Крај марта ће у спољноекономској политици Русије бити запамћен због њеног заокрета ка азијском правцу.

28.марта је у току Азијског економског форума који је одржан  у граду Боао (Кина) први потпредседник руске владе Игор Шувалов објавио да је „председник Русије Владимир Путин донео одлуку о учествовању Русије у капиталу Азијске банке за инфраструктурне инвестиције“. Коментаришући такву одлуку професор Института економије и управљања на Универзитету Цинхуа Ли Даокуј је подвукао да је то „добра новост како за Русију, тако и за Кину“.

Азијска банка инфраструктурних инвестиција (Asian Infrastructure Investment Bank — AIIB) је формирана 2014.године на иницијативу Народне Републике Кине, а њен циљ је финансирање инфраструктурних пројеката у Азијско-Тихоокеанском региону (АТР). Тек у марту ове године су  и Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Швајцарска, Луксембург и  Холандија изјавиле  да желе да учествују у њеном раду. Како каже професор Ли Даокуј – један од разлога због кога је нова банка постала привлачна за европске економије је у томе што су европске земље „посебно Велика Британија и Немачка  незадовољне и разочаране понашањем САД у ММФ-у  и Светској банци. А последњег дана марта на сајту Госсовјета НРК појавило се саопштење да ће се у априлу   међу земљама-оснивачима Азијске банке за инфраструктурне инвестиције наћи и Русија.

Истовремено је почела и припрема за Источни економски форум  који  треба да се одржи у Владивостоку у периоду 12 – 15.августа ове године. Према речима Јурија Трутњева, руског потпредседника, већ сада инвеститори из Азије испољавају заинтересованост за форум, између осталог и због мера за развој Далекоисточног региона Русије (мисли се на доношење федералног закона „Територије бржег социјално-економско развоја у Руској федерацији“, на припрему закона о слободној луци Владивосток и на формирање Фонда за развој  Далеког истока).

Земље Азије воде у свету по темпу раста индустријске производње и индустријског извоза и истовремено за своје технологије и капитална улагања имају потребу за новим тржиштима.  Врло битно за развој руско-азијске трговине је и то, да највећи број земаља Азије не учествује и нема намеру да учествује у антируским санкцијама САД и Европске уније. А услови одобравања кредита финансијских структура азијских земаља, ако се упореде са условима који постоје на Западу, у многим случајевима изгледају  много прихватљивији за земље које су заинтересоване за њих.

Проценат узајамног обрачуна у националној валути  између Руске Федерације и земаља Азије, по направљеним проценама, тренутно је на нивоу од 15%, ако се упореди са 5% колико је било крајем 9.деценије прошлог века. При том се у узајамном обрачуну држава АТР све више користе  јуан Кине, рингит Малезије, донг Вијетнама, квај Тајвана, вон Јужне Кореје, националне валуте Хонгконга, Сингапура и Брунеја, односно валута најразвијенијих земаља Источне  и Југоисточне Азије. Истовремено, у другим регионима у међудржавном обрачуну расте учешће јужноафричког ранда, индиског рупија, бразилског реала,  западно- и централноафричког франка.

Мора да се примети и да се обим трговине Русије са иностраном Азијом  (тј. са делом Азије који не припада РФ) од 2013.године повећава све брже. У трговинским везама Руске Федерације се са Индонезијом и Индијом, Ираном и Пакистаном, Малезијом и Тајваном, Хонгконгом и Уједињеним Арапским Емиратима, Египтом и Вијетнамом, Турском и Тајландом  повећавају  узајамне испоруке готових индустријских производа. Осим тога спољнотрговински партнери Русије и Азије од другог полугођа 2014.године повећавају извоз у Руску Федерацију производних инвестиција. Како каже генерални директор Пословног центра за економски развој Заједнице Независних Држава Владимир Савченко  „започети су преговори о закључивању  споразума о слободној трговини РФ, Белорусије и Казахстана са низом других земаља, на пример са Индијом и Турском, а  на нивоу разматрања у групама експерата  по истом питању су преговори са Вијетнамом, Египтом и Монголијом.“

Процеси који се дешавају у азијској трговини приметно теже дедоларизацији  светске економије. Карактеристично је да је управо  такав правац  Совјетски Савез предлагао још у фебруару 1953.године на Филипинској конференцији  учесница Економске комисије УН за Далеки Исток и Тихи океан. Совјетска страна је тада предложила да се организује међудржавно саветовање по питањима тешњег економског деловања  земаља те регије, укључујући и дискусију о варијанти одбијања и  долара САД у узајамним обрачунима и   ценовног котирања транснационалних берзи за сировинску и индустријску робу. Педесетих година 20.века Запад је успео да блокира те иницијативе Москве, али данас, када је Русија постала објекат рата преко увођења санкција од стране Запада и када се сударила са озбиљним спољним изазовима за своју економску безбедност, смањење нивоа доларизације руске економије поново постаје један од њених  примарних и најбитнијих задатака.

16 гласовa