Ирина ЦЕЗАР

Шта је представљало најважнији догађај у каријери Хилари Клинтон као Државног секретара САД (2009-2013), по чему можемо судити о томе какав ће председник САД бити та лезбијка која вуче корене из Одесе и која за собом вуче палету громогласних али недоказаних убистава (види Винc Фостер / Vince Foster) и шта ће њено председниковање донети Русији? Главни догађај у њеној каријери било је убиство амбасадора Џ. Кристофера Стивенса у Бенгазију, 11. септембра 2012. године, које је припремила сама Хилари и које је остварено у организацији тајне службе САД под плаштом “спонтаних протеста против антимуслиманског видеа” на YouTube (“Innocence of Muslims”). Независна истрага коју је спровео Комитет Сената за обавештајну службу (House Intelligence Committee), касније је показала да није било никаквих “спонтаних протеста”.

И чак је сенатор Џон Меккејн (на CBS, у програму “Face the Nation”) признао да на “спонтаним” протестима не нападају конзулате са маскама на лицу и читавим арсеналом оружја, укључујући и моторизовану артиљерију, тако да је оно што се десило, према његовим речима, била или операција прикривања (cover-up) или некомпетентност. Меккејн је изјавио да је то био скандал безобразнији од Вотергејта (Watergate). Напад на амерички конзулат у Бенгазију дефинитивно је изгледао као добро припремљена црна операција самог Стејт департмента. Првобитна и упорна оцена терористичког акта против америчког конзулата као “спонтаног протеста”, од стране Стејт департмента, у супротности је са оценом произашлог коју је дао председник Либије Моамер Магариаф (Mohamed Magariaf) који је био увређен оценом Стејт департмента и који је изјавио да се такав напад морао планирати месецима.

Хилари Клинтон су позвали на саслушање у Конгрес 15. децембра 2012. године. Но, она се није појавила, изјавивши да је због дехидратације настале услед грипа она пала и добила потрес мозга. Касније је Клинтонова смислила нешто “убедљивији” разлог да се не појави на саслушању – згрушавање крви у крвним судовима. Потпуно је очигледно да овакво понашање није представљало покушај да се избегну последице “грешака у политици” која се огледала у тактичкој подршци либијских бојевика који су извршили терористички акт. Овакво понашање је имало много злослутнију конотацију. Наиме, масакр над амбасадором Стивенсом је био не само извршен од стране Стејт департмента, него је то убиство било неотуђиви део политике Стејт департмента и Хилари Клинтон би свакако убила амбасадора. Убиство амбасадора Стивенса и јесте кључ у откривању онога што се сада дешава са САД и шта могу очекивати амерички војници и чланови обавештајних друштава од кланова-двојника Буш-Клинтон, независно од тога ко ће од њих конкретно доћи на власт у САД после избора на јесен 2016. године.

А садашња провера електронске поште Хилари Клинтон са њеног приватног електронског налога, усмерена је на то да се отклоне сви трагови руковођења терористичким актом у Бенгазију од стране Хилари Клинтон. Званична електронска писма била су очишћена у мају 2013. године, када је Републички национални комитет (Republican National Committee) затражио публикацију свих писама Стејт департмента са речима “Бенгази” и “Либија”. Супротстављеност демократа и републиканаца не треба да нас доводе у заблуду, јер обе партије раде за Ротшилде и њихове циљеве на обнови Трећег храма и уништењу арапске доминације на Блиском истоку.

Убиство амбасадора Стивенса које је забележено на камери беспилотне летелице, било је аналогно убиству Моамера Гадафија. Тада је у специјално изграђеном хангару у околини Триполија, по свим правилима Холивуда, пуковника Гадафија брутално силовала и расчеречила хрпа сарадника ЦИЕ – псеудо муслиманска руља. Организовано убиство, снимљено на видеу, спремљено је као акт застрашивања у стилу мафије. Хилари Клинтон се смејала од радости за цео свет. Такву зверску безосећајност и вулгарност госпође Клинтон тешко је оправдати чак и тиме да је Гадафи био “заклети непријатељ” САД, са његовом непомирљивом национално-ослободилачком борбом против псеудодемократског неоколијанилизма САД и са његовим златним општеафричким динаром усмереним против петродолара. Као и Гадафи, Стивенс је био зверски силован, подвргнут седмочасовном мучењу, а потом расчеречен. А сви његови очајнички позиви у помоћ остали су без одговора Стејт департмента.

