friendly новине су подстицале једно расположење које је у народу већ постојало: радост због резултата америчких избора, у доба кад је „Њузвик“ Хилари Клинтон, ни не знајући шта ће бити на гласању, ставио на своју насловницу као „госпођу председницу“.

Домаћи глобалисти, који примају паре и наредбе од леволибералног естаблишмента Вашингтона и Брисела, чупали су косе гледајући реакције свог „примитивног“, и даље „непреваспитаног“, народа који се обрадовао Трамповој победи. А Срби, који су у САД гласали за Трампа, у матичним земљама су се, инфантилно–пубертетски, како само они то умеју, стварно радовали. Они нису размишљали ко је Трамп као будући председник САД, и да ли ће испунити своја предизборна обећања. Они су га видели као „лузера“ који је потукао апсолутну фавориткињу, „народног човека“ који је оборио „ненародни режим“. У питању је, ако ћемо искрено, једна „карневалска“ србска реакција: зло, инкарнирано у Хилари Клинтон, која ја, са својим супругом Билом, овом народу нанела штете скоро колико и Хитлер, Трамповом кампањом и победом је, макар привремено, демаскирано, и то је повод за ругање моћи која није свемоћна и ликовање због победе правде, ма како та победа кратко трајала. Зато се, на мелодију „Шта се оно на Динари сјаји? Ђујићева кокарда на глави“, о Трампу певало као о „четнику“, са поруком да, ако буде изборне среће у САД, „Дрина Србе раздвајати неће“.

РОБОТИ ЈОШ НЕ ВЛАДАЈУ

Уз то, победа Трампа је показала да др Џон Хјуер, професор филозофије и социологије са Универзитета Мериленд, није био у праву. Наиме, Американци који су, из пркоса према новом тоталитаризму, гласали за Трампа, показали су се ирационални у свом отпору глобалистичким „очевидностима“ скоро као и Срби, које је Хјуер, још у доба НАТО бомбардовања 1999. године, овако стигматизовао: „Американци сада улазе у нову, битно другачију еру друштва  и културе, у еру какву свет до сада није видео. То је  пост-хумана ера у којој ће сви аспекти друштвеног живота бити сведени у предвидљиве шаблоне и рационализовани, све нијансе међуљудских односа поједностављене у рутинске процедуре и препуштене плаћеним професионалцима попут адвоката, психолога и бирократа… Ова пост-хумана Америка много је светлосних година удаљена од Србије, која је још увек својим делима и мислима у мрачном добу које нема благе везе са модерним временима./…/ Американци су прототип људи будућности, Срби атавистички остатак прошлости. Пост-хумана Америка владаће новим веком, јер ће сва њена енергија бити усмерена на ширење информативне технологије и популарне културе, привредно-новчану доминацију и непрекидну војну хегемонију широм света.“(1)

Трампови гласачи нису роботи; и то није мала ствар. Она улива наду да човечанство није лако роботизовати.

Ипак, ово није текст о Вучићу и србским реакцијама на избор новог председника САД. Карневалска еуфорија (која већ пролази) не лишава нас обавезе да стварно размишљамо о Трампу и последицама његовог избора по САД и свет.

КО ЈЕ ТРАМП?

Трамп је вулгарни глупак који се домогао власти; расиста, ксенофоб, сексиста, амерички Берлускони, који ће упропасти САД, и коме не треба дозволити да преузме власт у Белој кући. Њега су, као будућег председника, наговестили у „Симпсоновима“. Учтивије, то се пише овако: “Победио је кандидат који је више потрошио на капе него на испитивање јавног мњења/…/ Последице гласања за промене су узнемирујуће./…/ После Брегзита и избора у САД неки сматрају да се поредак руши пре нашим очима./…/ Избори су показали јаз између полова, а обе стране су изневерене/…/ Путину и друговима избор Трампа мами осмех на лице“ (2).

