“Код нас није уобичајено, предлагати, уобичајено је постављати” – одговара Сергеј Глазјев на питање да ли он предлаже Владимиру Путину своју кандидатуру на место министра финансија или председника Централне банке. У интервјуу «БИЗНЕС Online» економски саветник председника Русије је у пружио бој у одсуству владиним либералима, дао оцену избора, испричао како су Американци узели у своје руке златне резерве Украјине и покопао наду на скупу нафту.

“ПРОШЛИ ИЗБОРИ СУ БИЛИ ВЕОМА ЈАЛОВИ С ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПРОГРАМА”

Сергеј Јурјевич, да ли ви осећате да су властима потребни ваши модели новчано-кредитне и у целини економске политике?

Све су то засад речи које се не оваплоћују у реалној политици. За мене као економисту практичара, који ради у органима државне власти, наравно, веома је важна научна разрада у пракси управљања, чега на жалост нема из два главна разлога. Прво: то што ми предлажемо – то је прилично сложена технологија управљања макроекономијом. Друго: то тражи велику одговорност. Садашњи систем хаотичног ручног управљања угодан је многима. Критична маса људи у владајућој елити, коју све задовољава, за сада не дозвољава пробој никаквих озбиљних промена.

Ваша достигнућа ушла су у основу предизборног програма “Партије раста”. Које су вам још снаге блиске међу онима који су учествовали на изборима за Државну Думу, вама су идејно блиски – “Јединствена Русија”, “Праведна Русија” или можда чак Комунистичка партија?

Прошли избори су били веома јалови са тачке гледишта презентације програма. Дискусија у друштву је била слабо развијена. То је повезано са тим да водеће партије нису себе превише оптерећивале програмима. То је последица тога да на државну политику озбиљно може утицати само думска већина и то у ограниченим аспектима. Пошто думска већина остаје недостижан циљ за опозиционе партије, то су покушаји да се у јавност уђе са отвореним програмом веома опасни, јер их опозиција није у стању реализовати. Узмимо, на пример, блок “Родина” (на изборима за Думу 2003. године скупили више од 9% гласова – примедба редакције). Он се распао управо због тога што се без опирања на полуге власти није могао реализовати тај програм који смо ми предложили друштву. Чак ни изборни успех у границама 10 процената места у Државној Думи, не даје неопходну политичку тежину за реализацију програма који се налази у противуречности са тим снагама које не желе ништа да мењају. Све се то догађа због тога што у нашем политичком систему Државна Дума не игра иоле озбиљнију улогу и из тога следи да се партије, поучене искуством рада у Думи већ током 20 година, не замарују превише са програмима.

Владимир Путин је извршио промене у својој администрацији, поставио је новог министра образовања, истакао је кандидатуру Вјачеслава Володина на место председниак Државне Думе. Да ли има предуслова за промене и у персоналном саставу владиног економског блока и у Централној банци, што значи и промену економског курса?

Питање је у томе како владајућа елита реагује на мишљење друштва. Питање је веома сложено, јер се појмови “мишљење друштва” не поткрепљују озбиљним механизмима утицаја на власт. Навешћу пример: својевремено су наставници, који су били најактивнија професионална група у нашем друштву, написали петицију шефу државе да се не слажу са системом ЕГЕ који је данас свуда наметнут. Мислим да се потписало око 3 милиона наставника. На шта је министарство образовања изјавило, па шта, нису то сви наставници, у земљи има око пет милиона наставника и због тога ова петиција нема никаквог политичког значаја. Ето какав је њихов однос! Наши министри, а поготово људи који руководе државним корпорацијама, државним банкама, толико су заштићени од јавног мњења да никакво гласање на изборима за државну Думу не утиче на њихов положај. Сада међутим постоје одређене промене у вези са постављањем новог министра образовања, што се већ може оценити као својеврстан резултат изражавања воље грађана. Јер се међу наставничким професионалним слојем успоставио чврст консензус који одбацује реформе које спроводи министарство образовања током последњих десет година.

Ви сами предлажете председнику своју кандидатуру за место министра економије или можда председника Централне банке?

Код нас није уобичајено да се предлаже, него да се поставља.

Ако избори, како сте се ви изразили, ништа не мењају, какав тада треба да буде механизам кадровских ротација?

Важан је механизам позитивног кадровског одабира. Навешћу пример – дефолт 1998. године. Монструозан неуспех у систему управе, просто чудовиштан. Земљу су довели до банкрота…

Екипа премијера Киријенка и председника Централне банке Дубињина је отишла…

Куда је она отишла? Она је цела ту! Била је спроведена истрага и било је доказано да је дефолт представљао последицу грубих грешака у управи финансија. Штавише, било је елемената завере са америчким учесницима изградње финансијске пирамиде. То јест, било је карактеристика националне издаје у деловању руских званичника, који су се консултовали са Американцима пре него што су прогласили дефолт, држећи све те информације у тајности не само од друштва, него и од председника Јељцина. Све то је утврдила комисија Савета Федерације. Постојале су препоруке комисије. Све што се тиче кривичних елемената, тиче се тужилаштва.

То што се тиче политичких компоненти, главна препорука је била – не дозволити људима који су одговорни за дефолт, долазак на било какво руководеће место у органима извршне власти и у структурама које управљају државним новцем. Но, сви они су тамо остали. Ето вам примера негативне кадровске селекције. Уосталом, како смо ми утврдили за време рада те комисије, кривци за дефолт су поред нечистих руку одговорни и за елементе предавања инсајдерских информација. На жалост, генерално тужилаштво није дозволило могућност да се тај предмет доведе до краја, но, политички закључак је ипак био донет. Међутим, људи који су дозволили банкрот земље, као и раније, управљају државним структурама земље. То је гротескни пример. Ако узмемо као пример свакодневни живот, то на жалост на сваком кораку видимо негативну кадровску селекцију.

“У Државној Думи на државну политику може озбиљно утицати само думска већина и то у веома ограниченим аспектима”.

Превод ФСК са руског: www.glazev.ru/econom_polit/503/

Прочитај без интернета:
11 гласовa