Александар Одинцoв

Питање шта ће бити даље: јер је модел савременог светског економског и финансијског система доспео у ћорсокак.  Почела је нова глобална криза  хиперпродукције, који је превазилажен сталним дужничким  допумпавањем. Прва ласта – надувавање балона из 2008.г. – пролетела  је. Али за све то време светска економија није излазила из кризе, постојећи захваљујући бескрајним QE (квантитативним омекшавањима) у САД, програмима стимулисања економије НР Кине, када су тамо грађени путеви, аеродроми, градови – до бесконачности, а затим се појавила дужничка криза у Европи, тако да је и QE и тамо започело. Сада дрма Кину, потенцијално и кинеско инфраструктурно напумпавање је немогуће, а ФЕД је потрошио све инструменте који су му били на располагању.

Једини излаз за Русију је оријентација на унутрашња тржишта и развој земље,  као и унутрашња потрошња.

5.   Врх кризе још није пређен, најтеже је испред нас. Почетком 2015. је схваћено да ће низлазни тренд  бити дугорочан. Пад цена тешко да ће бити нагли, али тренд са отскоцима ће ићи на ниво 30, па и испод. Томе ће доприносити скидање извозних ограничења за извоз САД-а и у што скорије време излаз на тржиште Ирана.

Нафта ће наћи своје дно у тачки максималног успорења светске економије.  1986. и 1998.године цена је била 10 долара. При цени од 35 рубаља за долар биће девалвиран до нивоа 80 – 90, а за 30 рубаља – 90-100. Према оценама експерата Блумберга, пад рубље испод 90 ће изазвати свеобухватну кризу.

Пад рубље ће утицати на пораст инфлације која ће поново да дође на двоцифрене бројке, Банка Русије ће у тој ситуацији бити принуђена да дигне камате, и ситуација ће се поновити. Али, уколико не буде смањења камата, раст ће се загрцнути: вртећемо се у кругу и на врху: БДП и инвестиције ће наставити пад.

Правац којим би се трошкови смањили до 10%, а који предлаже Министарство финансија, води убрзању рецесије и паду БДП-а. Неефективни губици се морају смањити и дати реалном сектору. У складу са теоријом и праксом у ситуацији када постоји борба са кризом обично се трошкови повећавају (погл. Велика Депресија). Дефицит треба да се повећава, а не да се смањује. Али либерална политика се таквих мера плаши као ватре. Економија је поље: ако више посејеш – више ћеш и да пожњеш.

Али – шта да се ради: можемо да кренемо путем губитника, председника САД Херберта Хувера који је дозволио да у САД дође до Велике Депресије. Инвестициона криза ће се наставити, незапосленост расти. Пад стандарда уз проблеме са запосленошћу може да доведе до социјалне експлозије. Према подацима Центра за социјално-радна права (ЦСТП), 2015.година је била рекордна по броју протеста – 404, којих је, ако се број упореди са 2014. било више за 40% (!).

6.   Инстинкт самоодржања захтева Нови правац, нешто слично ономе који је увео Ф.Д.Рузвелт. Од 2009. ми нисмо успели да пронађемо излаз из кризе, а тонемо у нову. Руководство делује као шофер који иде према провалији везаних очију. Ко им је везао очи? Пошто смо реанимирали друштво – клон Царске Русије, ми понављамо грешке које су нас довеле до краха и револуције 1917.г. Како је писао Хегел: „Историја се понавља све док људи не науче лекције које морају да извуку из историје“.

Председник поштује свој тим и врло му је лојалан. Па, у децембру 2015. он је на конференцији за новинаре, пред њима, саопштио и то не први пут, да подржава политику Банке Русије и рад Владе. Али – не може се ићи Хуверовим путем, дајући добре прогнозе, а под ногама додирујући дно и падајући и ниже. Треба пронаћи политичку вољу и ићи Рузвелтовим путем.