Трамп, наравно, јесте „контроверзни бизнисмен“ (а колико је „неконтроверзних бизнисмена“ у капитализму?), али он није ни будала, ни неспособњаковић. То доказује не толико његов успех на изборима, колико чињеница да је успео да формулише причу традиционалне WASP Америке на начин који је прихватљив у ширем контексту америчког политичког наратива, незамисливог без снажних уплива конзервативизма. Трамп се, у својим наступима током предизборне кампање, на једној страни стално кретао по ивици између традиционалне представе о приватном предузетништву и „hard working“ као основи „америчког сна“ и визионарству „отаца оснивача“ САД, који су својим потомцима оставили слободу; и гневних сведочења о глобалистичкој елити која руши „амерички сан“ зарад стварања своје империје, што је прича која је, од стране медија те исте елите, одавно проглашена за „теорију завере“ и исмејана, али и „таргетирана“ као извор антисемитизма, расизма и ксенофобије. Чињеница да је један од најистакнутијих антиглобалистичких активиста, човек који је „провалио“ илуминатско састајалиште звано „Боемска шумица“ и организатор свакогодишњих протеста против састанака Билдерберг групе, Алекс Џоунс, стао иза Трампа, и да му се Трамп после тријумфа захвалио на подршци,  указује управо на то да је нови амерички председник успешно ходао по ужету разапетом на великој висини, и да је прешао свој пут. 

Ако се узме у обзир шта је све рекао у кампањи, бива нам јасно зашто су „мејнстрим медији“ свим силама навалили на Трампа, зашто Сорош финансира демонстрације против њега, зашто га је се, од народа неизабрано, руководство Европске уније гади.

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ТРАМП

До сада, ниједан амерички председнички кандидат није могао да дође до већег дела народа са порукама које им је послао Трамп: „Суштина нашег покрета је у смени пропалог и корумпираног политичког естаблишмента новом владом коју ћете контролисати ВИ – амерички народ. Естаблишмент у Вашингтону, медијске и финансијске корпорације постоје само из једног разлога: ради свог богаћења и своје заштите. Естаблишменту зависе трилиони долара од победе Хилари Клинтон. За оне који контролишу моћ у Вашингтону и за глобалне специјалне интересе важно је партнерство са носиоцима политичких функција којима ваша добробит није на памети. Наша кампања за њих представља истинску егзистенцијалну претњу са каквом се они никада до сада нису сусрели. Ово није тек следећи изборни период од четири године. Ово је раскрсница у историји наше цивилизације која ће одлучити да ли ћемо или не, ми, народ, повратити контролу над нашом владом. Политички естаблишмент који покушава да нас заустави је исти онај који је одговоран за наше уништавајуће трговинске споразуме, масовну нелегалну емиграцију и економску и спољну политику којима су исушили нашу земљу. Политички естаблишмент је довео до уништења наших фабрика и наших послова који су се преселили у Мексико, Кину и друге земље широм света. А глобална структура моћи одговорна је за економске одлуке које су опустошиле нашу радничку класу, украле наша богатства и ставиле наш новац у џепове великих корпорација и политичких ентитета. Ово је борба за опстанак наше земље и ово је наша последња шанса да је спасемо. Ови избори ће одлучити да ли ћемо бити слободна земља или тек имамо само илузију демократије под контролом мале групе глобалистичких специјалних интереса који су претворили наш систем у шарену лажу. То је реалност. Ја то знам, ви то знате, они то знају и цели свет то зна. Клинтонова машина је у центру ове структуре моћи. То смо из прве руке видели у документима ’Викиликса’ из којих се види да се Хилари Клинтон састајала у тајности са међународним банкама и Волстритом са којима је ковала заверу за уништење суверенитета САД како би увећала богатство ове глобалне финансијске моћи, њених пријатеља са специјалним интересима и својим донаторима. Искрено, она би требало да се нађе иза решетака./…/ Најмоћније оружје у арсеналу Клинтонових су корпоративни медији – штампа. Будимо јасни у вези с једном ствари: корпоративни медији у нашој земљи нису више укључени у новинарство. Они представљају политичке, специјалне интересе без икакве разлике у односу на лобије и друге финансијске ентитете са политичком агендом и агенда није за вас већ за њих. Свако ко преиспитује њихову агенду проглашава се за сексисту, расисту, ксенофоба. Они ће лагати, лагати, лагати и лагати и онда ће урадити много горе од тога. Урадиће шта год је потребно./…/Клинтонови су криминалци, упамтите то. То је веома добро документовано и естаблишмент који их штити је укључен у прикривање великих размера њихових застрашујућих криминалних активности у Стејт департменту и Клинтоновој фондацији – како би одржали Клинтонове на власти. Они би бацили ма коју лаж на мене, моју породицу и моје вољене. Они ће предузети све како би покушали да ме зауставе. И ја знам да ће тај дан доћи. Али свеједно, радо ћу примити све те стреле и копља за вас. Примам их због нашег покрета како бисмо могли да повратимо нашу земљу. Једино питање је: када. Сигуран сам да ће се амерички народ уздићи изнад тога и да ће гласати за будућност какву заслужују. Једино ВИ можете да зауставе ову коруптивну машину. МИ смо једина снага која је у стању да спасе нашу земљу. Наша цивилизација доспела је до тренутка када се своде рачуни.“(3)

