Директор ФСКН Виктор Иванов о антинаркотичкој дипломатији и геполитици Русије у Јужној Америци…

Шеф Федералне службе контроле за прометом дроге (ФСКН) Виктор Иванов.
Директор Федералне службе за контролу промета наркотика (ФСКН) Виктор Иванов.

У петак, 18. децембра, директор Федералне службе Руске Федерације за контролу промета наркотика, Виктор Иванов, говорио је на Округлом столу у Руској Академији наука, Институту Јужне Америке, саопштава ФСКН.

          „У последњих 60 година, одмах после завршетка 2.светског рата, производња наркотика и њихов промет се у Јужној Америци брзо претворио у најбитнији фактор који је одредио ситуацију Западне хемисфере, и, шта више, који се проширио по читавој планети и на најбитнији начин почео да утиче на деформацију социјално-политичког окружења у другим светским регијама, – изјавио је подносилац извештаја.  – Тај послератни феномен, како ја сматрам, све до сада не само да није истражен, већ чак није ни констатован. Добар пример представљају прошлонедељне претње разбеснелог шефа мексичког наркокартела Синалоа Хоакин Гусмана  са надимком „Ел чапо“ („Кратконоги“), упућене „Исламској држави“, односно ДАИШ-у (организација, која је у Руској Федерацији забрањена као терористичка). Он је оптуживао вође ИСИЛ-а да су уништили партију наркотика која је припадала њему и обећао им да ће им се  због тога жестоко  осветити“.

Хоакин Гусман по прозвищу "Эль Чапо"
Хоакин Гусман по прозвищу „Эль Чапо“

          „И мада је после тога картел „Синалоа“ негирао тачност те изјаве, а аутори – сајта, на коме се та новост појавила први пут, признали су да су је измислили, без обзира на то, подтекст те изјаве је потпуно тачан: јужноамерички картели су стварно проширили  сферу свог утицаја на цео свет, на целу планету, а последњих година контролишу  промет кокаина не само на западној хемисфери, већ и на источној: промет који иде кроз земље Африке у Европу и на Блиски Исток. У протеклих 15 година градијент кокаинског промета се кардинално померио од  до тада доминантног северноамеричког правца ка земљама Европске уније преко Западне Африке, као и земљама Блиског Истока, богатим нафтом, – подвукао је Виктор Иванов. Атрибут и обавезна компонента тих транзитних токова наркотика је абнормално по величини генерисање насиља у најразличитијим облицима, ескалација деструктивних појава и чудовишне деформације социјално-политичког простора у земљама транзита“.

sub
Субмарина наркокартела

          „Тако, – наставио је Иванов, – само по себи повезивање у тој лажној новости ИСИЛа, као концентрисаног израза насиља, и кокаинских наркокартела, подједнако је закономерно као и „норме“ и сивило, који прате   те појаве. По злу познати начин убијања, „колумбијска кравата“, и друга, очигледно демонстративна зверства при том не само да асоцирају на ИСИЛ, већ показују да у основи тог бесконачног насиља лежи врло развијена производња кокаина која обезбеђује параполитичке технологије освајања власти, а које у суштини представљају дорађени циничан облик тоталног хибридног рата. Потпуно је јасно да је вишекратни пораст интензитета кокаинског наркотранзита према Африци неизбежно створио и немире и политичку нестабилност у низу земаља Африке и Блиског Истока“.

          „Гвинејски залив је постао симбол глобалне нестабилности и арена власти наоружаних до зуба морских превозника на брзим поморским бродићима, чији је споредни, успут, и не претерано доходован пиратски бизнис, хипертрофирано, што очигледно уопште није случајно, проширен захваљујући непропорционално активном наглашавању по медијима да је пиратска компонента безначајна. Међутим, материјалну и главну базу пиратерије у том заливу представља  управо транзит огромних, врло уносних количина јужноамеричког кокаина на Афрички континент, – објаснио је експерт. – Очигледно је да се иза медијске диспропорције налазе политички интереси. Тако се феномен наркопроизводње у Латинској Америци претворио у снажан фактор који преиначује социјалну, политичку и економску ситуацију у регионима који су јако далеко од њега. При томе наркопроизводња и стални транзит у Централној Америци  остају најбитнији драјвер насиља у земљама Јужне Америке“.

