Јевгениј Крутиков

Новост о изласку извештаја канадске обавештајне службе по питањима сигурности медија у Украјини је дата као новост под насловом „Русија се спрема за велики рат“. То је онај пропагандни максимум који је успео да се исцеди из истраживања, до крајности непријатног за Украјину и Запад. Али истовремено и невероватно разумног.

Канадска обавештајна служба и служба сигурности (КСРБ, CSIS, SCRS) је објавила обиман извештај, скоро на сто страница: «Преглед безбедности – 2018. Потенцијални ризици и претње», чија је скоро трећина посвећена Русији. У односу на колеге других западних земаља рад канадске обавештајне службе се издваја подвученом истинитошћу, не само због оцене онога што се дешава, већ и по карактеру извора, на чију су информацију и аналитику навикле да се ослањају западне тајне службе и приватни стратешки центри.

Овај извештај је састављен у оквиру важећег  програма о информисању друштва, који је на снази од  2008. године, и сматра се да је «припремљен по отвореним изворима» односно – као –  не обазире  се на  тајне податке. Међутим, у њему су неке карактеристике и закључци који сасвим сигурно не могу да се нађу по медијима, а у читавом низу случајева захтевају директан контакт са агентима  или бар врло пажљиву анализу њихових изјава.

У Канади постоји неколико обавештајних система, од којих само КСРБ има потпуно цивилни статус (као ФБИ) и врло замршену правну базу, посебно за питања која разграничавају обавештајни систем од безбедносног. Осим тога, КСРБ спада у најмлађе крупне западне тајне службе. Она се ’14. године издвојила из Краљевске коњичке полиције, где је постојала као невољено пасторче које се бави прислушкивањем странаца, проценом политичке исправности  миграната и «предај – донеси» за ЦИА.  Чак је и данас КСРБ  преко такозваног четвоространог уговора повезана са обавештајним службама САД, Велике Британије и Аустралије,  и у оквиру тог квартета све информације до којих долазе Канађани аутоматски постају општедоступне.

Између осталог и зато се КСРБ, која не поседује озбиљне ресурсе, увек  мотала негде у репу ЦИА и Ми5, копирајући за свој аналитички  и пропагандни рад начине рада и методе. При том су руководиоци канадске обавештајне службе практично увек постављани по политичком и партијском систему, што тој служби такође није додавало ни професионализам, ни ауторитет. Ситуација је почела да се мења буквално пре три године када је дошло до историјског догађаја – за руководиоца њихове обавештајне службе први пут је постављен професионалац – Мишел Кулон, који је у КСРБ радио откако је та служба основана.

Али да се вратимо на извештај, тачније, на онај његов део који је посвећен Русији. У њему се указује на потребу да прогнозе за Москву морају бити реалне и да се констатује немогућност за дугорочну анализу. Зато је прогноза ограничена само на опште структурне тенденције до 2018.године, а истовремено основни извори који се користе у таквим проценама земље НАТО-а постају сумњиви. У КСРБ се сматра да на Западу преовладава „песимистички прилаз“ будућности Русије, чак и ако се посматра краткорочно. Набрајају се и фундаменталне слабости РФ, онако како их виде англосаксонци: проблеми са демографијом  који су настали још ’80.година, зависност од економије сировина и деиндустријализација. Прихваћено је да се сматра да заједно са секторалним санкцијама, падом цена нафте и „грађанском активношћу“ све то врло брзо може да се заврши „свргавањем постојећег режима“ или мишљењем  да ће се Москва натерати да промени своју спољну политику. Међутим, по мишљењу КСРБ, та прогноза је некритично позајмљена од излагања лидера „несистемске опозиције“ и никако не може да се заснива на стварним чињеницама. Зато Канађани одбацују такву информацију као „отпад“ и свој прилаз процени политике РФ називају „оптимистичким“, као супротност „песимистичком“ прилазу од кога се полази на Западу.

У КСРБ се сматра да се основни принципи и правци рада Москве у међународној политици у неколико следећих година, ма какве околности биле, неће променити, и да се са тим се треба помирити. Тим пре, што су односи РФ са НАТО  и ЕУ почели да стагнирају још средином прве деценије овог века, а рат у Украјини је  само омогућио да те тенденције прерасту у нешто што може да се „опипа рукама“. Другим речима: несугласице између Русије и Запада су много дубље него што је то динамика спровођења Минских споразума, а у њих спадају како ширење америчке ПРО у Европи, тако и догађаји на Блиском Истоку који су почели много пре рата у Донбасу.