Овај (како би Жак Дерида, сасвим другим поводом, рекао) „апокалиптички тон“ новоизабраног председника САД дошао је до гласача. И тај тон је победио.

„НИТКО НЕ ЧИТА ТЕКСТА“ (МИРОСЛАВ КРЛЕЖА)

Данашњи човек не жели да чита оно шта му се пише, а мисли да све зна. Тако је и у случају новог америчког председника, кога тумаче на основу, што би Вук Караџић рекао, „правила баба Смиљане“. Ипак, постоји књига коју вреди листати кад се говори о Трампу. Она се зове „Обогаљена Америка. Како Америку учинити поново великом“(4). У њој, нови амерички председник показује шта је основна разлика између њега и Хилари Клинтон, то јест снага чији је она гласноговорник. Из књиге можемо схватити да је Доналд Трамп старински амерички националиста, који жели да његова држава буде најјача на свету, али као држава Американаца, док Хилари & comp. САД доживљавају као пуко оруђе за достизање апсолутне моћи глобалистичких елита и као пролазну фазу у стварању Новог светског поретка.

СПОЉНА ПОЛИТИКА И ИМИГРАЦИЈА

Трамп је јасан: Америка поново мора бити велика. То значи: доста је власти неспособних политичарчића којима се служи „светска закулиса“ (Иван Иљин). Пре свега, САД треба да буду војно најмоћнија сила света, да би могле да спрече појаву нових светских лидера, попут Русија и Кине. Земље које САД „штити“ треба да улажу паре у ту заштиту: од Јапана до Саудијске Арабије оне ће морати да дају много више новца за повећање обима америчке војне моћи него до сада. Што се привреде тиче, САД су изгубиле пет милиона радних места због измештања производње са своје територије на Далеки Исток, и то се више не сме дозволити. Неће бити никаквог додворавања Кини, нити ће јој бити дозвољена привредна шпијунажа, а ни ново богаћање за рачун економског слабљења САД, прети Трамп. И Русију треба спречити да постане супер-сила каква је био Совјетски Савез.

Унутрашња политика коју Трамп нуди је јасна: он у „Обогаљеној Америци“ каже да није против имиграције (по оцу је пореклом Немац, по мајци Шкот; преци су му, дакле, имигранти), него је против илегалне имиграције. Много часних, поштених и вредних људи са свих страна света никад неће моћи да добију америчко држављанство јер га траже на легалан начин, док са разних страна, пре свега из Мексика, стижу екипе проблематичних типова и масе које одбијају асимилацију. Трамп каже да ће спречити и тзв. „порођајни туризам“, заснован на лажном тумачењу једног од амандамана на Устав САД, донетог у 19. веку да би се црнцима дала политичка и грађанска права. То лажно тумачење омогућава да жена долети у САД, породи се, и да њено дете тиме аутоматски стекне америчко држављаноство.

Кад је у питању изградња зида између САД и Мексика, Трамп каже да то није никакав проблем: ако су Кинези пре два миленијума, са техником њима доступном, успели да се ограде од ондашњих имиграција, то ће бити могуће и сада, јер амерички зид биће много краћи, и грађен модерном техником.

