Историја живота сваке државе је пуна  криза – геополитичких, социјално-политичких, економских, финансијских, демографских, енергетских, еколошких… И све набројане кризе се шетају и Украјином још од тренутка појаве „Незалежне“ (Независне) на свет.

Зна се да уколико се реч „криза“ напише на кинеском, она ће се састојати из два хијероглифа, од којих један значи „ опасност, проблем“,  а други „повољна могућност“. Пред државом која се нашла у кризи увек постоје два пута. Први је да се у што краћем року осмисли антикризна стратегија и форсирано решење задатака, пред којима су се нашли и држава, и њен народ. А други – то је одбијање да се призна постојање  кризе, несхватање природе претњи које су се појавиле, настављање кретања по инерцији, без стратешких оријентира – према краху.

Полазна тачка геополитичког процеса до кога је дошло у Украјини је 1991.година када је дошло до „највеће катастрофе 20.века“ – до уништења Совјетског Савеза. До тог тренутка ни на једној светској карти, ни у једном историјском добу, није постојала држава која се звала „Украјина“.

1991.године су територија, државна граница, индустријска, транспортна и остала инфраструктура, комплетан научно-технички, војни, енергетски потенцијал бивше Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике (УССР) у потпуности предати новоформираној држави. Ето тај потенцијал, који је „Незалежна“ стекла пре 25 година, растурен  је ….

Геополитичка криза је довела до економске кризе. Да се присетимо шта је било и како је сада. До 1990. године, према подацима УН, Украјинска ССР је заузимала 10. место у свету по стандарду и чак била напреднија од неких развијених европских земаља. Совјетска Украјина је имала најбоље образовање на свету, једну од најбољих научних школа, једну од најбољих на свету медицину. И све то је било доступно. Кибернетика, математика, бродоградња, изградња ракета, авиона, турбина, производња апарата и уређаја, све то је у Украјини било међу најнапреднијим на свету. На њеној територији је постојала и највећа на свету трговачка флота  –  буквално у прве три године независности она је нестала у непознатом правцу, као што данас ишчезава сва Украјина. На путу којим је кренуо развој кризе другачије и није могло да се деси.

На територији Украјине  у време распада Совјетског Савеза живело је око 17% становништва СССР-а, ту се налазила четвртина индустрије СССР-а. Ако би се индустријски потенцијал Украјине посматрао одвојено од  осталих 14 совјетских република, по експлоатацији угља,  руде гвожђа, топљењу челика, производњи шећера – на граници између 1989. – 1990.године Украјина је чврсто држала прво место у Европи, при чему је била испред Велике Британије, Француске, Западне Немачке, Италије. Али – све то је било…

Без обзира што је на старту „незалежности“ имала одличну производну базу, Украјина  је сада постала потпуно зависна од увоза. Последњих 10 година увоз у Украјини је хронично испред извоза, а њихова разлика  достиже 8 – 10% БДП-а. Али уколико се погледа структура извоза, ту се издваја метал од кога се у иностранству производе високотехнолошки производи високе додате вредности, који се затим испоручују Украјини. Оно што је остало од сопствене производње Украјине, данас обезбеђује себе робним  ресурсима само са две трећине. За извоз иде углавном сировинска производња  малог степена прераде…

Осим индустријског и научно-техничког потенцијала, развијеног аграрно-индустријског сектора, осим црнице највишег квалитета (преко 20% црнице на планети), потенцијала који је наслеђен од СССР-а, Украјини је припала разграната транспортно-логистичка  инфраструктура; та република је, рекло би се, имала све шансе да постане  права држава  која веже Европу и Азију преко својих транзитних коридора. Уместо тога – ћорсокак!

Ако се узме статистика производње у двадесет година (1990. – 2010.) и погледа шта је било и шта је сада – све цифре говоре саме за себе, није потребан никакав коментар:

Назив производа Јединица мера

1990.г.д

2010.г.

Промене у %
Текстил

милиона м2

1210

88,2

-92,71

Бутер хиљада тона

444

79,5

-82,09

Фрижидери хиљада комада

903

164

-81,84

Шећер хиљада тона

6791

1805

-73,42

Челичне цеви хиљада тона

6494

1957

-69,86

Саламе хиљада тона

900

281

-68,78

Аутомобили хиљада комада

196

75,3

-61,58

Цемент

милиона тона

22,7

9,5

-58,15

Минерална ђубрива хиљада тона

4815

2285

-52,54

Производња електроенергије

млрд.квт·ч

298

189

-36,57

А ево како се мењао БДП Украјине у истих 20 година

0_943c1_1ccb1c4_orig

Само по једном показатељу учешћа машиноградње у БДП-у (у 1990. – 31%, крајем 2010. – 13%) јасно је да Украјина самоуверено прелази у категорију неразвијених земаља. Она више није у стању да произведе чак ни свој аутомобил обзиром да све материјале и склопове за производњу набавља у иностранства.

