Велики српски песник Дучић, написа у прошлом веку да се Хрвати ничег не стиде, док су упињали да окончају геноцид над Србима, да се „урадак“ (дело) не развлачи и у наредни век.

Посленици тог злочина, имали су службено гесло – „ Za dom – spremni“, уз „римски“ поздрав!

Данас, из „домољубне Хрватске“ све чешће се чују захтеви за поновним увођењем поздрава „Za dom – spremni“ као старохрватског, у данашњу ХВ, као NATO компоненту.

Бројни повијесничари, износе теорије о настанку старохрватског поклича који „назочи хрватској тисућљетној самобитности“, док су под разним окупаторима били послушне слуге.

Ипак, захваљујући мађарској војној историографији, лако је могуће утврдити почетак употребе гесла, које ће послужити као предложак за фашистички хрватски поздрав, у НДХ.

После усвајања аустро-угарске нагодбе 1867.године, територијалном поделом доспеле су тадашње покрајине Хрватска и Славонија у део који је под будућом угарском управом, а покрајина Далмација доспе у део под аустријском управом, те никакве наводне много помињане „троједнице“ (Краљевина Хрватска, Славонија, Далмација) није ни било!

Већ наредне 1868.године, уреди власт у Пешти односе са новим покрајинама, доношењем угарско-хрватске нагодбе у Угарском сабору, у ком су Хрвати имали своје представнике које су бирали на локалном сабору у Загребу, али само из редиова повлаштених, јер тада није постојало опште бирачко право као у тадашњој кнежевини Србији, која је већ била аутономна!

Иако су угарској влади у Пешти уступили Војну Крајину као царску област, дворска бечка канцеларија измисли систем војно-територијалне организације, којим су крајински Срби и даље били царски солдати!

Створена је такозвана заједничка војска под директном командом генералштаба, коју чини копнена војска и ратна морнарица, и две земаљске војске, под командама владе у Бечу и Пешти али на употреби генералштаба, као надређеног.

Те су војске службено назване Landwehr у аустријском, и Honvédség у угарском делу државе.

Заједничка војска имала је кадровски рок три године, а земаљска две године, док је резерва за првопозивце трајала десет година.

Војна питања регулисана су у Пешти већ 1868.године, доношењем закона о краљевском Угарском Honvédség, које ће аустријски генерал Мирослав Кулмер назвати домобранство, након што је цар Фрања Јосип I дозволио, да се у јединицама које се формирају у Хрватској и Славонији користи народни језик.

Бечки генералштаб, за првог команданта тога домобранства именовао је генерала Кулмера, а влада у Пешти одреди да службена застава тих пукова буде угарска са грбом Szent Istvána, само обрубљена хрватском тробојницом.

Пошто нису имали војску, нису Хрвати имали ни војну терминологију, те генерал Кулмер однесе 20 мађарских упутстава, код проф. Богослава Шулека који је знао мађарски, да их преведе и саобрази за употребу у домобранство, на народном језику.

Тако је већ 1870.године у Пешти штампан први приручник, са насловом „Naredbenik za kraljevsko ugarsko domobranstvo“ да би се уопште могла изводити стројева обука, а потом и „Službovnik za кraljevsko ugarsko domobranstvo“, као Правило службе!

За мађарске појмове, Шулек је дао архаичне називе, који се почеше називати старохрватски, а користе се и дан данас у ХВ, као аутохтони, само је група бивших официра ЈНА кумовала деведесетих година, савременим новохрватским називима, јер нису опет имали својих!

Мирослав-Фриц Крлежа, и сам кадет војне академије Ludoviceum у Пешти, где су се школовали официри за хрватско домобранство, дао је тумач појмова за изразе у хрватском домобранству у свом делу „Хрватски бог Марс“, јер је знао да већина читалаца не познаје те архаичне изразе.

Прва устројена јединица таквог домобранства, била је 25.пуковнија,чија су два батаљона била у Загребу а један у Вараждину.