ОБНОВА САД

Доста је фантазирања, вели Трамп: пре но што изградимо мостове ка Марсу, треба да спречимо да се мостови на реци Мисисипи не сруше. Наиме, канцер-капиталистичка небрига довела је инфраструктуру САД скоро до пропасти. Путеви, мостови, пруге – све је у лошем стању, док се земље које се развијају, попут Кине, највише старају о инфраструктури. То се мора променити по сваку цену. Такође, школство у САД је разграђено: уместо да деца уче и такмиче се у стицању нових знања, да најбољи имају врхунске могућности учења и рада да би, кад стекну дипломе, могли да суштински доприносе развоју своје земље, диктатура централизованог Секретаријата за образовање има за циљ да код ђака развија „самопоштовање“ и да му намеће леволиберални поглед на свет. Талентованим, а сиромашним, ученицима је, због огромних школарина, скоро онемогућен приступ универзитетском образовању, што додатно штетно утиче на развој САД, кога нема без врхунских младих зналаца, сматра Трамп. „Обамакер“, систем здравствене заштите који је увео Барак Обама, није функционалан, и право је бирократско замешатељство, које огроман број Американаца лишава здравствене заштите. И то се мора променити, вели Трамп у својој књизи. Треба изнаћи различите моделе приступа здравственом систему, у зависности од потреба и могућности корисника. Али, врло је важно да нико не буде изузет.

ПОГЛЕД НА СВЕТ

Доналд Трамп је амерички протестант, који се у младости формирао под утицајем пастора Нормана Винсента Пила и његове школе „позитивног мишљења“, једне ружичасто–оптимистичке верзије мантре из Кустуричиног филма „Сјећаш ли се Доли Бел“: “Свакога дана у сваком погледу све више напредујем“. Површан, дакле, али ипак верник, који Библију сматра најзначајнијом књигом на свету. Он је противник „политичке коректности“ која забрањује да се каже „Срећан Божић“ и да се слике „Марије и бебе Исуса“ истичу у јавном простору.

Из његовог протестантског духа проистичу и спољнополитичке и унутарполитичке смернице: у спољној политици, то значи апсолутну подршку Израелу, на основу „хришћанског ционизма“, а у унутрашњој политици то значи доследно држање начела о неприкосновености личне имовине и права на заштиту себе и породице. По Трампу, сасвим супротно обамистичкој политици разоружавања, сваки Американац има право да носи оружје, јер му је то право загарантовано америчким Уставом. Није криво оружје, него човек који пуца из њега, вели Трамп; и крива је нелегална набавка кратких и дугих цеви, која мора бити пресечена. Такође, Трамп се залаже за ограничење права на абортус, што је саставни део друштвене борбе „Bible believing“ Американаца.

НЕПРЕДВИДЉИВИ ТРАМП

Све се ово да сагледати из Трампове књиге „Обогаљена Америка“, као што се зна да нови председник САД неће бити предвидљив играч на међународној сцени. Он то отворено каже: до сада су амерички политичари били провидни, и често нису могли да у дело спроведу своје претње противницима. Трамп обећава да неће откривати своје планове, али да ће успевати да их спроведе. Он је решен: бориће се против исламског терора, али и против Ирана, коме неће дозволити никакав нуклеарни програм, јер Иран је претња Израелу.

Заиста, свет са Трампом (ако га леви либерали „постизборно“ не спрече да уђе у Белу кућу) више неће бити исти. Али, то не значи да ће Трамп бити „амерички Горбачов“, који свима попушта и демонтира америчку Империју. Ко се у то нада, ограничених је видика. Амерички националиста у Белој кући из својих разлога такође може покренути глобални рат, исто као што је то могла да учини глобалистичка лутка Хилари Клинтон. Треба се, дакле, спремати за сложену фазу међународних односа, у којој неће бити нарочито битна баба из Србије која је аутору „Обогаљене Америке“ чувала децу. И треба,  наравно, читати Трампову књигу.

Како рече покојни Кијук: “Добро обавештен човек је упола спасен човек“.

УПУТНИЦЕ (Интернету приступљено 18. 11. 2016. године):       

1. Цит. према: www.catenamundi.rs/vidici/recnik-srbofobije-4-deo/

2. The New York Times/ International Report, Недељник, број 14. новембар  2016, стр. 2, 3, 4.

3. Цит. према: Биљана Ђоровић, Да ли је обавештајна заједница САД поставила Доналда Трампа за председника, www.pecat.co.rs/2016/11/da-li-je-obavestajna-zajednica-sad-postavila-donalda-trampa-za-predsednika/

4. Доналд Џ. Трамп, Обогаљена Америка. Како Америку учинити поново великом, Службени гласник, Београд, 2016.

Прочитај без интернета:
27 гласовa