Објективна оцена је потпуно различита. Нема ништа горе од „својих“ ако на њиховим мајицама са предње стране пише „наши“, а на леђима –  „ликвидациони тим“.  Може се дивити коме год хоћеш, али данашња елита уништава не само рејтинг Јединствене Русије, већ и Председника, чувајући либерализам за много следећих деценија, како је то било и почетком прошлог века.

Уочи револуције, 4.02 1917. велики кнез, Александар Михајлович, је писао Императору Николају Другом: „… ма колико да је страшно, али влада … припрема револуцију, народ је неће, али влада користи све могуће мере да би се појавило што више незадовољника…“

Николај Други је светац који није хтео да свој народ потопи у крв, али он није могао ни да промени ситуацију.  Можда је тако било суђено: Император није могао да посегне на систем, а систем је захтевао реформе. Tако и сада: ми не можемо да посегнемо на оно, што омогућује да се нашој елити набијају џепови на невероватно неефикасној економији. Разлика Великих вођа свог времана – Петра Првог, Ф.Д.Рузвелта, Ј.Стаљина је да су они могли да натерају паразитске елите да раде за своју земљу. Питање је само трошкова и метода.

7.   У Русији се запажа класична системска криза државе, када су њени производни односи у супротности са производним снагама. Изаћи из ње се не може „преседањем“. У било ком тренутку у земљи може да дође до револуционарне ситуације, када они одозго не могу, а они који су доле неће хтети. Улазимо у нову епоху промена, слично периодима 1905 -1917, 1985 – 1992, 1998 – 2000.г.д.  Али и то мора да се осети из душе. Поразно је да  се, када се чита, схвати да дух револуције, изазван непопустљивошћу власти и потребама времена, лелуја  по ваздуху и умовима као и уочи 1017.године.

Најстрашније је да се та ситуација сада понавља, а узрок за то постоји – то је 100-годишњица тих судбинских догађаја. Већ 22 године слој друштва који размишља моли да се промени политика, али никаквих промена нема.  Од 2011. године та класа вапије и слева и с десна, али све остаје као и до сада. Исто је тако било уочи 1917.године. Али уколико се (не дај, Боже!) демони револуције ослободе, они ће моћи да се сатерају назад само преко много крви. Константин Бабкин  (и не само он)  упозорава да настављање садашње  политике може да доведе и до грађанског рата.

Уколико су ’90-х година, без обзира на рушења у економији, постојале и тачке раста (финансије, трговина, грађевинарство) где је било могуће запослити се, сада их једноставно више нема. Средња класа ће да се топи, народ да сиромаши, а незапосленост да расте. Неизбежна девалвација рубље која се већ назире, тај процес ће учинити још болнијим. Када цена нафте још падне, све маске ће бити одбачене.

Пошто је завршен историјски круг од царизма до његовог клона – ми смо налетели на нови ћорсокак. Потребан је трећи корак: изградња ефикасне економије и државе свеопштег благостања. Али за то елита мора да се одрекне дела својих интереса и да почне да ради за своју земљу.

1992.године у најтежој ситуацији су се нашле генерације наших очева. А сада ми, који смо пљескали тржишту, ризикујемо да се нађемо у сличној ситуацији.

Да се присетимо шта је писао К.Победоносцев Императору Александру Трећем: „…време  је страшно и не  трпи одлагање. Или да се сада спасава Русија… или никада. Уколико вам буду певали досадашње песме… да треба… да се настави у либералном правцу… – о, Бога ради, не верујте…. То ће бити погибија, погибија Русије и Ваша: то је мени јасно, као дан… Само постоји један, прави… пут… да се почне борба… Цео народ чека… и, чим се зачује државна воља, …све ће да оживи и у ваздуху ће се осетити  свежина… Нова политика треба да се објави одмах и одлучно“.

———————————

Превод са: ruskline.ru/special_opinion/2016/01/rossiya_i_mirovoj_krizis_nakanune_velikogo_pereloma/

11 гласовa