Алексеј ОЛЕЈНИКОВ

 

Једно од уврежених гледиша западне и делимично отаџбинские историографије представља оцена кампање из 1915. године на Руском фронту. Сматрало се да је руска армија непрекидно узмицала, да су се Немци лако померали напред, да је темпо њиховог кретања био дефинисан искључиво физичким могућностима људи и техничким могућностима борбене технике.

Уврежило се мишљење да је рат на Истоку представљао само бледу сенку операција на Западу. Тако Е. Вест пише: “Немци су одржавали непрекидне победе на источним просторима, али су брзим наступањем они до крајњих граница растезали линију материјално-техничког снабдевања”. Међутим, ниво губитака противника оповргава тај историјски печат. Упркос застарелим стеоритипима 1915. година је била најкрвавија година за државе немачког блока за цео ратни период. И пре свега – на конто Руског фронта. Јер је те године Русија представљала главни објект дејствовања борбене моћи целог немачког блока. Руска армија која се током читавог рата истовремено борила са главним снагама Аустро-Угарске и Турске, 1915. године је на себе примила и удар главних снага Немачке армије.

Немачки борац на фронту Валтер Бекман је писао: “Летњи прогон 1915. године представљало је за немачке јединице период најтежих губитака за читав период рата”. На пример, 91. Пешадијски пук, 19. Пешадијска дивизија 10. Армијског корпуса изгубила је од маја до септембра у Галицији више од 100% свог састава (око 4,5 хиљаде људи) – и то није представљало неки изолован случај. Офанзивне и дефанзивне операције којима није било сличних на Западу, доносиле су огроман број жртава. Број тих операција и губитака који су у њима поднети, не би могла издржати ни једна друга армија осим немачке и руске. Бројке потврђују наводе очевица.

У јануару 1915. године (19-24) – тешки бојеви у Пољској – код Боржимова и Воље Шидловске. У тим биткама је немачка армија прерпела тешке губитке – 40 хиљада војника. То јест, узимајући у обзир да је борбени састав немачке пешадијске дивизије бројао у просеку 10 хиљада људи – онда је губитак износио 50% групације! Пре свега то је била војска 1., 25. Резервног и 17. Армијског корпуса (посебно су пострадале 1., 49. Резервна, 4. и 36. Пешадијска дивизија). Описујући губитке страна и имајући у виду кратко трајање битке, мора се признати да је битка у Вољи Шидловској била једна од најкрвавијих операција у Првом светском рату. Стварни губици противника (ако узмемо у обзир да је 23 и 24. јануара била углавном пуцњава) достигли су бројке од 10 хиљада људи на дан, но, без осмишљеног оперативног резултата.

За немачку војску крваве борбе су биле и у источној Пруској, у периоду јануар-март 1915. године. Што се тиче друге знамените операције из 1915. године (зимска битка у Мазурији од 25-15 фебруара), у немачким архивима наводе само укупне губитке немачког 21. Армијског  корпуса – 120 официра и 5,6 хиљада бораца, изгубљен је један генерал и рањена два командира пукова. На само једну. 65. Бригаду отпадало је 60 официра и 2 хиљаде бораца. И то је само један непријатељски корпус! Губитак генерала и рањавање у боју виших официра, говоре нам о озбиљним поразима бригаде противника. Узгред речено, губитак немачког корпуса је у корелацији са губицима руских корпуса 10. Руске армије (са изузетком 20. Корпуса).

Губици Немаца у тој борби били су велики. По сећању руског учесника у боју: “Гледајући сутрадан на ратно поприште (у селу Махарче – примедба аутора) начелник везе 108. Пука је набројао више од 300 лешева… Код заробљеника се налазило много карти Француске… Један од заробљеника је сам предао знамење ватрогасне бригаде града Аленкур на реци Ен које је освојено у Француској. На цести и око ње лежали су руски завоји… и много немачких лешева…” Тако су у бојевима у Махарчи јединице руске 27. Пешадијске дивизије 21. Армијског корпуса разбиле три пука 42. Немачке дивизије 21. Армијског корпуса. Као резултат тога заробљено је преко 1 000 војника, заплењено 13 артиљеријских оруђа и неколико митраљеза. Инжењерска чета је заробљена у пуном саставу. Начелник 29. Пешадијске дивизије 20. Армијског корпуса генерал-лајтнант А.Н. Розеншилд-Паулин наводи бројку од 1 200 заробљених Немаца. Али већина тих трофеја поново је припала Немцима.

