После четири године упорног нашег (мислим на читав низ аутора, од којих многи пишу за ФСК) доказивања шта значи и куда води политика Вучића и Дачића према КиМ, коју спроводе током те исте четири године, у уторак 12. септембра је сам Вучић, пред целом јавношћу, признао да та политика у свом највећем домету води Србе директно у руке Харадинаја.

Све што смо доказивали, доказано је од синоћ и признањем окривљеног.

Е сад, како се то у глави Вучића кристалише као „Харадинај као судбина“, или „Харадинај као успех“, то ја као правник не умем да објасним. Ту су потребне друге струке. То је једна могућност. Друга је да просто Вучић лаже, сатеран у ћошак дефинитивним резултатом своје четворогодишње политике, да је реч о успеху, а не о страшном поразу који је свима очигледан. А сад се види и да је тај пораз дошао на крилима Бриселских споразума.

Пошто нисам квалификован за лекарске дијагнозе, ја ћу се осврнути само на једну у мору лажи (о осталима можете видети у тексту Александра Павића на исту тему) коју је Вучић изнео.

Он је рекао да смо допринели легитимизацији и легализацији сецесије, тако што је на Тадићево/Јеремићево постављено питање Међународни суд правде одговорио негативно.

Ту смо већ на терену права.

  1. Одлука суда није обавезујућа. Дакле, њоме се уопште не може сецесија учинити „легалном“.
  2. Друго, суд је суштински реко „пошто сте поставили глупо питање добићете глуп одговор“.
  3. Треће, суд није ни рекао да су органи КиМ формирани у складу са резолуцијом 1244 СБ УН имали право да прогласе независност, него да се нека група грађана затекла у скупштинској згради и да они као грађани имају право да прогласе шта год хоће.

Дакле, то да је Јеремић такође зло, то није спорно, али тврдња да смо ми сами као Србија тиме допринели легитимности сецесије, а нарочито легалности сецесије – то је чиста лаж. То јесте било политички штетно, али срећом није имало потенцијал за далекосежне последице. Јер да јесте, зашто би запад уопште инсистирао на Бриселским споразумима и даље на промени Устава, резолуције 1244, правно-обвезујућим уговором са тзв. Косовом итд.

Управо је ова лаж најзлослутнија у тзв. позиву на наставак тзв. дијалога о Косову и Метохији. Вучић очигледно припрема терен да каже да је све већ свршено у погледу КиМ и да он само ставља надгробну плочу над Косовом и Метохијом. Само у том контексту се може разумети потреба да лаже и о овом тзв.аргументу.

Како то Павић тачно примећује, чим је циркус потребан, у виду „обраћања нацији“, то значи да је јавно мњење Србије по Вучићевим истраживањима и даље довољно витално да брани националне интересе. Тако исто и у погледу одлуке Међународног суда, чим се то потеже као нови аргумент, значи да је досадашњи „дијалог“ као резултат изнедрио неодрживост Вучићеве позиције, па се сада траже нови „аргументи“ и нова форма даљег испирања мозгова грађанима Србије.

Ми понекад сумњамо да ли све ово што се ради у одбрану Србије има довољног одјека, али из ових Вучићевих потеза се јасно види да итекако има. Идемо даље.

 

 

92 гласa