Америчка политичка реторика, упорно непроменљива током читаве своје кратке историје,  подједнако упорно изазивао мисао да је мормонство и могло да се појави само у САД-у. Стари свет је за такву доктрину у то време  био превише инертан, а свим осталим народима и континентима су једноставно биле туђе криминално-авантуристичке наклоности. Сада највештије личности са других континената покушавају да поприме и усвоје те наклоности, али све то је прилично невешто. Из тих разлога је и масонерија, мада се појавила у Старом свету, била осуђена да у пуном сјају засија баш у Новом. Како је дошло до тога да САД, земља лажљиве, крволочне, крваве и авантуристичке политике постане тако привлачна? Да кренемо од почетка.

Данас је очигледна неодрживост материјалистичко-комунистичке доктрине о томе, да је друштвени развој или друштвена деградација условљена искључиво економским процесима. Економија је у ствари секундарна. Она се појављује на одређеној бази, и управо зато земље, најбогатије у енергентима, често могу да имају најлошију економију, док напротив, земље енергетски најсиромашније често су врло јаке економски. Упоран и научно организован рад, развијена трговина, умеће коришћења резултата рада. Али и све то – из области економије, те и то није примарно.

На социјалном плану увек је примарна идеја. Људи треба да добију јединствену концепцију схватања света и прихватања света, и тада ће почети да делују по шаблону који им је показан, а тада ће и економија да се прими, уосталом – и све остало што може да се замисли. Али при том је критички важно да је у главама људи слика онога што се дешава свеобухватна, да постоји одређени мотивациони систем,  скуп координата „добро – лоше“, „сме се – не сме се“ и тако даље. Па су тако Американци као идејно-моралне узоре свог постојања одабрали доктрине масонерије и мормонства. А ако ћемо да будемо прецизни, не само одабрали, већ и формирали поменуте. Без обзира што је масонерија измишљена у Француској и Немачкој – она се формирала и зацементирала као званична идеологија која формира систем баш у САД. А мормонство је сасвим амерички производ, сличан „Кока-коли“, „Мекдоналдсу“ и кокицама.

Па онда: у чему је снага тих стубова америчке друштвене мисли? Зашто је Америка у толико кратком, по историјским мерилима, периоду, направила тако колосалне успехе и постигла тако колосалан утицај, и зашто чак и сада, када економија САД и амерички начин живота све више подсећају на пућ! – милиони и милиони људи и даље теже њиховом моделу, без обзира на све?

Па, да почнемо од масонерије. Идеологија масонерије представља богат и по облику ненаметљив систем масовне обмане. Користе се мистични симболи, ликови, свемогући ритуали и светотајства чији је циљ да се испитаник уведе у круг „посвећених, а само „посвећеним“ може да буде доступна  специфика делатности одговарајуће Ложе.

Што се тиче циљева масонерије о њима отворено, практично без имало стида, говоре сами масони. Наравно, како би се упознали са тим идејама, треба да се изучавају књиге које су писали сами масони, а у њима масони, понекад без имало стида, цинично говоре о својим идејама и плановима, потпуно тачно претпостављајући да те њихове изјаве једноставно уопште не интересују већину људи. Масонство је усмерено на формирање сопствене глобалне власти (саме власти, информативне, финансијске). Њено формирање се планира преко тзв. „меке моћи“, односно преко активно убациваних у колективну свест људи лупетања о „слободама“, „људским правима“, „људским вредностима“ и сличном. Треба да се каже да масонска трака не престаје да се врти у вези с  тим већ више од сто педесет година, и та је плоча тек  ту скоро  почела да  повремено „прескаче“.

Треба да се каже да је доктрина масонства историјски уникална. Безусловно, увек је постојала тактичка обмана противника, али систем масонства је непоновљив зато што се гради на принципијелно другачијем схватању супротстављености. Људима треба да се систематски, масовно и без прекида, убацује да они нису слободни без обзира на њихову „добру“ власт, те да ће праву слободу  да им донесу баш масони са њиховим вредностима – и тада ће људи сами, као прави ловци, разбеснело  јуришати да што пре стигну до кабале, чак и не схватајући поробљиваче као непријатеље. И више од тога: поробљени ће поробљиваче почети активно да штите,  уколико њима таква заштита затреба. Систем са минимумом жртви и максимумом практичног ефекта, и зато је истински генијалан.

Што се тиче мормонства, то је много грубљи идеолошки систем, али ништа мање ефикасан од претходног. Американци се самопроглашавају за „богоизабран“ народ који је од Бога добио легитимацију за уништење конкуренције којој је, пак, сам Бог окренуо леђа. За највишу благодат се проглашавају неограничени секс, материјални утицај и утицај власти, као и максимални животни комфор, при чему се у „Књизи Мормона“ у суштини отворено изражава намера да се са пута збришу сва ограничења која би засметала свим тим мормонским вредностима.

Другим речима, америчка доктрина као начин да се дође до власти предвиђа, са једне стране, дуготрајну информациону експанзију, али и тако рећи јуришну варијанту, са друге. Са сигурношћу може да се изјави да се политика САД историјски гради на балансу масонства и мормонства. У 20. веку таква политика је изванредно успешно балансирала али сада, сваке године то је све лошије, практично сасвим јадно, али без обзира на то она не мења не само своју генералну линију већ, што је још важније, не мења ни свој циљ.

Чињеница је да  је за САД најважнија њихова „америчка изузетност“, и да они толико њој теже да су спремни да умру само да би је постигли. Наравно, не они лично, већ они други, који су доспели у вртлог догађаја америчке обраде.

САД нису само економски, већ и морални Луцифер. И то, пре свега, морални. То је чудовиште против кога се мора борити – пре свега на информационом пољу које је лично он и саградио. Уколико се паметно направе конструктивни напори на том пољу до било какве другачије супротстављености једноставно неће доћи: кад Луцифер види да његови марифетлуци не пролазе он ће увек радије капитулирати, што то је историја не само једном доказивала.

Мора да се разуме и чињеница да се зло  увек појављује кроз позитивне ликове – био то добротворни „Сорошев фонд“ или „несистемске“  приче „несистематске опозиције“ по читавом свету. Али што време тече даље, то је злу све теже да парира, и теже да се представља као зло. Управо зато треба да се користи и што чешће да се у људским сећањима освежавају чињенице, појаве и процеси који су били очигледни. Али – управо да се освежава  у  сећањима, али никако да се изопачује, зато што: прво – лаж је показатељ праве слабости и осетљивости сопствене позиције; друго нема никаквог смисла лагати јер се зло највише плаши да чује истину о себи. Ту истину и треба без икаквог устручавања изговарати, цинично   приказујући сав његов прљав веш.

——————————–

Превод ФСК са :

ruskline.ru/special_opinion/2016/mart/amerikanomasonomormonskaya_doktrina_kak_vyglyadit_sovremennyj_dyavol/

Прочитај без интернета:
26 гласовa