Албина Молдовањенко

Већ 20 година нам се прича да капитализам, мада није идеалан, ипак је најбољи од свих могућих економских система који, осим тога, човека чини слободним, свакоме даје исте могућности да се искажу и успеју у животу. Шта више, причају нам да криза која од 2008.године  напредује  у читавом свету  не представља проблем система. До ње је дошло зато што је сада код нас не капитализам, већ својеврсни полуфабрикат. Треба, причају, да пређемо на „чисти“ капитализам, и све наше економске муке ће престати саме од себе.  Ипак тако не мисле сви. На пример Гиљерме Алвес Коељо – економиста из Португалије – земље која је осетила  на себи све „дивоте“ савременог капитализма – мисли потпуно другачије. Он је убеђен: капитализам као систем је неефикасан и потпуно се исцрпео, а Старим светом лута дух  нечега што врло личи на „арапско пролеће“. Па онда – хајде да се подробније упознамо са размишљањем  португалског економисте, које је он изложио у чланку „12 митова о  капитализму“.

Постоји познати израз да сваки народ има владу коју заслужује. То није сасвим тачно. Људе је могуће довести у заблуду преко агресивне пропаганде која формира ново мишљење,  захваљујући чему  се онда њима лако манипулише. Лаж и манипулација представљају савремено оружје масовног пораза и угњетавања народа. Оне су чак и ефикасније од традиционалног вођења рата.  У многим случајевима  допуњавају једна другу. Обе методе се користе како би се победило на изборима и уништиле непокорне земље, – пише Гиљерме Алвес Коељо. Постоји много начина за обраду јавног мњења у којима  је идеологија капитализма   образложена и доведена до нивоа догми које се прихватају без дискусије. То је спој лажних истина које се понављају милион   пута, кроз многа покољења, и које   зато   за многе  постају  необориве. Оне су разрађене тако да капитализам преставе као поуздан систем  који осигурава да ће га масе подржати и поверовати им. Ширењу тих митова допринели су и медији, образовне установе, породична традиција,  комуникација са црквом и тд. Ево најраширенијих бајки о капитализму.

  • мит. У капитализму свако ко много ради може да постане богат

Капиталистички систем, као,  аутоматски обезбеђује богатство радних људи. На основу тога прави трудбеници несвесно формирају илузорне наде и уколико њиховим плановима није суђено да се остваре они за то криве само  себе.

У ствари у капитализму, без обзира колико и како радите, вероватноћа за постизање успеха је иста као и добитак премије на лутрији. До богатства се, са ретким изузецима, долази не тешким радом, већ оно представља резултат  лоповлука и потпуног непоседовања моралних принципа оних  који имају већи утицај и власт. То је мит по коме успех представља резултат тешког рада и, уз мало среће и велике дозе оптимизма, зависи од способности бављења предузетништвом  и нивоа конкурентности. Тај мит формира  наследнике – продуживаче система који га подржавају. Религија, посебно протестантизам, такође ради на подршци тог мита.

2.мит . Капитализам ствара богатство и процват за све

Богатство, које је нагомилано у рукама мањине, тврди се,   пре или касније ће бити прерасподељено свима. Циљ је да се  без сувишних питања обезбеди богаћење  послодавца. Истовремено се свима предлаже да верују да ће пре или касније  радници добити достојну надокнаду за свој рад и преданост послу.

У ствари, још је Карл Маркс дошао до закључка да крајњи циљ капитализма представља не праведна расподела богатства, већ његово непрекидно сакупљање и концентрација у истим рукама.  Последњих деценија се повећава размак између сиромашних и богатих – и међу појединцима, и међу читавим земљама, посебно откако је  после успостављања  глобалне власти неолиберализма доказана истинитост марксизма. Наведени мит је био један од најраширенијих на етапи такозване социјализације капитализма, чији је главни задатак   да се униште социјалистичке земље.

3.мит. Сви смо у истој лађи

Капиталистичко друштво, тврди се, нема класа, те зато одговорност за  неуспех и кризе лежи на свима, и зато за  све   плаћају сви. Циљ је да се створи комплекс кривице код радника, јер то капиталистима омогућује да повећавају приход тако што део својих губитака пребацују на обичан свет.