92

          „У периоду од 2000. до 2010.године у земљама Јужне Америке и Карипског базена регистровано је милион убистава са предумишљајем, због чега су те земље по том тужном показатељу постале апсолутни шампион. Број убистава са предумишљајем је у земљама Јужне Америке и Карипског базена у 2014. био четири пута већи од светског нивоа и за сада – још два пута афрички, – додао је. – У односу на цео свет данас се у тим земљама дешава преко 30%  свих убистава са предумишљајем, мада у њима живи само 9% становништва земљине кугле. Од 50 градова света који су најопаснији за живот  – 40 се налази у Западној земљиној хемисфери, при чему првих десет места на том списку заузимају градови Јужне Америке. Треба да се констатује и да се та диспропорција, такорећи „неправда“, са свом очигледношћу већ динамично ублажава захваљујући огромној производњи авганистанског хероина с почетка војне операције САД и НАТО-а у Авганистану, која је довела до аналогичне кокаинско-хероинске трансатлантске маршруте“.

s_m05_RTR2VO55

          „Хондураски град Сан-Педро-Сула у последње три године заредом – од 2013 до 2015. држи „рекорд“ по броју убистава са предумишљајем, – констатовао је Иванов. – Одмах иза њега су венецуелански Каракас, мексички Акапулко, колумбијски Кали и бразилски Масејо. Без двоумљења, у Јужној Америци је ниво насиља био повишен током деценија, па чак и векова, за шта је постојало много историјских и социјалних претпоставки (шпанско ропство, утицај САД, грађански ратови, итд.) али последњих 20 година тај ниво се нагло и интензивно попео, а основни разлог за то је производња наркотика и њихов промет, који су се из континенталног претворили у планетарни.

          Ту зависност јасно потврђују подаци о производњи кокаина у Јужној Америци: тако је ’50. година у региону произведено укупно 10 тона кокаина, 1980. – око 100 тона, већ 1987.године – 500 тона, 1995. – 930 тона, а 2006. – 1030.тона. Тако је ниво производње кокаина у Јужној Америци за 50 година порастао 100 пута! Читавом свету су постали познати називи снажних јужноамеричких транснационалних наркокартела: „Лос сетас“ у Мексику и Гватемали, „Примејру команду да капитал“ у Бразилу, „Мара саљватруча“ у Салвадору и Хондурасу, „Картел Кали“ у Колумбији и други. Неки од њих, на пример салвадорски „марас“ по бројности премашује све званичне структуре моћи у својој земљи (70 хиљада) и сами се позиционирају као политичка снага“.

          „Посебно узнемирује чињеница да последњих година у Централној Америци картелизација прелази на квалитетно нов ниво: од картела породичног типа прелази на синдикате-индустрије, еластичне адаптивне структуре  које имају своју контрашпијунажу и обавештајну службу, снаге за брзо реаговање, паравојне одреде и пенитерцијарни систем, транспортне, логистичке и друге службе, те постоје све основе да се дозволи да се оне квалификују као квазидржавне формације, својеврсну „државу  у држави“, што у суштини може да се разматра као снажна опозиција,  која користи наркотике да би јачала“, – изјавио је В.Иванов.

U.S. Army Cavalry Patrol In Kandahar Province

          „А сама нарко-заједница се претворила у изузетно снажну социјалну институцију која онемогућује да је власт контролише. Сличне картелско-индустријске формације неизбежно слабе суверене државе и могу да доведу до њиховог распада, при чему се оне  неизбежно појављују као наручиоци насиља у условима крваве борбе са конкурентима и чврсте оружане супротстављености власти, ослањајући се на наркотике као својеврсни  аналог за  златне резерве. Тако је баш транзит наркотика који тече без престанка данас у свету постао главни фактор за подривање локалне, регионалне и глобалне безбедности. Очигледни главни узрок за критичну нарко-ситуацију у Средњој Америци, уосталом – и у читавом свету,  представља  феномен нарко-производње – два центра производње хероина и кокаина, по величини планетарна, који су стекли потпуно индустријски карактер и који обезбеђују стално генерисање читавог спектра претњи. При том, транзитни наркопутеви које они стварају, одавно су се већ претворили  у универзални инструмент политичке дестабилизације ситуације у земљама транзита на обе земљине полулопте.

наставиће се

Превод са: ruskline.ru/news_rl/2015/12/21/narkotiki_sleduyut_za_geopoliticheskoj_nestabilnostyu/

Прочитај без интернета:
7 гласовa