Стивенс је био убијен зато што је критиковао политику Обамине администрације, посебно Хилари Клинтон, на Блиском истоку. Амбасадор је осуђивао стратегију државног тероризма САД са ослањањем на организоване злочиначке групације које је Стејт департмент час називао “борцима за слободу” (freedom fighters), час “терористима” – у зависности од политичке ситуације. Амерички конзулат у Бенгазију искоришћен је као пункт нелегалног пребацивања оружја, новца и наркотика. Користећи дипломатску пошту у својству канала за финансирање, Американци су хранили главосече који су се борили против Башара Асада у Сирији. Амерички информативни канал «Fox news» потврдио је 18. маја 2015. године информацију о томе да је конзулат у Бенгазију искоришћен за нелегално пребацивање оружја терористима у Сирији.

За Стивенса је оваква тактика усмерена на свргавање Асада, представљала кршење демократије – онога што су САД наметале целом свету. Стивенс је знао да је Башара Асада подржало 90% становништва Сирије на референдуму који је одржан 26. фебруара 2012. године. Амерички амбасадор је признавао права Арапа и активно је сарађивао са владом Палестине за време своје службе у Јерусалиму. Очигледно је то и био разлог да га Мосад уврсти на листу циљева које треба уништити. Стивенс је стекао свеопшту љубав Либијаца. После његовог убиства, на улице Триполија је изашло 30 хиљада људи тражећи “правду за Криса”. Може се рећи да је убиство Криса Стивенса у Бенгазију (до кога је дошло залагањем Хилари Клинтон) у суштини постало убиство америчке демократије.

Карактеристично је да је иста таква операција била поновљена у Кијеву за време Мајдана, на крају 2014 и почетку 2015. године. Са једном разликом: Амерички амбасадор у Кијеву Џефри Пајет се није одликовао моралним квалитетима Џ. Кристофера Стивенса. Када је Стивенс био убијен, у конзулату у Бенгазију су нестали сви документи са списковима либијских “устаника” из Ansar al-Sharia, на служби Стејт департмента, као и уговори који се тичу склопљених послова по питању испоруке либијске нафте. Убиство Стивенса и уништење документације омогућило је Комитету Конгреса за питања тајне службе (the House Permanent Select Committee on Intelligence) да у јануару 2014. године порекне улогу ЦИЕ у достављању оружја терористима у Сирији.

Убиство амбасадора и уништење документације у конзулату и у центру ЦИЕ у Бенгазију била је специјална операција попут оне која је спроведена у Њујорку 11. септембра 2001. године, када је истовремено са рушењем кула-близнакиња била уништена и зграда ЦИЕ (здање број 7) која се налазила недалеко од небодера Светског трговачког центра. Управо унутар здања број 7 се и припремала терористичка операција рушења кула-близнакиња.

ФБИ је дозволила да се почне истрага на месту убиства амбасадора Стивенса тек 4. октобра – чак 22 дана после почињеног злочина. Видео записи са безбедносних камера одмах су смештени у сеф са натписом “строго поверљиво”.

До убиства Стивенса дошло је после мање од годину дана од заузимања Либије од стране радикалних исламиста, који су били у ствари обучени од стране елитних инструктора јединица америчких снага специјалне намене Delta Force, бојевика који су наоружани и финансирани од стране САД уз знање Конгреса. Пре и за време јуриша на Триполи, око обала Либије стајали су бродови САД, на чијим палубама је била смештена опрема за спровођење ратних кибер-операција. Радарска средства тајне службе САД држала су под контролом све комуникације и филтрирала су све информативне токове унутар земље.

Ето због чега чудовишно убиство Стивенса ни на који начин не може бити означено као “спонтани протест” против антимуслиманског видеа (“Innocence of Muslims”) на YouTube, како је то било представљено од стране администрације председника Обаме и тадашњег државног секретара Хилари Клинтон. Деликатност ситуације се и огледала у томе да је убиство Стивенса требало приписати исламистичким терористима. Али је незгодно што су баш ти “терористи” и били отворене присталице САД и најамници ЦИЕ у Либији. Због тога је Стејт департмент до максимума одуговлачио са признањем убиства Стивенса као терористичког акта. Тек у децембру 2012. године злочин је означен као терористички акт у извештају Комитета Сената за националну безбедност  (The United States Senate Committee on Homeland Security and Governmental Affairs).