У ствари, комплетна одговорност лежи на елити која се састоји од милијардера  који подржавају владу, а која  у потпуности подржава њих. Елита је увек користила највеће олакшице при опорезивању, тендерима, финансијским шпекулацијама, окумљавању и тд. Тај  мит се имплантује  у елиту како би се избегле одговорности за лошу ситуацију обичног света и како би се тај свет натерао да плаћа   грешке елите.

  1. мит. Капитализам је слобода

Као – истинска слобода се постиже у капитализму само уз помоћ  такозване „тржишне саморегулације“. Циљ је да се направи нешто слично религији, али не у њој већ у капитализму, где се све прихвата онако какво је, и где се људима одузима право да учествују у доношењу макроекономских одлука.

у ствари – слобода у доношењу одлука представља коначан облик слободе, али она представља и прерогатив само за узан круг утицајних људи, а не за обичан  свет, па чак ни за државне установе.  У току различитих самита и форума, у уском кругу иза затворених врата, руководиоци великих компанија, банака и транснационалних корпорација  доносе крупне финансијске и економске одлуке стратешког карактера. То значи да на тржишту не постоји саморегулација, већ да њиме манипулишу крупни власници. Тај мит је коришћен  како би се оправдало мешање у унутрашње стари некапиталистичких земаља, засновано на догми да код тих земаља нема тржишне слободе која, по њиховом, представља базу демократије.

  1. мит. Капитализам је демократија

Тврди се да демократија може да постоји само у капитализму. Тај мит који лако проистиче из претходног, смишљен  је како би се од самог почетка прекинула дискусија о било ком  другом моделу друштвеног уређења. По њему  су сви они – диктатуре. Капитализам узурпира појмове  слободе и демократије, и њихов смисао свесно изопачује.

У ствари – капиталистичко друштво је подељено на класе  где богати, који представљају елитну мањину, доминирају  над свим осталим,  у свим сферама живота. Таква капиталистичка „демократија“ је само прикривена диктатура, а „демократске реформе“ представљају процесе супротне прогресу. Мит о демократији, као и остали, такође служи и као предлог за критику и напад на некапиталистичке земље.

6.мит. Избори представљају синоним демократије

Избори представљају синоним и највише испољавање демократије. Такође и да се оцрне или демонизују други политички системи и унапред предухитре дискусије у друштву о алтернативним  могућностима у којима се лидери  одређују  по небуржоаским  критеријумима, на пример према дужини искуства и личној популарности кандидата.

А у ствари избори у капитализму представљају апсолутни врх лицемерја и лажи. Гласање у њему представља само условни ритуал, а избори су формални акт. Чињеница да на изборима увек побеђују представници буржоаске мањине показује њихову очигледну  необјективност. Мит да буржоаски избори  гарантују да демократија постоји представља један од најдубљих, па чак и неке леве партије прихватају то искушење.

7.мит. Смењивање партија на власти представља доказ постојања демократског избора

Уствари – то је потпуна бесмислица. Типичан пример је двопартијски систем САД, у коме  две главне буржоаске партије   стално смењују једна другу и практично се  ничим не разликују једна од друге и које чак и у најмањим детаљима спроводе исту политику. Циљ мита о постојању правих избора је у томе да се овековече капиталистички систем и класа на власти, која као долази на власт као резултат  слободног изјављивања  воље становништва.

А у ствари  је суштина у томе да су и двопартијски и једнопартијски парламентарни систем у суштини – једнопартијски. Те две, или више фракција једне исте политичке силе,  смењују се, имитирајући партије са алтернативном политиком. Људи увек бирају агента система, јер су убеђени да праве најбољи избор.  а у ствари немају баш никаквог избора. Мит да буржоаске партије имају различите платформе, па чак и да су у опозицији, представља један од најважнијих и стално се надувава како би се од капиталистичког система  направила легитимна власт.

8.мит. Изабрани  политичар представља народ и зато може да одлучује уместо њега

Политичар је добио власт од народа, и он може да управља НАРОДОМ  како жели. Циљ  те бајке је да људе храни празним обећањима и да крије стварне мере које ће реализовати у пракси.

У ствари, изабрани лидер своја обећања неће испунити, или још горе – почеће да   остварује не мере које је прокламовао већ друге које су често супротне чак и уставу земље. Такве политичаре углавном бира активна мањина и усред свог мандата  они постижу најмању популарност. Али и у таквим случајевима губитак народног поверења не води ка промени политике уставним путем већ, напротив, доводи до деформисања капиталистичке демократије кроз стварну или скривену  диктатуру. Систематска пракса фалсификовања демократије у капитализму представља један од узрока повећања броја људи који не излазе на изборе.

