У сред врелог европског лета, завршио се први чин македонске драме. Драме која није режирана у Скопљу, али се тамо игра, већ у Бриселу, центру свих европских драма. И трагедија. За светску премијеру су биле задужене САД.

Шта је нацрт завршеног првог чина?

Место одигравања представе, Скопље, али није Македонски национални театар.

Режисер-посредник, европски комесар за проширење Jоханес Хан. Главни актери, лидери четири наjвеће партиjе: ВMРO-ДПMНE Никола Груевски, СДСM Зоран Заев, ДУИ Aли Aхмети и ДПA Mендух Tачи. Главни продуцент – Викторија Нуланд.

Тема и радње првог чина: договор за излазак земље из политичке кризе. Начин како да се реши политичка криза: „сагласност лидера наведене четири странке око одржавања превремених парламентарних избора и надаље фокус на имплементациjи извештаjа о осталим препорукама Eвропске комисиjе“.

Коментари у паузи између првог и другог чина: сви су задовољни представом. Јоханес Хан, Груевски и Заев посебно. Ахмети и Тачи такође, али нису много коментарисали договор. Јавиће се кад западна Македонија постане део Велике Албаније. Наизглед у завади, обојица здушно раде на томе. И Викторија Нуланд је била задовољна, али је упозорила да „македонски лидери треба брзо да спроведу споразум који су постигли уз посредовање ЕУ како би Македонија кренула напред“. Не рече само где је то напред, али свакако је што даље од Русије.

Сличан став је раније, као припрему за америчку конкретну политичку акцију, изнео и Сенатор Крис Марфи, заменик шефа поткомитета за Европу у Сенатском комитету за међународна питања, који је у суштини одговоран за формулисање европске политике САД на законодавном нивоу. Говорећи о Македонији, сенатор је нагласио да САД могу „да изврше притисак на Македонију како би се она вратила на прави пут“ /1/, који води ка САД и ЕУ а не према Русији.

Зашто су споразум подједнако хвалила два љута противника, Груевски и Заев, чији су основни постулати о македонској држави потпуно супротни?

 Зато што им је наређено. Заев те наредбе слуша од почетка кризе у којој он глуми главну улогу, за коју се озбиљно борио да је добије. Ништа оригинално – што веће послушништво и већа издаја, веће привилегије и већи новци. И покушај лечења комплекса ниже вредности, или, како да мали политичар постане „велики“.

Груевски се добро носио и са свеколиком али слабом опозицијом, и са Ханом, а и са осталим ЕУ бирократама који лагодно и лепо живе у Скопљу уз огромне плате, а за ништа добро и квалитетно урађено за Македонију.

Онда се појавила Викторија Нуланд.

Незадовољна спорошћу и неефикасношћу њеног табора, јер протести трају месецима, где Заев износи „бомбу“ за бомбом од које не да не страда Груевски, него ни комарци око зграде Владе Македоније, Викторија је узела ствар у своје руке. Једноставним претњама, како само Американци знају да „дипломатски“ убеђују оне који их не следе онолико колико они сматрају да треба, Нуландова је успела то што преговарачи ЕУ нису успели месецима. Да „убеди“ Груевског да одступи, што је он делимично и учинио.

До пресудног сусрета са Нуландовом, Груевски је чврсто држао власт у својим рукама, убеђен да ће тако и да остане, и да је бољи и јачи од својих супарника. Одбијао је све захтеве „демократске опозиције“ тврдећи да разлога за захтеване превремене изборе нема, да су скоро одржани, потпуно легално, и да су их сви прихватили без и једне критике, па и ЕУ и САД.

Зашто је сад прихватио споразум који га практично скида са власти?

 Нуландова је боравила у Скопљу и пре ескалације македонске кризе, а то је несумњиво био „мини рат“ у Куманову, 9 и 10 маја, и испитивала терен и капацитет „малог противника“ Груевског. После потпуно самосталне полицијске акције у Куманову, није само Нуландова схватила да Груевски, неспутан и неуплашен неповољним македонским окружењем, има храбрости и одлучности да се супротстави македонским и косовским шиптарским терористима, који су били, у ствари, оружани део већ помало разводњене „обојене револуције“ у Скопљу и у још 9 других градова.

Увидевши да је враг однео шалу дошла је у јулу месецу у нову посету Македонији. Чињеница је да је помоћница америчког државног секретара, највиши и најјачи међународни функционер који је ове године посећивао Републику Македонију. Наступајући врло директивно, Victoria ‘Fuck the EU’ Nuland, је приморала актуелног и потпуно легално изабраног премијера једне суверене, бар по жељама народа, државе да одступи од ингеренција које су му додељене Уставом Републике Македоније, а то је да не буде вршилац своје дужности у мандату који му је законски дат.