Напад на конзулат у Бенгазију је почео у 21:00 по локалном времену. Одмах је позвана америчка амбасада у Триполију, позван је Центар за управу безбедности дипломата (Diplomatic Security Command Center) из Вашингтона, позвана је “Либијска бригада 17. фебруар”, као и Центар за брзо реаговање ЦИЕ (U.S. quick reaction force located at the annex compound), који се налазио отприлике на два километра од америчког конзулата. Касније су оператери овог центра изјавили да су они могли одговорити на позив за помоћ у року од 5 минута, али их је зауставио виши официр ЦИЕ у Бенгазију. То још једном указује да је убиство Стивенса организовала са преумишљајем и цинично, сама ЦИА. Треба рећи да то није био конзулат као такав. Био је то војни пункт у пустињи где је ЦИА тренирала бојевике. Прикрасти се неприметно или се пробити у тај утврђени рејон у принципу је било немогуће.

Официри ЦИЕ у Центру за брзо реаговање предузели су покушаје да самовољно спасу Стивенса. Око поноћи и сам Центар је подвргнут нападу. Агенти ЦИЕ који су покушали да спасу Стивенса или што је вероватније, који су га и уништили, били су и сами убијени. Абдел Монем Ал Хур, портпарол либијског Врховног комитета за безбедност (Abdel-Monem Al-Hurr, spokespan for Libya’s Supreme Security Committee), изјавио је да су либијске снаге националне безбедности блокирале све прилазе ка америчком конзулату и Центру ЦИЕ. То потврђује информацију да су Стивенса уклонили његови. Зато што 150 бојевика на тешком камиону не би могло да се раствори или процури кроз баријеру безбедносних снага либијске владе.

Амерички командоси који су стигли на америчку војну базу на Сицилији, упркос свему нису били послати у Бенгази. До конзулата се дочепана само беспилотна летелица, но, до тог тренутка прошла су већ два сата. Важно је напоменути да се летелица пре полетања налазила на територији Бенгазија. Агенти ЦИЕ из Триполија су платили 30 хиљада долара како би их доставили авионом до Бенгазија ради спасавања Стивенса. И то указује да су они деловали самоиницијативно упркос вољи команде. Агенти су се на аеродрому задржали неколико сати. Они су могли доћи на место тек у 5 сати ујутро  – осам сати после трагедије. Кључне фигуре међу “устаницима” које су касније оптужене за напад, касније су пронађене мртве.

Стивенсова молба да се појачају мере безбедности конзулата је одбијена. И то се такође може сматрати посредним доказом раније планираног злочина од стране Стејт департмента. Вероватно је Стивенс био упућен у Бенгази управо због тога што је тамо било лакше организовати његову физичку ликвидацију.

У августу 2013. године лидер  Ansar al-Sharia и неколико бојевика из те групације либијских “устаника” оптужен је за убиство Стивенса. Но, сама организација Ansar al-Sharia је од стране Стејт департмента означена као терористичка организација тек у јануару 2014. године.

Посебан цинизам у ситуацији око убиства амбасадора Стивенса, огледа се у томе што је његово полуживо тело било достављено у болницу коју је контролисала управо Ansar al-Sharia. Тамо је урађена лажна потврда у којој се порицала чињеница о силовању и мучењу, иако је фотографија унакаженог Стивенса која демонстрира његово тело прекривено траговима мучења, одмах постала светска сензација. Амбасадора су качили на куку као заклану стоку.