9.мит. Капитализам нема алтернативе

Капитализам не представља ни савршено, ни једино могуће  друштвено уређење, он је само најприхватљивији за економску и политичку елиту која је у датом моменту на власти. Циљ мита је да се уклони конкуренција, макар она била и само потенцијална, тако што ће  се потпуно избрисати  могућности  проучавања и развоја других система, при чему се за то користе сва могућа средства, укључујући и насиље.

У ствари, постоје и други политички и економски системи, а најпознатији међу њима је научни социјализам. Чак и у оквиру капитализма постоји јужноамерички „демократски социјализам“  или европски „социјалистички  капитализам“. Тај мит треба да збуни људе како они не би дозволили да се дискутује о другим алтернативама капитализму и како би се обезбедила покорна једногласност друштва.

10.мит. Економија је генератор богатства

Економска криза   је, како тврде, изазвана превеликим бројем повластица трудбеника. Ако се оне укину држава ће уштедети и земља ће се извући из кризе. Циљ је да се одговорност за плаћање  капиталистичких дугова пребаци   на државни сектор, у коме су и пензионери . Да се људи натерају да се сложе са осиромашењем, јер их убеђују   да је оно само привремено. Тај мит истовремено омогућује олакшање   приватизације државног сектора. Народ убеђују да штеди „ради спаса“ а при том не подсећају да се спас најлакше постиже приватизацијом најдоходовнијих сектора, чији ће будући приход  бити изгубљен. Та политика води снижењу прихода државе  и смањењу повластица, пензија и социјалне помоћи. Оно што се данас дешава у земљама Европске уније, у којима долази  до масовног укидања социјалних повластица, а стотине милијарди евра се шаљу за спасавање највећих банака представља очигледну илустрацију непријатне стварности  капиталистичке економије у ЕУ.

11.мит. Што је улога државе мања, то је боље

Приватни сектор, КАО,  управља економијом боље од државног.  Циљ је да се „заслади“ пилула економије како би се олакшала приватизација актива и услуга. Та мит допуњује претходни. У ствари, као по правилу, распоређивање после приватизације је увек горе за оне који раде, јер јача притисак на пореског обвезника, а различита давања и пензије се смањују. Са капиталистичког гледишта  управљање друштвеним  сектором представља само могућност  за бизнис.  Баш брига капитализам за социјалну правду.  Ово је један од „најидеолошкијих“  митова неолибералног капитализма . Земљом мора да управља приватни бизнис, а на држави је да га само подржава.

12.мит. Садашња криза капитализма је кратковремена и биће завршена у корист народа

Садашња финансијско-економска криза, кажу, представља уобичајену цикличну кризу капитализма, и нипошто није системска, тако да неће ни довести до његовог краха. Тај мит пре свега представља идеолошко прикривање   финансијског капитала  који је заинтересован да настави да пљачка  државу и да експлоатише људе све док то буде могуће. Истовремено – то је и средство да се задржи власт. Ипак, у суштини – и по Марксу, оно што се данас  дешава представља системску кризу капиталистичког система, односно представља пораст противуречности  међу друштвеним карактером  производње и приватним карактером присвајања добити, и принципијелно је неразрешив у оквиру наведеног система. Има теоретичара капитализма, међу њима и „социјалисти“ и социјалдемократи, који тврде: капитализам ће преживети само уколико се измени.

Они тврде да се криза објашњава појединачним грешкама политичара, превеликом халапљивошћу  банкара и шпекуланата или недостатком свежих идеја код лидера и механизама за разрешавање конфликата.  Али оно што ми данас видимо – то је стално  погоршање стандарда људи , без икакве наде да ће се ситуација поправити. Капитализам умире, али ће то бити спор процес са великим лишавањем за народе. Наш задатак је , како сматра португалски научник, да помогнемо да он што пре нестане.

 

По идејама Гиљерма Авес Коеља – економисте из Португалије.

——————————-

Источник: www.softmixer.com

ПРЕВОД ФСК СА: http://fishki.net/anti/1584923-12-mifov-o-kapitalizme.html © Fishki.net

 

 

 

 

10 гласовa