Уосталом, и то само – делимично. Текући „мегатренд“ представља глобално слабљење утицаја Запада, а база руске спољнополитичке стратегије не заснива се на регионалним циљевима и стратешки је усмерена на јачање тежине Русије у свету. Турбулентност и нестабилност у том истом свету, који су настали деловањем Запада ради слабљења низа регионалних режима, могу да доведу до новог рата. И Русија хтела-не хтела гради војни систем који би је заштитио од стратешког удара у средњој и дугорочној перспективи, и такође омогућује Москви да „пројектује своју снагу“. То је условило и свеобухватну војну реформу у РФ, и инвестирање у одбрамбену грану која је после спорог старта ипак почела да ради и даје плодове. Према мишљењу КСРБ Запад се непотребно фокусирао на такозвани хибридни рат, који нема ни тачну дефиницију. У стварности – Русија је заузета повећавањем потенцијала уобичајених врста наоружања и стварањем нових – за позорницу војних дејстава. На пример, на Арктику, што посебно узнемирава Канаду, јер јој благо мења стратешки пејзаж.

Шта више, Москва не показује никакав знак слабости или слабљења своје позиције у условима економске принуде. Западни свет је погрешио, обзиром да је уљуљкан редовним саопштењима о томе да је „режим Путина нестабилан“, да притисак због санкција прераста у народно незадовољство, у раскол елита, па чак и  – у државни преврат, и треба само мало да се сачекају „либералне“ промене у Русији (да, у извештају КСРБ реч „либерални“ је под наводницима). Међутим, како спољна, так и унутрашња политика Москве, како је процењују Канађани, усмерена је на очување и обезбеђење својих интереса у периоду глобалне нестабилности и на њихово очување изван граница. При том се посебна пажња придаје очувању стабилности дуж граница РФ, спречавању краха режима у Северној Африци и на Блиском Истоку, као и развоју односа унутар ОДКБ и са Кином дугорочно, на шта  Москву аутоматски тера слабљење утицаја Запада. Аналитичари КСРБ упозоравају да влада Владимира Путина чак и не размишља да мења своју позицију, напротив спремна је да је јача. И истовремено, без обзирана притисак САД, низ крупних играча Европе спреман  је да још пре 2018.године  крене са укидањем сегментарних санкција против Русије.

Канађани посебно подвлаче: Русија модернизује своје оружане снаге не ради јачања потенцијала „хибридног рата“ од кога трну зуби, већ како би се мобилизовала за хипотетички велики рат. И при том – само за одбрамбени рат, а не ради ширења својих територија или стицања нових сфера утицаја. Претња нуклеарног оружја при том је изузетно мала, јер Москва не намерава да једнострано још више спушта његов ниво.

Све у свему, према процени КСРБ, политички режим у Русији је „доследан, дуговечан и консолидован у свом центру“. Москва се адекватно осећа у ситуацији свеопштог хаоса, а унутрашња ситуација у РФ је без обзира на очигледне дисфункционалне проблеме управе и економску несређеност, стратешки стабилна. Наде у економски колапс Русије Канађани сматрају „преувеличаним“, јер се „Русија прилагођава ситуацији“.

Да направимо закључак: КСРБ даје довољно прецизну и реалистичну анализу унутарполитичке ситуацје у РФ, почев од „пригушивања либералних протеста 2011 – 2012.г. „све до перспективе садашњих парламентарних избора. Зачуђујуће је да је све то могла да закључи до скора „ручна“ обавештајна организација Канаде. Не би било претерано, изражавајући се терминологијом КСБР, да се „оптимистички“ претпостави да речено представља консолидовано мишљење западних тајних служби/аналитичких центара или неки „обрт“. Али, управо је „издвојеност“ канадских обавештајаца, њихова удаљеност од општих западних трендова могла да припомогне канадској својеврсној „аналитичкој побуни“. ЦИА и Ми5 су у својим проценама много више идеологизовани, у њима је више „болесног романтизма“ који прелази у месијанство, а њихови кадрови (и оперативни, и аналитички) су склони да верују оној информацији која им се више свиђа или је учено дата по одређеном идеолошком кључу, пре него стварним чињеницама.

Нема разлога да се мисли да ће овај извештај било колико утицати на позицију владе Канаде у односу на РФ. Пре ће испровоцирати унутрашњу дискусију по питањима безбедности и ризика, него што ће одредити стварне политичке кораке. У сваком случају, адекватност и професионализам у наше немирно доба заслужују посебно поштовање.

—————————

Превод ФСК са руског: www.vz.ru/politics/2016/6/21/816962.html

Прочитај без интернета:
25 гласовa