ambassador-stevens-dead-celebrated

Лидер „Ал Каиде“ Ајман ал-Завахири (Ayman al-Zawahiri) је 10. септембра, 18 часова пре напада, пустио видео у коме позива на терористичке акте у Либији, ради обележавања годишњице “терористичког” напада на Светски трговински центар у Њујорку. Ал-Завахири је двоструки агент ЦИЕ и Мосада, аналогно објави недавно убијеног главара Исламске државе Ал-Багдадија, који је у ствари агент Мосада Шимон Елиот. Захваљујући сведочењима пред Конгресом у јануару 2000. године, разјашњено је да је Ајману ал-Завахирију од стране Службе за имиграцију и натурализацију додељена зелена карта. Видео ал-Завахирија направљен је у медија центру Ал-Каиде “Ас-Сахаб”, под руководством Азам ал-Амрики (Azzam al-Amriki) који је у ствари Адам Годан (Adam Gadahn), агент Мосада и ЦИЕ и унук Карла Перлмана, члана управног одбора Анти-Дефамационе Лиге (ADL – Anti-Defamation League) – утицајне организације за заштиту људских права у САД која прогони критичаре ционизма. После разгрома америчког конзулата у Бенгазију, ал-Завахири је похвалио убиство амбасадора Стивенса. Што се може сматрати својеврсном испоставом рачуна Мосада о обављеном послу.

Црна операција ЦИЕ и Мосада у Бенгазију јасно показује тактику вођења хибридног рата. Убиство Стивенса је била једна од етапа програма за дискредитацију традиционалног ислама и информациону компоненту подршке нападу на арпаске државе у региону у име стварања Великог Израиља од Нила до Еуфрата, у складу са плановима Одида Јинона.

Терористички акт који су спровели ЦИА и Мосад послужио је за разоружавање бојевика и успостављање статус-кво стања које одговара Израелу и САД. Обама је између осталог лобирао идеју коришћења беспилотних летелица на Блиском истоку. Исто то се дешавало и у Авганистану. Међутим, коришћење таквих средстава представља грубо кршење међународног права. Кршење универзалне декларације ОУН о људским правима и Женевске конвенције. САД је упркос свему упутило у Либију два ловца и два војна брода са ракетама “Томахавк” на палуби, на тај начин појачавши сопствене ресурсе у операцији освајања Либије.

Историја убиства амбасадора Стивенса и читаве групе специјалних агената ЦИЕ, оставила је несумњиво тежак талог у обавештајном друштву САД. У овом тренутку само такозване “Беле ебретке” (White Hats) – легендарна или мистична опозиција – у оружаним снагама и обавештајним службама САД, у стању је да се супротстави плановима да се у САД формира режим фашистичке диктатуре. Чије последице морају постати масовна депопулација становништва, после које следи чиповање његовог преживелог дела.

План за претварање становништва у биороботе са коришћењем манипулативних технологија људском свешћу посредством апаратско-програмског интерфејса “мозак-компјутер”, глобалистички банкари ће почети да остварују током 2017. године.

Због тога је Обамина администрација спровела тотално испитивање у армији и обавештајној заједници, покушавајући да разјасни да ли ће војници и агенти обавештајних служби пуцати у ненаоружане Американце. Америчка влада је купила додатна 62 милиона наоружања, тенкове за вођење градске борбе, изграђени су логори ФИМА (Федерална агенција за управљање земљом у кризним ситуацијама) који су опасани бодљикавом жицом и гасним коморама. Ресор Унутрашње безбедности САД (DHS – US Department of Homeland Security) у овом тренутку има више од две милијарде муниције за стрељачко наоружање малог калибра. Тих метака има довољно да се побије једна трећина светског становништва. У пролеће 2015. године започете су масовне вежбе широм САД са симулацијом могућих сценарија у ситуацији настанка грађанског рата. Циљ вежби је – гушење од стране владе, народног устанка против предстојеће диктатуре.

У светлости ових дешавања, постаје јасно да је убиство амбасадора Стивенса постало преломни моменат у историји САД. Сада само војни преврат у организацији “Белих беретки” може анулирати последице преврата глобалистичких банкара из 1963. године, када су убили последњег истинског председника Америке Џона Кенедија.

И ако упоредимо клан Клинтонових са кланом Бушових, то је разлика међу њима само у нијансама њихове човекомрзитељске злобе и вулгарности. У суштини нема никакве разлике између њихових злочиначких дејстава и замисли.

Превод ФСК са руског:

irenecaesar.wordpress.com/2015/05/21/%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%8C-%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D0%B8-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B9%D1%81/

слика http://ljrate.ru/post/26737/1919126

Прочитај без интернета:
14 гласa