После украјинског, некултурна америчка политичарка, је потпуно дезавуисала и македонски народ. Знамо да је последица њеног „дипломатског напора“ рат у Украјини, као што знамо да то може врло брзо да се деси и у Македонији, па и у Србији, такође у њеној режији, тј. државе коју представља – САД.

Македонија пре и после доласка Викторије Нуланд

Недељу дана пре доласка Нуландове Груевски и политбиро његове партије категорично тврде да ће они организовати изборе.

После њеног доласка, по неким нашим информацијама и разговором од само сат времена са сва четири партијска лидера /2/,(читав сат за целу државу, 60 минута који ће преокренути живот два милиона људи?!?!?!) „договорено је“ да Никола Груевски, после готово десет година, принудно напушта премијерску функцију до краја године и да неће бити на челу техничке владе која треба да припреми ванредне парламентарне изборе заказане за 24. април идуће године.

Немајући никакав избор, стављен пред свршен чин, Груевски прихвата све оно што није желео. Време ће показати, и то врло брзо, у наредних шест месеци, да ли из капитуланства или из потребе за предахом, да добије у времену, да консолидује снаге и да се избори за нову победу на заказаним, ванредним изборима 2016. Дубоко се надам да је ово друго у питању, и да ће имати и људе и начин да се одржи на власти.

 Колико год да је ранијих година иритирао српску јавност исказима против Југославије и Србије, где је Србија чак и била означавана као највећи противник Македоније, толико је стављајући се на страну где је Србији једино место, уз Русију, сврстао Македонију на идентичну раван – раме уз раме са Србијом.

Груевски сада, са свим манама је ближи Србији него Заев са свим предностима.

Понуђено решење за изборе у Македонији је, правно гледано, уникатно. Као што је било и својевремено оснивање Државне заједнице Србије и Црне Горе, што је чак и експерт баш за та питања, Војислав Коштуница, прокоментарисао речима „да правна наука не познаје овакво устројство државе.“

Ово што је понуђено Груевском је баш то – правна новотарија. Он сам је, обраћајући се медијима, објаснио о чему се ради. Изнуђено, али и дипломатски се захваљујући свима коjи су „помогли“ у читавом процесу, пре свега представницима EУ и СAД, троjици европосланика и посебно комесару Хану, премиjер Македоније jе „обjаснио да ће се у складу са постигнутим договором, као системско решење од сада па за све наредне парламентарне изборе 100 дана пред сваке парламентарне изборе влада повлачити, а биће формирана нова задужена за спровођење избора“/3/.

Груевски jе обjаснио да то у овом случаjу значи да ће ВMРO-ДПMНE кандидовати привременог премиjера за период од 100 дана, почев од 15. jануара 2016. до избора коjи ће бити одржани 24. априла 2016.

„Kако нико не би имао алиби и изговоре за изборне резултате, сагласили смо се да ће, почев од 20. октобра па до избора СДСM уз претходне консултациjе са ВMРO-ДПMНE и ДУИ дати предлог за техничког министра за унутрашње послове што значи личност коjа ни на коjи начин ниjе повезана ни са jедном политичком партиjом“, додао jе он.

Према договору, осим за MУП, СДСM ће предложити министра за рад и социjалну политику. У министарствима за финансиjе, пољопривреду, шумарство, водопривреду и за информативно друштво ће бити одређени заменици министара са правом вета.

Пођимо редом у тумачењу основних поставки овог назови споразума. Шта значи формулација да је УСПОСТАВЉЕНО НОВО системско решење од сада па за све наредне парламентарне изборе 100 дана пре сваких парламентарних избора, где ће се влада добровољно повлачити, а биће формирана нова задужена за спровођење избора? Значи директно кршење Устава Републике Македоније. Исто онако како је рушен 2001. године наметнутим Охридским споразумом, а тиме и лагано рушена Македонија.

Идеја је свакако ова: од Охридског споразума преко, назовимо га „Скопског споразума“, до рушења Охридског споразума. То значи рушења уставног поретка Македоније и ње као државе.

Уместо да се бави горућим економским и безбедносним питањима и проблемима, свака таква влада ће се бавити само организацијом избора (а ко ће за то веме да води државу – странци?), то значи само собом и комбинаториком опстанка на власти јер јој је понуђено „системско решење“ да се не само за ову прилику, и решавање ове политичке кризе, него за стално, у будућности, одрекне дела свог мандата, који јој следи по Уставу, и да ће увек постојати тзв.“привремена влада“ и „привремени премијер“. То нигде у свету не постоји.

