Едвард Лозански и Џим Џатрас

Због победе Доналда Трампа над Хилари Клинтон, можда никад нећемо сазнати колико су Америка и читаво човечанство били близу нуклеарног рата. Вођене глобалистичком агендом „незамењивих“ неоконзервативаца и либералних интевенциониста који би водили главну реч у администрацији Клинтонове, било би само питање времена пре него што би Сједињене Државе заратиле против Русије, или Кине, или обе државе.

Када Трамп буде преузео дужност, то ће бити први пут још од Роналда Регана да ћемо имати председника који има адекватну тежину и визију да стави интересе америчког народа на прво место. Трампова чврста рука на кормилу америчког државног брода, у комбинацији са његовим пословним инстинктима, омогућиће му да се самоуверено, али праведно носи са снажним и озбиљним вођама друге две светске велике силе: Владимиром Путином и Си Ђинпингом. Ово је јединствена историјска прилика која се не сме пропустити.

Трамп може да одлучно приступи враћању стабилности глобалном поретку који је почео да се отима контроли. Добар је знак што је обавио уљудне телефонске разговоре и са Путином и са Сијем недуго после своје победе. Време је да се зацементира узајамна добра воља и са Русијом и са Кином, које су успоставиле фактички савез реагујући на лоше вођену политику Трампових непосредних претходника.

Нико не треба да мисли да ће Трампов задатак бити лак, с обзиром на број спорних светских питања. Трампова политика „Америка на првом месту“, чији је циљ да Америка поново постане безбедна, богата и велика, представља добродошлу промену после више деценија глобализма. И Путин и Си такође стављају интересе својих земаља на прво место – то им је посао. Сам Трамп је и раније имао посла са „опасним муштеријама“, али га то није спречавало да склапа велике, узајамно корисне договоре.

Ево неких наших сугестија:

Ослободити се „незамењивих“: Трамп је у праву када каже да му не требају арогантни, самопрокламовани „стручњаци“, који имају „савршене це-ве-ове али врло мало тога с чим могу да се похвале осим одговорности за дуги низ пропалих политика и ратних пораза.“ Ником од оних који су нападали Трампа током кампање не треба дозволити да ради у његовој администрацији, колико год они покајнички молили. То није осветништво, већ само здрав разум. Како се каже: „кадрови су политика“.

Трамп мора да искључи из своје администрације људе чији би једини „допринос“ био да га усмере у правцу неуспеха из прошлости.

Дати приоритет заједничкој борби против „радикалног исламског тероризма“: Трамп је с правом критиковао своју доскорашњу противницу и „хрому патку у Белој кући (још увек актуелног председника Обаму – прим. прев) због тога што нису именовали главну безбедносну претњу Америци и целом цивилизованом свету. Благо речено, то нису ни Русија ни Кина, које се и саме боре против џихадизма код куће. Хитно треба решити опасно жариште у Сирији. Помоћ тзв. „умереним“ терористима од стране западних и регионалних покровитеља попут Саудијске Арабије мора се одмах зауставити. Циљ координације између САД, Русије и Кине, заједно са сиријским и ирачким снагама, мора да буде уништење свих џихадистичких група, а не само Исламске државе. НАТО би требало да се обрати Шангајској организацији за безбедност, ради координације светске антитерористичке стратегије.

Смањити регионалне напетости тамо где нису угрожени амерички витални интереси: Супротно сугестијама које стижу из спољнополитичког естаблишмента, ни Кина нити било ко други не угрожава поморске путеве у Јужном кинеском мору. Као што отварање филипинског председника Родрига Дутертеа према Пекингу показује, чак ни најближи амерички регионални партнери не желе да буду увучени у војно сучељавање зарад уклапања у агенду „незамењивих“ у Вашингтону. Америчке бриге у вези Северне Кореје се могу решити само уз поштовање безбедности Пекинга. У Европи, НАТО снаге треба да одступе од руских граница и руских територијалних вода. Ширење НАТО треба зауставити – почевши од одбијања америчког Сената да изгласа прикључење малене и корумпиране Црне Горе – док се у исто време буде стварала нова европска безбедносна архитектура. Треба повући и обећање НАТО алијансе из 2008. у вези пријема Грузије и Украјине. Ми и наши европски савезници треба да нађемо начин да сарађујемо са Русијом на послу извлачења Украјине из њене политичке и економске кризе, у облику уједињене, неутралне државе.

Русија располаже највећом копненом масом на свету и ненадмашним природним ресурсима. Она такође једина поседује нуклеарни арсенал који се може мерити са америчким. Кина је најмногољуднија земља на свету, са привредом која се изједначила с нашом, као и растућим војним сектором. Да је циљ америчке политике био да окрене ова два џина против нас и гурне их у сарадњу против нас, она не би била успешнија у томе него што већ јесте.

Председник Доналд Трамп има прилику да исправи грешке претходних америчких председника. Уместо да буду непријатељи, Русија и Кина би могле да постану кључни амерички партнери и, сигурни смо, спремне су да позитивно одговоре на такву понуду. Време је да Трамп и Америка преузму иницијативу у циљу америчко-руско-кинеске сарадње, у име безбедне, богате и мирне будућности. „Самит Велике тројке“ – Трампа-Путина-Сија – требало би да буде приоритет првих стотину дана владавине новог америчког председника.

Едвард Лозански је председник Америчког универзитета у Москви. Аутор је књиге „Операција Елба“, која описује заједничке америчко-руске антитерористичке напоре.

Џим Џатрас је бивши амерички дипломата и спољнополитички саветник републиканском вођству америчког Сената. Аутор је важне студије, „Како амерички медији служе као преносници за намерно изазване ратове“.

Извор: www.chroniclesmagazine.org/the-big-three-america-russia-and-china-must-join-hands-for-security-prosperity-and-peace/

Превод ФСК

Прочитај без интернета:
11 гласовa