Ауторски снимак војног дописника тима News Front Катарине Катине

У Донбас је допутовао Дејвид Симпон, бивши сарадник агенције ЦИА, како би тамо радио

 

- Добар дан. Молим вас да се представите.

- Зовем се Дејвид Симпсон. У Донбас сам дошао из САД.

- Из ког разлога?  Зашто се се одлучили да дођете баш овамо.

- То је стара прича. Она има везе са Русима и Русијом уопште. У Русију сам дошао ’92 – ’93, пошто сам пре тога три године боравио у Риги. Радио сам у агенцији ЦИА, у обавештајној служби, и ми смо испоручивали много војне опреме. Тамо сам срео своју прву жену. Моја друга жена је такође Рускиња, из Риге. Сви моји пријатељи су били Руси, а када сам се вратио у Сједињене Државе приметио сам да се политика моје земље променила. Приметио сам да су многе административне установе постале непријатељски расположене према Русији. Ја сам почео да се интересујем код више сарадника шта се то догодило последњих година. Затим је дошло до догађаја као што је било 9.септембра. И тако се вектор земље у односу на друге земље променио. Уместо стварне помоћи људима, главна извозна роба постала  је – смрт. Овде сам да бих свима помогао.

 - Какви су ваши утисци о Донбасу? Да ли вам је ово прва посета?

 – Да, то је моја прва посета. Живео сам у Русији и другим земљама на територији Европе. Био сам под великим утиском од лепоте овог града, као и што, без обзира на оно што се дешава у њему, постоји јак културни програм, мада се ратује, пуца се скоро сваког дана, и неко гине. А у граду се истовремено  одржавају концерти, ради позориште, музеји су отворени и приказују се различити пројекти. То је у неку руку  надреално, али то показује и карактер  људи, и лепоту покрајине.

- Какви су вам радни планови и планови за живот овде?

- У овом тренутку ја радим са владом ДНР. Саветујем по различитим питањима и помажем у различитим медијским догађајима. Надам се да ћемо моћи да заинтересујемо људе из читавог света, и они ће погледати на себе.

- Колико се зна, Јанус Путконен ће овде остати до победе. А ви?

- Добро питање! То ће зависити од тога шта ће се све дешавати. Од фактора стабилности, од тога да ли ћемо ми ову земљу подићи да она постане пуновредна независна република. Или сливањем ДНР и ЛНР –  односно Новорусија. Па, рецимо овако – ја немам ништа против да живим овде.

-Ако говоримо о обичним Американцима, какво је њихово мишљење о овдашњем конфликту?

- То је оно  о чему треба да поразговарамо. Ја сам већ у интервјуу говорио да сам се вратио у САД, да сам од пријатеља – високообразованог човека – добио писмо и да је он био зачуђен како могу да живим у толико различитом свету, а то је говорио човек који је толико година провео на унивезитету. Када сам рекао да наши порези иду на убијања и бомбардовања људи, породица, он је одговорио да тако нешто није видео на америчкој телевизији. Одговорио сам му да за то има разлога. Главни медији се склањају од тог питања. А ми треба да позивамо различите неутралне медијске групе и људе како би они видели овде све својим очима.

-И уколико се говори о медијима ја сам чула да се многим новинарима нуди да врло тесно сарађују са ЦИА.

- Да, баш тако. ЦИА се одавно тим бави. Многи новинари и новинска издања признају да они дуго сарађују са обавештајном управом. ЦИА њихове информације о догађајима шаље тамо где треба. Има много случајева да су у то увучени Пентагон и друге службе. Они имају формиране фондове, плаћају репортере да проналазе чињенице и информације. Ако се завири у историју Америке, корупција се  јавила заједно са корпорацијама које су стигле у владу. Изазиле су и поново улазиле. Тако су се тамо нашли људи из корпорација. Или – шта се сада дешава? Влада је дошапнула: уколико ми људима платимо да траже чињенице и информације,  можемо да купимо какво год хоћемо мишљење. И то је оно што они раде последње две деценије.

- Да ли има алтернативних медија и да ли може да се чује глас тих људи?