То значи да је Македонија на овакав начин врло перфидно, квазилегалистички, за сва времена дефинисана, тј.обележена као фалична држава, са политички некомпетентним народом (мисли се на Македонце, македонски Албанци су „компетентни“, јер слушају стране менторе) где никад неће моћи да се одрже нормални избори, где никад неће бити поверења у резултате избора, где ће се стално одржавати два избора, регуларни и избори пред изборе и где ће увек постојати два премијера – трајнији, и „привремени премијер“.

Добар механизам за стварање нове кризе у оквиру већ постојеће. Цикличност која ће бити директан пут до хаоса.

Како год, Груевски је пристао да буде Премијер још шест месеци, а 15. јануара 2016. ће његова странка (читај он) одабрати и кандидовати личност за „привременог премијера“, кога ће, несумњиво он контролисати, што је добро и за њега и за ВМРО-ДПМНЕ. Међутим, тај моменат, тај нови „функционер“, и тих 100 дана до избора заказаних за 24. април 2016. ће бити турбуленција пред турбуленцију. А опозиција ће бити наводно задовољна, јер Груевски лично неће организовати следеће изборе.

Теоретски је могуће да се на најважнијим положајима у држави (Премијер, министар унутрашњих послова и министар одбране) у року од само нешто више од 100 дана нађу три различита човека. Ако ова поставка могућности баш краткорочног мењања људи на кључним државним позицијама није неозбиљан пројекат, онда је добро смишљен квази-легалистички начин за урушавање већ озбиљно начете државе.

Друго, како је објаснио Груевски почев од 20. октобра ове године па до избора 24.04.2016., СДСM ће уз претходне консултациjе са ВMРO-ДПMНE и ДУИ дати предлог за техничког министра за унутрашње послове што значи личност коjа ни на коjи начин ниjе повезана ни са jедном политичком партиjом“.

Доиста је питање, ако се нису могли договарати све ове године, што би сад. Изгледа да је једини одговор – због ултимативног притиска САД. Груевски је већ „изгубио“ (или жртвовао) своје јаке људе на кључним позицијама у власти, који су остали у странци, што значи да се тим само преструктурисао. После Куманова оставке су поднели Министарка унутрашњих послова Гордана Јанкулоска, шеф тајне службе Македоније Сашо Мијалков и министар за транспорт и везе Миле Јанасијески. Остаје питање како ће сарађивати са неким кога ће предложити СДСМ. Све побројано говори о томе да су одређене позиције Груевског у власти добро уздрмане, али не мора да значи да су и битно ослабљене.

Треће, у министарствима за финансиjе, пољопривреду, шумарство, водопривреду и за информативно друштво ће бити, за период од 20. октобра до избора, одређени заменици министара из редова опозиције са правом вета на све одлуке својих „шефова“ министара који су чланови владајуће странке. Овај механизам ће представљати нову и перманентну могућност опструирања па и блокаде појединих министарстава, чак и читаве Владе.

 СДСM ће предложити министра за рад и социjалну политику. Овај „врући кромпир“ од министарства ће можда и бити добра реклама за „искрене намере“ водеће опозиционе партије, ако неки бивши комунистички стручњак за та питања бивше комунистичке партије, што СДСМ јесте (Џорџ Сорос своје деловање сакрива иза „левичарских“ невладиних организација, које су у ствари постале контра-револуционарне организације осмишљене да прате политичку агенду, да уводе марионетске режиме и служе англоамеричкој олигархији)/4/, буде умео да „из малог пресипа у више“ у економији која је сваке године у све лошијем стању.

Оно што засигурно спаја Македонију и Србију, поготово македонски и српски народ, је то да су очигледно непотрошни полигон за експерименте квази-легалног мењања власти и устројства држава, а на очигледну штету свеколиког народа. Овакви „споразуми“ су атак на правни систем државе, после којих долази до битних промена у њиховом функционисању, али на горе. То су најрадикалније показали грађанима Србије, поред осталих, Кумановски и Бриселски споразуми, а грађанима Македоније Охридски, и у најави овај тзв.“Скопски“ споразум.

Слободно можемо рећи да ако је Охридски споразум из 2001. био први пуч у Македонији, да је тзв.“Скопски“ споразум из 2015. други пуч и озбиљна најава нелегалног смењивања илити збацивања македонске владе, због тога што је одбила да учествује у вашингтонским санкцијама против Русије, још желећи да сарађује са Русијом у изградњи Балканског (Турског) тока којим би се руски природни гас испоручивао Западној Европи преко Македоније, од чега би имала очигледне и дугорочне економске користи.