Само у Харкову је било смештено до 80% машиноградње, у чијим је фабрикама, тзв. комбинатима,  по једном комбинату, радило између 25 и 30 хиљада људи. У Харковској фабрици трактора (ХДЗ) радило је 52.000 људи. По фабрикама у граду су произвођени системи за управљање међуконтиненталним балистичким ракетама и ракетама-носачима, системи за управљање космичким апаратима, системи за управљање наоружањем и индустријским објектима, најсложенија радиотехника, произвођени су електронски системи за подморнице и војне бродове и др. Ту су произвођени авиони, тенкови, трактори, турбине за атомске, топлотне и хидроелектране, котрљајући лежајеви и сложена радио-, навигациона техника, анализациони уређаји, уређаји за радиоконтролу,  радиомониторинг  и специјалне радио-везе. У Харкову је било смештено преко 120 научно-истраживачких института, половина од њих – од савезног значаја. Као центар машиноградње Харков је заузимао треће место у СССР, после Москве и Лењинграда, за студенте је био главни студентски град Украјине, ту су биле класичне високе школе које су образовале стручњаке свих профила…

Ничега од набројаног више нема. Неповратно је изгубљено, покрадено, уништено. Одавно нема ни помена о некадашњем поносу зато што су при изградњи совјетског „лунохода“ (возила за кретање по Месецу) његови точкови пројектовани и прооизведени  у Харковској фабрици бицикала. Какав понос – данас се у Украјини  нико и не присећа шта је било на месту данашњих индустријских пустара.

… Финансијска криза се све јаче таласа и удара „Незалежну“ свих ових несрећних година. Државни систем финансија је у дубоком  расулу. Криза се пројављује у оштром неслагању  буџетских прихода и расхода, у паду девизног курса гривне, у узајамном неплаћању субјеката из економског сектора, у неслагању новчане масе  у промету  са захтевима закона о новчаном промету. Власти Украјине, пошто су некада добиле изванредно организовану банкарску мрежу, потпуно су је уништили и продали страним банкама. Ако сада из банкарског сектора Украјине оду све стране банке страшно је замислити шта ће се десити.

А шта је са људима који живе у тој држави? До 1991.године становништво Украјинске ССР је бројало 51,623.500 људи, али се испоставило да је за нову власт толики број људи претеран. Што је мање људи – то је мање и проблема. Тако су млади и стари, научници и произвођачи, сељаци и инжењери почели да се котрљају као снежне грудве… Тако да се грудва социјално-економске кризе Украјине докотрљла до најстрашнијег дна.

Почетком 2016.године становништво Украјине чини 42,545.059 људи. Једноставно је 10 милиона ишчезло. А од тог номиналног броја између 8 и 10 милиона украјинских држављана принуђено је да живи у иностранству, како би успевало да заради за живот – свој и своје породице. Многи међу њима се више никада неће вратити у отаџбину. Тако да реална бројност становништва Украјине у јануару 2016. није статистичких 42 милиона људи, већ 32 – 34 милиона.

Ево и података о бројности становништва у 2015 години: родило се 449.117 људи; умрло је 673.248  становника; природни  одлив – 224.131 човек,  механички одлив (тј. миграција) – 3.850 људи. Пошто према овој динамици направимо обичне прорачуне видећемо да ће се крајем 2016.године бројност становништва Украјине   смањити за још 226.765 и износиће 42,318.94 (минус 8 – 10 милиона на раду у иностранству). То значи да ће у овој години број становника да се смањује брзином од 621 човека дневно.

Према подацима пензионог фонда Украјине 76,6% пензионера добија пензију између 950 (социјална пензија) и 1573 гривне. Просечна пензија је 1500 гривни. Упоређења ради: у Пољској пензионер, када се прерачуна у украјинску валуту просечно добија  9.000 гривни, у Немачкој – 31.000 гривни. Придруживање Украјине Европској унији ту никако неће моћи да помогне.

Минимална плата и минимум за преживљавање за радно способно становништво  је за 2016.г. одређен на 1378 гривни, дечји додатак за новорођенче износи 860 гривни месечно или 28 гривни дневно. Плаћање комуналија за стандардни трособни стан је око 1500 гривни, односно просечан статистички пензионер не може да плати кирију за такав стан. А храна? А лекови? Људи живе као инсекти чији је животни век један дан.

Становништво које остаје у Украјини стварно представља главни проблем власти те земље. Таква је парадигма независне украјинске државности – нико не сноси никакву одговорност ни за шта. Ни моралну, ни кривичну, ни материјалну. Начин живота независне Украјине – то је непостојање одговорности за учињено.

Да се присетимо још мало. Главни идеолог Комунистичке партије Украјине, а затим и први председник Украјине Леонид Кравчук, који је учествовао у рушењу СССР-а, за само три године је потпуно расклатио брод „Украјина“, и пошто није успео да изађе на крај са управљањем њиме, усмерио га је према пучини криза и тако утопио наде народа да ће будућност бити боља. Да ли је одговарао за било шта, макар колико?

Леонид Кучма је узео у руке кормило које се клатило и под паролом „Украјина није Русија!“ брод повео негде према украјинским степама, и то тако вешто да су практично потпуно искидане све везе, кооперационе и производне, са сарадничким и блиским руским предузећима. Виктор Јушченко, који га је заменио, променио је дотадашњу заставу тако што је на новој писало „Украина це Европа“, али брод који се насукао у плићаку више није могао да се помери са места. Виктор Јанукович, који је  заменио Јушченка, започео је своју игру: наизменично се правио – час да иде у Европу, час у Русију. Па је долијао.

Сва та гомила украјинских председника је оваплоћена неодговорност.

Парадигма државе Украјине је блиска појмовима криминалног света. Њима није до народа, није ни до схватања закона управљања. Они би да успеју, пошто се пробију на власт, да откину свој комад. У Украјини је постало „непрестижно“ чак и срамота, да се буде поштен, пристојан, радан. Али зато није срамота разметати се глупостима  и себе сматрати за „шчирог“ Украјинца (тј. „правог Украјинца“).

Хоћете да знате шта је данас народ Украјине? Питајте где су се изгубили милиони Руса који су пре 25 година населили Украјину! Више их нема! Потонули су заједно са тим бродом што је изгубио кормило на пучини „незалежне“ историје.

Ма колико било тужно, али Украјина је прешла тачку од које нема повратка.

35 гласовa