- Наравно, има! То је последња шанса да останем поштен према себи. Предузимају се мали кораци, јер – слобода је ограничена. «Они» гледају у људе који схватају шта се дешава и почињу да прете издаваштву. И оно, што покушавају да учине сада – то је оно што чине уколико постоји идеја која треба да се ограничи. Мислим, прво, ако се посматра аналитички, све што се дешава у Европи, Донбасу, просто не треба да се појављује, тј. то се сече. Следећи корак – ако се критикује влада – и то се сече. И тако долази до постепеног све прогресивнијег губитка слободе на интернету. То је контрола разума. То је финално наређење људима који разумеју. У супротном – гледаоци  неће  сазнати апсолутно ништа.

- Какав је био однос ваше породице  и рођака због ваше одлуке да идете у Донбас?

- Прво су били узнемирени, у различитим периодима су ми говорили да више са мном неће да говоре, неће да ме виде. Ја сам се плашио шта ће бити са мном, али сада је све у реду. У Америци сам живео дуго, тамо постоји другачија врста размишљања у односу на Русе. Код Руса је таква оштрина незамислива у породици. Американце од детињства уче да буду агресивни, сурови, независни. И у ствари – ништа ме није чудило.

- Да ли постоји могућност да вас врате назад, у САД? И да ли би Вас казнити?

- Да, уколико се вратим у Америку мене ће прогласити за терористу и стрпати у затвор на 25 година.

- Односно: нема излаза?

- Да. Нећу се враћати тамо. Ја Русију јако волим. Овде имам пријатеље, они су били срећни што ме виде, то је као повратак породици. Имао сам проблеме са америчком владом, био сам у служби државе и имао сам компликације зато што сам имао и руске пријатеље. Један иследник ми је чак говорио да ми је можда најбоље да се вратим у Русију и тамо нађем себи посао. А када сам допутовао – преко Москве, док сам путовао овамо, имао сам утисак да би мој живот био сасвим другачији  када бих се вратио, како су ми они рекли, кући, још пре 25 година.

- За Американце постоји непријатељ Сноуден, човек који доказује истину по сваку цену. Да нисте ви можда следећи такав непријатељ?

- Да. Истина је. И као и њега, и мене би стрпали иза решетака.

- Баш сте у добром друштву, ви, што сте упорни у доказивању истине…

- Да, схватио сам да не могу једноставно да гледам како умиру деца, и како се пуца. Сећам се имена – Кристина из Горловке, Ина Кукурудза из Луганска, и ја се сећам како сам гледао у њене очи на видеу док је умирала… Гледајући у њу схватао сам да дажбине које плаћам у Америци иду на то и себи сам рекао  да ћу десет – петнаест година потрошити да  бих зауставио то. И ето – овде сам.

- Да ли сте видели рушевине? Можда сте чули и пуцање?

- Да, чим сам допутовао направио сам глупост – сео сам у такси до Октјабрског, таксиста је био симпатичан момак одатле. Видео сам да су неки делови града потпуно срушени, а када гледаш видео – видиш само једну срушену зграду, али кад си тамо физички, видиш да су срушене све зграде, стан за станом и цела зграда је уништена. Куће су биле јако лепе, као у Америци, са двориштанцима и све около, и акра за акром је уништена. Када би одмах почело да се обнавља  – требало би 10- 15 година да се све обнови. Оно што се десило са тим кварталима – то је страшно. И за то се користе порези америчких грађана.

- И, враћајући се на тему Америке, ко ће по вашем мишљењу бити следећи председник и да ли ће то нешто значити за Русе?

-  Све је могуће. Уколико се Америка не сукоби са Русијом директно, Америка неће бити Америка. Русија има тесне везе са Кином, постоји БРИКС а Американци не схватају шта је то. Када говорим БРИКС много је оних који не знају да он представља савез земаља са тесним везама у економији, али и по питањима безбедности; многе земље имају нуклеарно наоружање. И што више Америка буде притискала Русију, то ће дугорочно за Америку бити ситуација проблематичнија. Бизнис смрти и уништавања – за извоз од земље до земље – и смена режима, Америци неће донети пријатеље и неће омогућити да империја продужи опстанак, али уколико се та политика не промени неће више бити ни саме земље. То је једноставно. Постоје људи који су способни за одређене поступке, такве, да Америку нећете ни препознати.

- Хвала вам, Дејв. Желим вам срећан боравак у Донбасу.

———————————-

Превод са сајта news-front.info/2016/02/02/eksklyuziv-sotrudnik-cru-v-donecke/

Прочитај без интернета:
14 гласa