Очигледно је да овакав споразум, делимично остварен уз „помоћ“ „обојене револуције“, коју су организовали западне власти, НАТО и Соросове невладине организације, има за циљ да уклони било какву предност коју Русија има над САД у Македонији, и да, у крајњем, потпомогне ширењу светске хегемоније, по цену потпуне дестабилизације Македоније.

Викторија Нуланд – још једна јахачица апокалипсе

Жена која се прославила некултурним дипломатским речником, чији је надимак „Никад извини“ („Never Sorry“) и делимичним успехом организовања Мајдана у Украјини, није само помоћница америчког државног секретара, већ је и помоћница секретара за европске и евроазијске послове. Бити „дупла помоћница“ је доиста превише за ову изузетно амбициозну и потпуно нетолерантну жену, која је очигледно решена да и буквално гази преко лешева да би напредовла у псеудодипломатској каријери.

Из ког је она миљеа говори и следеће. Њен супруг Роберт Каган, с Брукингс института, ради као двоструки саветник за спољну политику најжешћег неоконзервативног јастреба републиканског сенатора Џона Мекејна али и, што је још горе, за предодређеног демократског председничког кандидата Хилари Клинтон. У том потпуно затвореном политичком кругу не даје се ни пет пара за нечије демократске изборе уколико на њима не побеђују њихови кандидати.

Ова жена се перфидно понудила да посредује између Грчке и Македоније због спора око имена нове македонске државе, најосетљивије теме за све Македонце, чиме би добила њихову наклоност и поверење, али би у таквој проамеричкој варијанти у Македонији била, у ствари, само Тројански коњ (поштујући родну и полну равноправност ваљда је правилније рећи „Тројанска кобила“), који би систематски радио против интереса македонског народа и државе.

Вруће лето, још топлија јесен, зима и пролеће

Зоран Заев, кога су чак и неки руски аналитичари прогласили победником, је са своје стране обнародовао да се по споразуму СДСМ враћа почетком септембра у Собраније, а већ 15. септембра треба да буде изабран специјални тужилац који ће бити задужен да спроведе истрагу у вези са садржајем, доказима и аргументима из прислушкиваних телефонских разговора.

По њему „нови јавни тужилац с потпуно аутономним овлашћењима добиће материјале који на транспарентан начин треба да буду процесуирани, паралелно преко скупштинских комисија, а њихов садржај ће такође бити доступан јавности. Најважније од свега јесте то што ће чињенице и докази имати правне последице“.

Шта то значи?

Кад до сада у Македонији није постојао јавни тужилац с потпуно аутономним овлашћењима, неће бити ни сад. По очекивању Заева, новоизабрани специјални тужилац ће моћи на основу (не)постојећих чињеница и доказа да оптужи за измишљени скандал са прислушкивањем неког од блиских сарадника Груевског, па и њега самог. То би за њега био крај, а зна се како заврше противници САД кад се одрекну власти и полуга моћи која им власт даје. Зато искусни Груевски нема избора, већ да се бори до краја.

Колико ће му Руси помоћи у томе, остаје да се види. Да је упоран борац показао је низом потеза, а сад ће можда успети и тешко оствариво, да докаже македонској јавности да прислушкивања није било и да је све, у ствари, била класична дезинформативна смицалица, која је исконструисала измишљени политички скандал.

Колико ће му у томе помоћи и могуће сведочење Михаела Мартенса, новинара „Франкфуртер алгемајне цајтунга“, који је први објавио причу о македонској пучистичкој завери, који је у интервјуу за македонску телевизију и рекао да је његов првобитни извештај о прислушкивању изменио неко из Македоније. Мартенс је тим поводом врло духовито прокоментарисао да би, са становништвом које броји два милиона људи, прислушкивање њих 20.000 далеко превазишло чак и способности источнонемачког Штазија. У сваком случају, тврди да цифра од 20.000 није истинита, и да су македонски медији и политичари њега и његов чланак погрешно цитирали.

Сем тога, већ је објашњено и доказано да македонске службе безбедности немају ни приближан технички потенцијал за тако опсежну активност.

Колико ће се други чин македонске драме играти по наметнутом сценарију „продуцента“ Нуландове, а колико ће ту бити простора, храбрости и креације за импровизацију најјачег главног глумца у представи која ће да траје, Николе Груевског, видећемо врло брзо.

/1/ ruskarec.ru/politics/2015/02/06/kako_sad_planiraju_da_potisnu_rusiju_sa_balkana_37265.html

/2/ english.republika.mk/avoiding-an-agreement-does-not-mean-evading-elections/

/3/ www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=189498

/4/ www.activistpost.com/2015/05/george-soros-nato-us-color-revolution.html

Прочитај без интернета:
20 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