Догађаји до којих је дошло у Украјини пре годину и по дана привлаче пажњу не само због драматичности, већ и због напора који улаже нови украјински режим како би формирао и нови језик – језик којим говоре садашњи политичари, а који се натура и читавом друштву. Најважнију  особину  тог новог украјинског језика наших дана представља потпуна замена значења појма, када се хоће да се црно прихвати као бело, а бело као црно.

* * *

Све је почело агитовањем да Кијев потпише Споразум о придруживању Европској унији, који је у својој суштини колонијални. Сервилна спремност нових владара да од Украјине направе колонију ЕУ названа је „тежња народа ка Европи“. Затим је постала и „борба против крвавог тиранина“ Јануковича, који, да то констатујемо, ипак није наредио да се против побуњеника-неонациста користи оружје, без обзира што су ови пуцали у чуваре реда, што је долазило  до паљења објеката,  погрома и сл.

Масовно убиство демонстраната  и милиционера у центру Кијева  од стране „непознатих снајпериста“  којима је командовао  Андреј Парубиј (сада секретар СНБО) и превожење оружја за снајперисте од стране  Сергеја  Пашинског, посланика украјинског парламента из блока Јулије Тимошенко,   проглашени су  за „крвави злочин режима Јануковича“.

Затим су оружани државни преврат који су починили побуњеници неонацистичке организације „Десни сектор“, кршећи при том гаранције које су Јануковичу дали представници три европске државе, и које је у супротности са свим украјинским уставним нормама,  и свргавање легалног председника земље назвали  „Јануковичево својевољно повлачење од испуњења својих обавеза“.

Преврат који су у Кијеву извршили неонацисти и убиство кримских противника Мајдана (који су се враћали из Кијева), а који су направиле присталице новог режима код Корсуња су подигли буру протеста на Криму и у Донбасу. Предлози да се преко устава учврсти  право региона у којима је већинско руско становништво на коришћење руског језика, као и идеја о преласку са унитарног на федеративно уређење Украјине, нова власт је прогласила за „сепаратизам“.

После тога је постојао и „воз пријатељства“ за Симферопољ, са наоружаним побуњеницима „Десног сектора“, који је ишао да растерује кримљане који су одржавали митинг. Дошло је до свенародног полета  у време референдума на Криму, у Доњецку и Луганску,  али је он проглашен  за „незаконито гласање пред цевима руских аутомата“. У Донбас су послате и  казнене јединице неонациста,   као и за учествовање у убиствима и подметањима пожара у Кијеву, али је све то названо „антитерористичка операција“. Десетине људи су спаљене, побијене палицама, убијене мецима у Дому синдиката у Одеси, али су они  проглашени за оне „који су случајно   запалили  себе“.

Оне који су 2.05.2014. преживели пакао у Одеси још увек држе у затвору.

У новом украјинском језику бисер представља проглашавање полицијске цензуре за „мораторијум на критику власти“, а слављење нацизма за „искорењивање тоталитарне прошлости“.

* * *

Идеолошки оријентир режима Порошенка – Јацењука представља такозвани украјински интегрални национализам. Тај идеолошки правац је формиран 1920. – 1930.година на бази позајмљивања радова  италијанског фашизма  и немачких нациста. До почетка Другог светског рата наведену идеологију је преузела на усвајање Организација украјинских националиста (ОУН) која је под своје окриље ујединила организације какве су Украјинска војна организација, Лига украјинских националиста, Савез украјинских фашиста, Савез за ослобођење Украјине. Највише руководство ОУН, укључујући ту и Јевгенија Коноваљца (агент „Конзул“), Андреја Мељника („Конзул-2“), Стјепана Бандеру  („Сериј“) представља агентура нацистичке обавештајне службе. После цепања ОУН на групе Бандере и Мељника нацисти су били принуђени да финансирају сваку   групу посебно. Из изјава заробљених абвероваца се зна да су почетком 1941.г.  и Бандера, и Мељник украли новац који је био издвојен за рад њихових организација (по 2 милиона рајхсмарака за сваку од њих) и пребацили их на своје личне рачуне у Швајцарској.