О непријатељским губицима, официр 108. Пешадијског Саратовског пука (који је улазио у састав 27. Пешадијске дивизије 20. Армијског корпуса) присећа се говорећи о једном од ноћних артиљеријских бојева: “Последњи напад Немци су водили у правцу насеља Валтеркемен и био је то најупорнији напад. Немци су обасјавали руске позиције рефлекторима и светлећим ракетама. Снајпери и посебно митраљези нанели су велике губитке Немцима и натерали их да се врате у своје ровове”.

Руски официр Л. Ватуер у саставу хусарског пука, приликом поновне руске офанзиве боравио је на месту бојева у Августовским шумама и овако преноси своје утиске, између осталог сведочећи и о немачким губицима: “Девет дана после пораза ХХ корпуса, 09.03.1915. године, 10. Руска армија је кренула у контранапад… у сумрак смо ушли у Августовку шуму где је био потпуно разбијен 20. Руски корпус. Са обе стране пута било је нечег што је подсећало на оборена стабла. Снежков је пришао ближе стаблима и саопштио да се ради о гомилама телеса… Поља и шуме буквално су биле прекривене убијеним војницима – руским и немачким. У последњој етапи, битка је очигледно протицала са промењивим успехом и тела немачких и руских војника прекривена су у слојевима, буквално као слојеви за питу. Као да и сада видим батерију на ватреном положају: пуни се оруђе, војници и коњи су на својим местима, и сви су они мртви. Сећам се пешадијске чете, која је, судећи по стању тела била покошена рафалима из митраљеза. На шумском путу наишао сам на неколико носила са немачким војницима. Војници на носилима, санитетлије-носачи и два медицинска брата – сви су били убијени. На путу су стајали фургони који су припадали руском пуку и коњи и људи у фургонима били су мртви. Даље, на оном месту где је пут пролазио испод моста, лежала је група мртвих немачких војника. Неко ми је рекао да је тамо лежало 400 лешева. Они су се вероватно постројили у колону у очекивању наређења, када су се неочекивано из шуме зачули митраљески рафали”.

Индиректно је и непријатељ потврдио сопствене велике губитке. Начелник штаба немачког Врховног команданта за Исток, генерал-лајтнант Е. Људендорф, писао је: “15 и 16 (по новом календару) истурене јединице 21. Армијског корпуса… прешле су у дубину шуме. Али ту су их сасекле руске јединице које су се кретале са запада ка истоку и део колоне је заробљен. О тој чињеници саопштава и генерал.интендант штаба немачког Врховног команданта за Исток, пуковник М. Хофман.

У зимским Прасничким бојевима Немци су признали губитке 13 хиљада људи и застава, истовремено изјавивши о следећим трофејима из тог времена: 12 хиљада заробљених, 36 артиљеријских оруђа и 19 митраљеза. Али већ у операцији код Праснишка била су разбијена и скоро потпуно уништена 2 немачка корпуса (један у Праснишку,  а други у Арергарду, прикривајући одступање остатку немачке војске). Укупни губици Немаца у Другој Августовској и зимској Праснишкој операцији током 1915. године износили су око 80 хиљада бораца. У Другој Августовској операцији до 20 хиљада немачких губитака 8. и 10. Армије и до 60 хиљада (од тога око 14 заробљеника) људи у Праснишкој бици за немачку 12. и 8. Армију (58 оруђа остало је као трофеј руској армији).

Током Прасничке одбрамбене летње операције (30.06 – 04.07) укупни губици немачке армијске групе фон Галвица, према немачким подацима износе – до 10 хиљада (само 1. јула 2,7 хиљада људи). Међутим, према рачуницама историчара Г.К. Корољкова, немачки губици су достигли до 25% групације М.-К.-В. Гаљвица (притом нису  узета у обзир појачања која су им стигла током операције) – а то је више од 40 хиљада људи, што је по нашем мишљењу много ближе истини.

