Иван Зацарин

Када читаш о Грчкој и не желећи се присећаш  познате   руске изреке: „Што дубље у шуму – то је више партизана“. У смислу да што више ми сазнајемо  о стварном финансијском положају Грчке, то нам постаје све јасније и какво је уређење Финансијске интернационале, и какве су јој методе рада и деловање.

На пример, стари, али још актуелнији од последњих новости, материјал Bloomberg о старом послу између владе Грчке и неколико банака. Каквим банкама –  ни до данас се не зна, мада је од тада прошло већ петнаестак година. Само је јасно да је главну реч водила банка Goldman Sachs. За људе који су навикли да прете ниским кредитним стопама у западним банкама такав материјал може да представља тешку клевету. Али окривљавање  због  клевете  не ради  домаћа штампа, већ Bloomberg, што некако није баш лако схватљиво. Па да онда погледамо како се развијала прича, која је почела још у прошлом веку.

         Да уђеш– евро, да изађеш – пет

1999.године пул банака на челу са Goldman Sachs-ом предлаже Грчкој да  управља њеним дугом.  2001. Goldman Sachs Грчкој нуди кредит од 2,8 милијарди евра. „Тај кредит је од самог почетка био врло скупа грешка“ – тако је на самом почетку чланка ситуацију окарактерисао Bloomberg. У нашој култури постоји врло добра изрека: када играш са варалицом – направио си само једну грешку – сео си за исти сто са њим.

Уговор о кредиту је имао тајни члан. Грчка је, да би добила тај кредит, Goldman Sachs-у платила 600 милиона евра провизије. И то не накнадно, већ одмах у самом почетку. Тих 600 милиона су износили преко 12% зараде банке у 2001.години.

Осим тога, Грчка је кредит добила   не директно у еврима, већ преко ланца  девизних свопова  (USD–JPY–EUR). У тренутку закључивања посла, по речима С.Папаниколауа, који је тада био на челу Агенције за управљање државним дугом, посао је за Грчку био релативно уносан. Али после тога се све окренуло наглавачке, а први потрес у вези с тим је био напад на Светски трговински центар у  Њујорку. Због нестабилности на финансијским тржиштима Грчка је већ 2005.године Goldman Sachs-у дуговала 5,1 милијарду евра!

Врло брзо после напада на СТЦ Грчка је покушала да се повуче тако што је са Goldman Sachs-ом заменила формулу за обрачун дуга. Од девизних свопова   прешла је на инфлациони  и индекс потрошачких цена у еврозони.  Ако би се судило са данашњих позиција, Грци су тада  заменили „пусто за празно“, или су изабрали још гору варијанту него што је била прва. Укратко речено, према стању од 2012.године Грчка је кредитору дуговала 15 милијарди. Они који желе могу мало да се забављају изводећи рачун на кредитном калкулатору. На мом се исказало да  је Грчка 2001.године у било којој банци (наравно, под условом да та банка дозвољава потрошачки кредит од 2,8 милијарди евра) подигла обичан потрошачки кредит– за Грчку би то било јефтиније. Чак и са невероватних 20% годишње камате.

Где воде тајне

Али ствар није само у формулама, већ и у тајнама. Да узмемо само члан уговора који се односи на камату. 2010.године онај већ поменути С.Папаниколау је морао да се брани од оптужби због „сакривања дуга“ (у том смислу, да влада, као, намерава да тајно узме 40 милијарди осим још 54 милијарде, које је Грчка те године узела јавно). Како да се зна да се кроз  извесно време неће испоставити да су те оптужбе биле оправдане? Грци су банкротрању ближи него икада досад а то значи да је настао прави тренутак да   сви кредитори , и јавни, и тајни, све сазнају.

Наравно, за све могу да се окриве сами Грци. Треба да се само претпостави  да је неко за жестоку провизију добио добру сатисфакцију. Али ја предлажем да се присетимо и да су се кредити Goldman Sasch-a ,MMF-a и осталих многопоштованих  финансијских институција одавно претворили у нешто више него што је то обично позајмљивање  новца. Прво, оволике суме се нигде не могу истовремено узимати у зајам. То значи да услове диктира продавац. Друго, продавац  не само  да одређује цену кредита и уговара своју награду да би се прихватио тог посла, већ да би дао толики кредит  он захтева и део суверенитета земље којој кредит треба да се одобри. Односно, он почиње да се меша  у унутрашњу политику државе. Тако држава повећањем социјалних давања или јефтиних кредита (што САД упорно раде) више не може да стимулише унутрашње тржиште. Зато што кредитор прети захтевом за превремену отплату зајма. И, наравно, држава не може да троши кредит на подршку својим произвођачима, посебно крупном бизнису, и посебно  научно најразвијенијим гранама. Тако кредит постепено наводи државу на   увоз. Парафразирајући Леха Валенсу и његове речи које се односе на Украјину, Грцима може да се каже отприлике ово: „Држите јефтина  одмаралишта, извозите путер и фету, а бродове за вашу трговачку флоту (која, успут, одавно није ваша) ћемо вам градити ми.“

Мало и о оним  разузданим

Саветујем и да се 2,8 милијарди евра које су Грци добили, упореде са 3 милијарде долара које је Русија дала Украјини крајем 2013. Износи су сасвим упоредиви, што не може да се каже и за услове. У случају са Украјином ради се о обичном приходу од ануитета обвезница. Нема свопова, нема вишемилионских провизија, нема тајни – обвезнице се издају јавно и њихови услови су познати. При том украјинска бирократија свака два месеца  прави циркус који гласи: „Нећемо да платимо, ута-та!“

Уосталом, да оставимо на миру девијације, за нас је важно нешто друго. Како да се прекине описана финансијска баханалија? Јер временом предмет лицитације постају не само стратешке гране економије, већ и спољна политика државе, што ми видимо на примеру те исте Украјине.  Уколико се присетимо коме у ствари припада њен спољни дуг, сва питања у вези са украјинском владом и њиховим „ута-та!“ отпадају сама по себи.

Када нема шта да се изгуби

Питање је, наравно, реторичко – у том смислу, што је  одговор на њега у последње две године већ дат: Развојна банка БРИКС-а и Азијска банка инфраструктурних инвестиција. То је – уколико се неко нервира  због питања шта ће оне овде у принципу и шта ће у њима Русија. Кинески хијероглифи који су се свима попели на главу и који значе „криза“ не прецизирају да  криза представља могућност, и то пре свега за оне, који поседује енергетске изворе. Такође  и за оне који ту кризу  конструишу и предвиђају. За остале ће криза увек значити претњу!

Не може Goldman Sachs-у да се забрани да игра прљаво, правећи добит од банкротирања читавих држава. Али може да се учини да та прљава игра изгуби смисао. Да би до тога дошло само треба да се уништи монопол на кредитирање. Рекло би се да су први правци у вези с тим направљени, јер чак и Кина са њеним билионским резервама америчких обвезница за Финансијску интернационалу остаје онај исти пролетер као и пре много година – туђин, скоројевић и лупеж. Што се у пуној мери тиче и осталих учесника у две напред наведене организације. А пролетаријат, као што је познато, нема шта да изгуби осим окова.

———————————-

Превод са: www.odnako.org/blogs/problema-kredita-sovsem-ne-v-kredite-ili-eshchyo-raz-o-grecii/

5 гласовa