Иако је „повиестничари“ називају најхрватскија, њени су официри носили на капи мађарску кокарду на којој је иницијал I.F.J.,а заклетва регрута је полагана уз „Краљевку“, хрватски превод мађарске химне!

Тада су мађарске формације имале гесло јединице, и тако је Honv IR 25 („загребачка“) добила своје гесло – Za dom i kralja krv prolit valja!

Краљ је био мађарски, али најпре цар аустријски, али су свештеници РКЦ упорно говорили о „нашем дичном владару“, коме служити ваља.

Гесло су доказали већ 1878.године када су учестовали у окупацији БиХ, али као помоћне трупе јер су само део угарске, уз Заједничку војску, где је ударна снага била 36 ID (пешадијска дивизија) коју већински чине Крајишници, a командује аустријски генерал Филиповић!

У Великом рату, при нападу на Србе 1914. године, домобрани су обавезно певали „Краљевку“, да се докажу господарима својим, док јуришају под мађарском заставом! Мирослав Крлежа (није признао своје учешће у редовима 25.домобранске пуковније на српском фронту), када су упућени на Источни гронт у Галицију, у роману „ЗАСТАВЕ“ цитираће службене податке о укупним губитцима хрватских домобрана уочи католичког Божића 1915.г, где каже „25. domobranska pješačka pukovnija 14.000 mrtvih, 26. pukovnija 20.000 mrtvih, a 53. pukovnija 18.000 poginulih “!

После Великог рата и стварања заједничке државе Југославије, побегла је велика група домобранских официра у Пешту, Грац и Беч, због страха од могућег суђења за почињене ратне злочине у Србији и Црној Гори, током агресије и окупације.

Мађарски шовинисти, колеге из војске, дадоше им за полигон Јанка Пусту, где поче обука терориста, непријатеља Југославије, под руководством Нарциса Јесенског и Густава Перчеца, бивших официра КуК солдатеске.

Ту ће настати гесло „Za dom – spremni!, које се ослања на традицију Honv IR 25 („загребачка“), те су тако задовољени и мађарски домаћини и хрватски терористи.

Павелић ће прихватити ово ново гесло, и додати га уз „римски поздрав“ хрватских фашиста, те ће тако бити задовољени и талијански домаћини, док се изводи обука у BOVINU и LIPARIMA!

После проглашења НДХ, постаће фашистичко гесло службени поздрав у хрватској војници, а Срби ће по злу запамтити његове кориснике.

Да обнови традицију хрватског домобранства, наредиће Павелић оснивање 25.домобранске пуковније као прве оперативне формације у НДХ, јер су до тада само наоружане формације ХСС – „Сељачка“ и „Грађанска заштита“, биле устројене још у Бановини Хрватској.

Усташки део „Грађанске заштите“ у Загребу, који је употребио југословенски генерал Аугуст Марић за разоружавање команде и јединица после проглашења НДХ, познат по називу „Хрватски заштитни ловци“, укључен је одмах у састав 25.домобранске пуковније, и употребљен за формирање усташког режима.

Талијански принц, Aimone Robertо Margheritо Mariо Giuseppe Torinо di Savoiа, проглашен је 18.маја 1941.године за хрватског краља, када га је у палачи КВИРИНАЛ у Риму, талијански краљ Виктор Емануел III (његов рођак) службено именовао.

Након што је прихватио круну, узео је име Tomislav II, а Хрватски државни сабор НДХ, прогласиће га краљем са службеном титулом, Kralj Hrvatske, Princ Bosne i Hercegovine, Vojvoda Dalmacije, Tuzle i Knina, Vojvoda Aoste.

Иако су тако стекли краља, није Павелић поново увео службено гесло 25.домобранске пуковније, да обнови и ту старохрватску традицију.

Данас неће бити потребан превод војних правила, већина хрватских домољуба разуме енглески и може да саслуша наредбе нових NATO господара, поготово ако се креће на Исток, као део већ доказане хрватске домобранске традиције.

Прочитај без интернета:
44 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