Бојеви у подножју Карпата почели су још у јесен 1914. године. Тако је 24. Армијски корпус 8. Руске армије од 13.11. до 01.12. освојио следеће трофеје: 1 генерала, 149 официра, више од 12 хиљада војника, 12 артиљеријских оруђа, 15 митраљеза, 60 сандука са муницијом, 14 локомотива, 330 вагона. У периоду Карпатске операције (јануар – март 1915), Аустријанци и Немци (у различитим периодима била је то Јужна немачка, 3.,4. и 5. Аустријска армија, Армијска групација Пфланцер – Балтина, немачки Бескидски корпус) су према аустријским подацима изгубили 800 хиљада војника. Међу њима 150 хиљада заробљеника – само од 20.02 до 19.03. 1915. године – до 59 хиљада људи, 21 оруђе, 200 митраљеза… У периоду 6 – 30 марта Руси су заробили 70 хиљада заробљеника, уз 900 официра, више од 30 оруђа и 200 митраљеза.

Аустријски извори процењују губитак Централних сила у Карпатским бојевима не узимајући у обзир гарнизон у Перемишљу, притом се и руски губици сматрају отприлике истим. Западни историчари Д. Кеган и Н. Стоун процењују само аустријске губитке за прва 3 месеца 1915. године, на 800 хиљада… Британско званично издање из периода рата писало је да су Аустријанци у Карпатима сваког дана губили од 1 до 3 хиљаде људи. Дакле, из овога је јасно да је аустријска војска, која је изгубила у биткама на Карпатима на руском фронту више људи него у целој кампањи 1914. године, те да без немачке помоћи није могла да настави активне операције.

Руски архивски материјали на следећи начин илуструју ситуацију са трофејима током првих пола године рата. До фебруара 1915. године војске Северозападног фронта су заробиле 439 официра, 48 400 нижих чинова, 309 оруђа, 127 митраљеза; трупе Југозападног фронта заробиле су 4 026 официра, нижих чинова 357 602, артиљеријског оруђа 727, митраљеза 632. Овај документ је такође забележио да је само у Кијевском артиљеријском складишту  било скупљено 127 аустријских и немачких трофејних оружја. Указивало се да је укупно заробљено 4 465 официра ( у том смислу 181 немачки) и нижих чинова 404 765 (у том смислу 18 309 Немаца). Укупно 939 артиљеријских оруђа, а митраљеза 731. Из Перемишљенског гарнизона у Русију је било евакуисано 9 генерала, 2 307 официра и 113 890 нижих чинова Аустро-Угарске армије. У болницама је остало још око 6 800 болесних и рањених.

И руске трупе и Аустро-Немци поднели су у Горлицкој операцији (19.04 – 10.06) крупне губитке. Губици победника су били веома осетни чак и по немачким подацима. Тако су само немачки губици (11 армија) и само за период од 19 до 30 априла, према сведочењу Л. Фон Роткирха (који је преносио званичне податке у немачко седиште) износили 28 хиљада људи. Само 11. Армија је у периоду од почетка Горлицког пробоја и до заузимања Љвова (то јест, за период 19.04 – 09.06) према подацима немачког Рејсархива изгубила 87 хиљада људи. На тај начин, губици у Горлицкој операцији за Немце су износили 69% првобитног састава 11. Армије (87 хиљада људи, од 126 хиљада колико их је било на почетку операције).

Јужна немачка армија је само у јуну месецу изгубила 25 хиљада људи. Још веће губитке имала је војска Аустро-Угарске, пре свега 4. Армије. Руска војска Југо-западног фронта је одступајући спроводила успешне операције, наносећи противнику осетне контра-ударе. Девета армија Југо-западног фронта спровела је крајем маја успешну Прутску операцију заробивши 17 оруђа, 78 митраљеза и више од 16 хиљада заробљених Аустро-Немаца. Тако је 4. Пешадијска дивизија 6. Армијског корпуса 11. Армије према непотпуним подацима за период 25-27. маја заробила више од 1,2 хиљаде непријатељских војника и официра.

