Дмитриј Лекух

Једини заиста забавни аспект у суштини одвратне приче са мини-грађанским ратом у закарпатскoм Мухачeву представљала је информативна подлога  која је пратила тај предивни призор.

Па, прво, да кажемо,  обе  „супротстављене стране“, фактички су истовремено једна другу прогласиле за бандитске (а мени се учинило да је то био онај заиста редак случај када су такозване „обе стране“  подједнако у праву у тим својим изјавама).

Дешава се!

Али то је још у реду…

Много је интересантније   место, које је у њиховој    карти  света заузео садашњи руски председник, који тешко да је ишта предосећао у вези с тим.

И тако.

Како нам јављају поуздани информативни извори украјинске блогосфере, Путин је тамо реално свуда укључен.

Са једне стране  тај злотвор, он је тај,  који је своје агенте из „Десног сектора“ упрегао са циљем да они жестоко „продрмају мирно Закарпатје“.

А са друге, он је и тај који је мобилисао своје агенте из Службе безбедности Украјине, Министарства унутрашњих послова и  окружења председника Порошенка (има извора који кажу – чак и самог Председника), да би очистио баш тај исти  „Десни сектор“, јер тренутак је до бола  згодан, а Путин, као што се зна, мрзи истинске патриоте Украјине.

Ту чак нису потребни никакви докази: „Десни сектор“ је у тој Путиновој Русији  уопште званично забрањен.

Али, опет,  са једне стране, и ово је права истина, Путинови агенти су наредили да се из зоне „АТО“ (борбених дејстава) изведу „батаљони „ПС“ (Десног сектора). Ипак, са друге, схватајући издају у моћним структурама власти, ти у свему сјајни батаљони су почели да излазе из „зоне тајне операције“ само зато да би Путиновим агентима пресекли пут ка престоници не зависне ни од кога Украјине,  због чега је и дошло до оне читаве   збрке око контролних пунктова.

И са једне стране – само су издајице и Путинови  агенти могли да захтевају оставку министра унутрашњих послова Авакова.

Али са друге, како и да је не захтевају, када је баш он сасвим сигурно издајник и сасвим сигурно Путинов агент?!

А ако свему томе додамо и фотографију почасног конзула Украјине у турској Анталији, господина Левента Ајдина, у дресу са Путиновом сликом  и натписом „Финоћа је наше све“, коју је на фејс буку објавила опрезна новинарка Василиса Јилмаз, дубина проникнутости Путина у унутрашњи свет Украјине постаје потпуно  метафорична.

Чак би могло да се каже – егзистенцијална.

А ја, у вези с тим, имам   осећање да када би Владимир Владимирович одједном полудео и кандидовао се на неким ванредним председничким изборима у ни од кога не зависној Украјинској републици, он би све једно победио са истим процентом као и у осталој Русији.

Мада – што би се уопште кандидовао? Како све стране свих последњих украјинских конфликата тврде, он је у Украјини и тако иза свега.

 Превод са http://www.odnako.org/blogs/putin-uzhe-rukovodit-ukrainoy-dokazatelstva/

Прочитај без интернета:
8 гласовa