Шефови МИП-а земаља-чланица НАТО пакта су 2. децембра 2015. године на самиту у Бриселу званично позвали Црну Гору да почне преговоре за приступање алијанси, који ће, како се претпоставља, трајати годину и по до две.

Црна Гора је приступила програму НАТО “Партнерство за мир” још у заједници са Србијом 2003. године. После проглашења независности 2006. године она је потврдила своје учешће у том програму. План деловања за приступање НАТО пакту добила је 2009. године.

“У механизам сталне репродукције Хладног рата сада се укључила и Црна Гора”.

Константин Косачов, председник Комитета за међународне односе Савета Федерације, изразио је жаљење због почетка процеса приступања Црне Горе НАТО пакту: “Наравно, такав сиже је за жаљење” – написао је сенатор на својој страници у социјалној мрежи Facebook.

Косачев је подсетио да је својевремено први генерални секретар НАТО пакта лорд Исмеј приметио да је циљ НАТО да “држи Русију изван Европе, Американце у Европи, а Немце – под контролом Европе”. “Тај циљ се правилно испуњава чак и после завршетка Хладног рата када је раскол у Европи превладан” – констатовао је сенатор. Он је изразио жаљење што се “у механизам перманентне репродукције Хладног рата сада укључила и Црна Гора”.

Према речима Косачева, у Русији су имали “све историјске, етничке, духовне и културне основе” да Црну Гору сматрају блиском државом и народом. “То је лични избор, али ми имамо апсолутно право да то сматрамо неправилним кораком који је имао алтернативу” – сматра политичар.

Према мишљењу Косачева “у малим државама Европе дуго година се формирала представа по којој они немају алтернативу НАТО пакту у области безбедности”.

Ширење евроатланских структура на Исток “разрушава постојећи систем европске безбедности” чији је кључни принцип био “недељивост безбедности, немогућност безбедности једних на рачун других” и “аутоматски ставља под претњу све који нису у НАТО пакту” сматра Косачев.

“Значајна препрека”

Интеграција Црне Горе у НАТО представља сигнал за Русију да ојача сопствени систем савезништва, изјавио је председник комитета државне Думе за међународне односе Алексеј Пушков. “Кључне мере су – јачање сопствене одбране, војно-политичких могућности, јачање руског система савеза” – рекао је он.

Према мишљењу Пушкова, “интеграција са НАТО пактом ће представљати суштинску препреку на путу побољшања билатералних односа између Русије и Црне Горе”. Парламентарац је такође убеђен да питање о ступању у НАТО неће бити стављено на референдум у Црној Гори, пошто он “може дати негативан резултат и срушити цео процес”.

Пушков је истакао да чланство Црне Горе у НАТО пакту неће променити стратешки баланс снага у Европи, међутим, политички значај те одлуке је велики. Увлачење Црне Горе у НАТО пакт представља “наставак курса консолидације европског пространства под руководством САД и њеног супротстављања Руској Федерацији” – уверен је Пушков. “Планови за укључивање Грузије и Украјине у НАТО пакт још увек се подстичу” – закључио је парламентарац.

Руководство земље Црну Гору увлачи у НАТО упркос вољи народа

Приступање Црне Горе у НАТО пакт неће бити од користи ни Подгорици ни Бриселу, пошто руководство Црне Горе увлачи земљу у алијансу упркос вољи великог дела народа, а Запад ће имати посла са “криминалним режимом” Мила Ђукановића, сматра први заменик председника комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Франц Клинцевич.

“Народ Црне Горе има право да самостално одлучује о својој судбини. Али данашње руководство те земље је увлачи у НАТО упркос вољи народа. Крши се основни демократски принцип доношења тако важних демократских одлука, који предвиђа обавезно спровођење националног референдума” – истакао је Клинцевич.

Политичар је такође обратио пажњу “западних колега, на то са ким се они спремају да сарађују у оквирима војног савеза”. “Општепознато је да је режим Мила Ђукановића криминалан и да његова делатност чак излази изван оквира националних граница” – приметио је сенатор.

Према његовом мишљењу “јавност западних земаља треба да зна да је оружје којим су терористи гађали мирне грађане дошло у њихове руке са војних складишта из Црне Горе”. “То је лако проверити по бројевима оружја нађеног код терориста” – рекао је парламентарац.

Клинцевич такође сматра да “реалну претњу за националну безбедност Црне Горе представља сагласност Ђукановића да на територији земље створи такозвани “муслимаснки гето” и тамо смести око “30 хиљада избеглица са Блиског Истока”. “Није тајна да међу присталицама има велики број присталица Исламске Државе који су директно учествовали у терористичким актима” – додао је он.

“Ствара се ситуација у којој у састав алијансе, поред Турске као директног помоћника међународног тероризма – може да уђе још једна земља са, благо речено, веома сумњивом репутацијом” – приметио је сенатор, додавши да је то у супротности са уверавањима генералног секретара НАТО пакта Јенса Столтенберга да “политика отворених врата коју спроводи алијанса доприноси безбедности и стабилности”. “ У стварности је све потпуно супротно” – закључио је Клинцевич.

“Од кога Црна Гора треба да се заштити”

Интеграција Црне Горе у НАТО јој неће донети позитиву у односима са Русијом пошто је то војно-политички блок антируског усмерења, изјавио је Андреј Климов, заменик председника комитета Савета Федерације за међународне односе.

Политичар је истакао да та вест не представља изненађење ни за кога, јер се слична политичка одлука “по правилу доноси годинама пре него што земља ступи у НАТО”. “Мислим да ће се то одразити на односе са Црном Гором” – сматра сенатор.

Према његовим речима, Русија види границу између “тежњи земаља европског континената за приступање Европској Унији и тежњом истих тих земаља за приступање НАТО пакту”. “Зато што је НАТО суштински антируски блок, генетски антируски блок, ма колико га пудерисали, гладили или одобравали” – истакао је Климов. “Уколико неко приступа тамо или почне да води преговоре, онда та земља не стоји позитивно у односима са Русијом” – додао је он.

Сенатор такође сматра да НАТО не даје својим члановима гаранцију безбедности, што су доказали и догађаји од 11. септембра 2001. године у САД и недавни терористички акти у Паризу. Он је такође у недоумици поводом тога какве заправо претње жели да удаљи од себе Црна Гора ступајући у НАТО пакт. “Од кога Црна Гора треба да се заштити? Од Северне Кореје? Или Судана? Од које земље? Само када поставите тако једноставно питање, одмах се све поставља на своја места” – закључио је заменик председника међународног комитета Руске Федерације.

Превод са руског:  tass.ru/politika/2491560

5 гласовa