У периоду од 27.04 – 02.06. војска 11. Руске армије је нанела пораз. Немачкој армији у Журавину (посебно је била разбијена 3. Гардијска дивизија) – заробљено је до 18 хиљада непријатељских војника и официра. Тако је 16. Фински стрељачки пук 4. Финске пешадијске дивизије, 01.06.2016. године у резултату трочасовног боја заробио више од 600 војника, 2 оруђа и 4 митраљеза. Генерал В.И. Гурко је писао о резултатима свих операција: “у току десет дана, четири наше дивизије иако непотпуног састава, прешли су у борбама скоро пола пута до града Стриј и успели су заробити отприлике 25 хиљада војника заједно са одговарајућим бројем официра, митраљеза и друге различите војне имовине. Међутим, развој наше победе и могуће заузимање месташцета Стриј онемогућио је недостатак коњице”.

Обе стране су претрпеле велике губитке у летње-јесењим борбама у појасу руског Југо-западног фронта – у операцијама око Серете, код Луцка и Чарторијска, на Стрили. Највеће успехе имала је 11. Руска армија која је 17. августа прешла у контранапад код Збаража. Јужна немачка армија је била заустављена. У јуриш на Серете 11. Руска армија је кренула 25. августа наносећи пораз Јужној немачкој армији и током петодневних борби заробивши око 36 хиљада војника. Од тог броја 10 хиљада су заробиле јединице 6. и 17. Армијског корпуса. Укупно је од 17 до 30. августа руска војска заробила више од 40 хиљада војника, 70 оруђа и 165 митраљеза.

Трупе 8. Руске армије су 10.09. 2015. године привремено заузеле град Луцк. Током Луцке операције само 4. „Гвоздена“ пешадијска дивизија заробила је 10 хиљада. војника и официра. Током јесени, трупе 8. Армије бориле су се у биткама локалног значаја у подручју Полесја, Волине и Галиције, узимајући 5. октобра Чарторијск. Један од резултата операције код Чарторијска био је пораз немачке 1.Пешадијске дивизије (заробљено је много војника – 8.5 хиљада људи, не рачунајући рањенике, укључујући скоро цео пук немачког престолонаследника и немачке батерије хаубица), заузето је 30 оруђа и велики број митраљеза.

Операција на Серети, затим Луцка и Чарторијска операција, имале су важан значај за цео Југо-западни фронт. Управо је Луцка операција увелико онемогућила противнику да оствари маневар крилног обухватања централне групације руских армија. Издавачи Енциклопедијског речника Руског библиографског института Гранат, овако су описали Луцку операцију: „од 14-22. септембра, у рејону Луцка, руска 8. Армија је … извршила веома успешну контраофанзиву. Четврта Аустријска армија била је потпуно разбијена. Не само да Аустријанци нису успели да пошаљу на Српски фронт 6. и 17. Корпус, већ су били принуђени да моле немачку команду за помоћ. Групације Герока које су се кретале крилно ка руском Полесју и које су се углавном састојале из немачког 24. Резервног корпуса, успеле су да зауставе напредовање Брусилова …. Борбе су се овде одужиле до 23. октобра. Наш контранапад резултирао је са 70 хиљада непријатељских заробљеника”.

Сами Немци су губитке немачких дивизија армијске групе Е. Бем-Ермолија и Јужне немачке армије само у периоду од 8 до 18. августа, оцењивали на скоро 10 хиљада људи (међу њима 2 хиљаде убијених, 4,5 хиљаде рањених и 3,2 хиљаде несталих без трага). Аутори британске “Историје Великог рата” сматрали су “борбе у августу и септембру на линији река Стрила као тачку преокрета – као црту која је зауставила Аустро-Немачку офанзиву. Тродневне борбе током којих је заробљено 33 хиљаде аустријских и немачких војника окренуле су ратни замајац на Руском фронту у корист Антанте, противник је прешао у одбрану. Према подацима из руске команде, до 28. децембра у рејону Волочиска било је усредсређено више од 10 хиљада само здравих заробљених Немаца и Аустријанаца, заробљених код Черновица и Трнопоља.