Од чланова ОУН  су формиране јединице „Нахтигал“ и „Роланд“ које су припале диверзионом пуку „Бранденбург-800“.  По подацима израелске антинацистичке организације „Јад-Вашем“ батаљон „Нахтигал“ је учествовао у убијању Јевреја и Пољака из Лавова (Љвова)  у јулу 1941.године. „Походние курењи“ (нелегалне војне групе) су учествовале у стрељању Јевреја у Западној Украјини, а националисти из „Буковинског курења“ ОУН  –  у стрељању Јевреја у кијевском  Бабјем Јару.

У зиму 1941.године од  „курења“  ОУН је формирано неколико „шуцманшафт-батаљона“ који су учествовали у борби против партизана на територијама Украјине, Белорусије, Пољске, Словачке, Југославије, Француске. Почетком 1943.године организације Мељника и Бандере су више својих чланова послали у дивизију СС „Галичина“ коју су формирали хитлеровци. Истовремено је Бандерина  ОУН приступила формирању одреда Украјинске устаничке армије (УПА) на чијем је челу био бивши командант диверзионог абвер-батаљона „Нахтигал“ Роман Шухевич.

Дивизија  СС „Галичина“  и УПА- одреди су учествовали у масовним убиствима пољског становништва у Западној Украјини, познатим под именом „Волињска сеча“. Према подацима пољске организације SUOZUN у току Волињске сече   чланови ОУН (који су припадали УПА) и дивизија  „Галичина“ су поубијали око 200.000 Пољака.

* * *

У априлу 2015. украјински парламент је донео пакет закона по коме све украјинске формације и организације из периода 1920. – 1940, које су се придржавале идеологије интегралног национализма (ту спадају ОУН, УПА, дивизија „Галичина“), су борци против  тоталитаризма. Украјински  Хитлерови јатаци су проглашени за „трећу снагу“ која се борила не само против Совјетског савеза – учесника антихитлеровске коалиције, већ и против  Хитлерове Немачке.

Али – и то је лаж! У немачким војним архивима нема никакве информације о ратним дејствима УПА против Немаца. У званичној информацији Војно-историјског научно-истраживачког института из Минхена се каже: „У нашем институту нема материјала о губицима вермахта које су му у Западној Украјини нанеле илегалне групе УПА.“ Истовремено, из  архивских докумената се зна да су одреди УПА тесно сарађивали са хитлеровцима, добијали од њих стотине митраљеза, десетине хиљада пушака  и аутомата, милионе метака, у размену за обавештајне информације о Црвеној армији, ухваћеним црвеноармејцима, као и за учествовање у ликвидацији совјетских партизана  и одреда  пољске „Армије Крајове“.

„Мељниковци“ су се у потпуности ослањали на помоћ Хитлера у борби против  Совјетског Савеза, и себе су видели као будућу власт Украјине, као део Трећег рајха.  „Бандеровци“ су маштали о нацистичкој држави-сателиту, која ће бити савезна држава у Хитлеровој Немачкој. „Акт обнове Украјинске Државе“ који је Бандерин заменик Јарослав Стецко  прочитао у Лавову 30.06 1941.године гласи: „Украјинска Држава која се поново формира ће бити тесно повезана са Национал-социјалистичком  Великом Немачком, која под руководством свог вође Адолфа Хитлера формира нови поредак у Европи  и у свету и помаже украјинском народу да се ослободи московске окупације. Украјинска Национална Револуционарна Армија која се формира на украјинској земљи ће се и даље борити заједно са Савезном Немачком Армијом против московске окупације, за Суверену Саборну Државу  и нови поредак у читавом свету“.

Нови украјински закони које је изгласала Врховна рада у априлу 2015.године праве директну наследност између идеологије украјинских марионета Хитлера и праксе оних бораца против „московске окупације“ који су данас освојили Кијев.

Кијевски режим ће наставити да лаже Европу о перспективи „интеграције“ која  неформирану државу Украјину претвара у  Европску унију тачно онолико, колико сама Европа прихвата да је у вези с тим лажу.

21 глас