Операције у Прибалтику током 1915. године биле су посебно крваве за наше непријатеље. Према подацима Рајхархива, само 12. Немачка армија је током јула и августа изгубила 1,8 хиљада официра и 80 хиљада бораца, чак је и у октобру месецу немачка армија остала без 15 хиљада бораца. Током борби код Ковна немачки губици у убијеним, рањеним и заробљеним војницима износили су око 10 хиљада војника. У резултату борби на Виленском правцу од 27-29. августа, губици немачких пешадијских чета достизали су до сто људи по чети. Плус што операције на Прибалтику током лета-јесени 1915. године у стратешком плану нису имале резултата за немачку команду, а праћене су великим губицима (Митаво-Шавељска операција, Ковенска, Виленска, Свенцјански пробој).

На 1. децембар 1915. године, број заробљеника регистрованих у Русији:

Немци – 1 193 официра и нижих чинова 67 361;

Аустријанци – 16 558 официра и нижих чинова 852 356;

А у прифронтовском појасу (без Турака) остало је – 1,2 милиона људи.

Током Алакшерске операције на Кавкаском фронту, међу трофејима руске војске до 31. јуна налазило се више од 10 хиљада заробљеника и 12 оруђа. Сумирајући губитке немачког армијског блока у кампањи 1915. године, неопходно је истаћи следеће. Према ауторитативним подацима француских војних стручњака, Немачка армија је 1915. године на Руском фронту изгубила милион људи (на Француском фронту у том периоду Немачка је изгубила 721 хиљаду бораца); Аустро-Угарска армија је изгубила у том периоду 1 милион и 252 хиљаде бораца (на другим фронтовима за одговарајући период: на Италијанком – 181,6 хиљада, Балканском – 29 хиљада; Турска армија је изгубила до 100 хиљада војника. У резултату реченог да сумирамо – ратујући са огромним проблемима по питању наоружавања и санбдевања, одступајући, Руска армија је земљама немачког блока нанела губитке од 2 милиона и 350 хиљада бораца. Притом су губици те године били најтежи за све државе немачког блока за све време рата. Дајући оцену немачких губитака на Источном фронту 1915. године, потпуковник Љарше је истакао да је чињеница губитка милион војника за Немце представљало “сведочанство квалитета армије великог књаза Николаја”.

Немачка армија је на Руском фронту изгубила – 58% свог састава, Аустро-Угарска – до 86%, Турска до 30% од свих борбених губитака за ту годину. Посебно су упечатљиве бројке непријатељских губитака када се оне упореде са количином повучене војске њиховог противника. Руска армија је на свом фронту имала мање од 50% војника него све армије Четворног савеза, али је упркос томе нанела непријатељу значајне губитке – више од 67% губитака оружаних снага немачког блока у тој години. Однос општих губитака у кампањи 1915. године такође илуструје та чињеница да је у том периоду Руски фронт био главни за Четворни блок.

Сумирајући губитке у кампањи 1915. године, треба истаћи да је иницијатива коју су имали Немци узимајући на себе улогу активне стране у борбеним дејствима, њима омогућавала остварење било каквог оперативног напора на правцу удара – употребу масовних сила и средстава, превасходство у снагама на значајном делу фронта над противником, како по броју бораца тако и по снази ватрене ударне моћи. Наравно, они су били у стању да нанесу непријатељу тешке губитке – јер артиљерија је завршно постала “Бог рата”! У целини се мора признати да су Немци у Првом светском рату тактички ратовали боље од свих (укључујући и Енглезе и Французе – они су такође сносили још теже губитке него Немци). Управљање, ватрена моћ и тактика – то су три адута немачке армије из периода Великог рата. Друга је ствар што је низ непотребних победа у крајњем резултату довело Немце до њиховог пораза.

Алексеј Олејников,
доктор историјских наука,
аутор књиге “Русија – штит Антанте”.

Превод са руског: pereformat.ru/2016/02/pirrova-pobeda/

Прочитај без интернета:
11 гласовa