Вероника Килина

Монетарна политика финансијских власти Русије нас је довела  до стагфлационе ступице, али не због пада цена нафте и економских санкција, већ је то одрадила банка Центробанк која је вишекратно појачала негативно деловање спољних шокова. О томе је пре неки дан за време дискусије експерата о програму за обнову руске привреде говорио саветник председника Руске Федерације, економиста Сергеј Глазјев. Тезе документа су објављене на простору „Ломоносова“, МГУ (Московског државног универзитета), одмах пошто је завршено заседање међугранске комисије Савета безбедности РФ за безбедност у економској и социјалној сфери, у оквиру кога  је и разматран извештај С.Глазјева, због кога се дигла велика галама. Апсолутно, тема извештаја представља  кључно питање, јер одговор на њега може да обезбеди раст привреде, с обзиром да он објашњава унутрашње разлоге наше кризе у економији. Истовремено, објашњава академик, не смеју се заборављати тенденције које се јављају на глобалном финансијском тржишту. Детаљи су у материјалу на  Накануне.RU.

Свет се налази на етапи преласка на фазу формирања новог система финансијских институција. Досадашњи систем  узајамних односа, „наоштрен“ да се бави стационарним развојем и опслуживањем интереса експанзије САД,  „је превише зрео“. Формирају се крупни регионални блокови и сваки од њих почиње да „ штити оригиналност“ тј. своју посебност. Највећа достигнућа у организацији тих нових институција за дугорочни развој демонстрира Кина, објашњава Глазјев.

1

Данас је у Кини формиран најефикаснији систем управљања економским развојем. За 30 година тај систем управљања је   сиромашну Кину претворио у врло просперитетну. За моје либералне опоненте је најтужније то, што кинеским путем економију граде и Јапан, Кореја, Вијетнам. То је онај модел економског развоја којим се  формира нови светски привредни систем. Оно што се данас сматра за прогресивно – слобода кретања капитала,баханалије на шпекулативном тржишту, за разуман систем представља нонсенс. Све земље покушавају да доведу систем управљања у склад са сложеним задацима који су се нашли на прелому технолошких епоха“ – подвукао је Глазјев.  

Говорећи о шестом технолошком систему,  он подвлачи: „Увек се у периоду смене система  финансијски сектор одваја од реалног. Задатак макроекономске регулације у тој фази је да се капиталу  помогне да пробије пут према реалном сектору, према освајању најновијих технологија и тако обезбеди  економски ефекат изласка на нову технолошку путању“.

Међутим, главни регулатор земље – банка Центробанк – само одвлачи финансијске изворе од производње и „цео систем убацује у макроекономску финансијску турбуленцију“.

Један од таквих поступака је борба с инфлацијом уз коришћење традиционалног комплета мера ММФ-а, подвукао је Глазјев. Овде не може да буде ни речи о томе да Центробанк води аутономну политику. „Таргетирање“ (смањење) инфлације се ради на необично чудан начин. Уз велике тешкоће је разјашњено шта се под тим подразумева. Центробанк     је одбио да користи валутна ограничења, изјавио је да прелази на слободни курс рубље, после чега је камату дотерао до 17% и довео до шока  кредитну сферу. Тако  већи део грана реалног сектора не може да користи кредите зато што камата на кредитном тржишту  премашује њихову рентабилност. Последица је смањење кредита на тржишту“,  – изјавио је академик Глазјев.  До покретања курса рубље је довело то, што се на тржишту не појављује и Банка Русије, а рекло би се да регулатор нема ни намеру да то учини, позивајући се при том на „забране“ из теорије о таргетирању инфлације којој се наше финансијске власти „клањају“.  

2

За прелазак на нормалну путању раста неопходна је стабилизација валутно-финансијског тржишта, –  констатује он. А најједноставнији пут да би се то постигло, по његовом мишљењу,  представља  „сеча“ приступа изузетно јефтиног спекулативног капитала са западног тржишта у Русију, односно увођење  валутних ограничења.

Уочи дестабилизације 2014.године скоро сав новац, који је Центробанк штампао преко рефинансирајућих канала, комерцијалне банке су акумулирале у валутне активе. „Прираст новчане масе који је сачуван од 2007.године је потпуно нивелисан стицањем стране валуте“ – објаснио је Глазјев.

image_big_78527

У периоду кризе Московска берза није предузела  ни једну меру за стабилизацију курса валута, он је још подсетио.  „Дошло је до формирања велике финансијске  јаме којом манипулишу шпекуланти. 95% операција на тржишту има управо такав карактер. Чак се и Министарство правде   заинтересовало ко у Русији  шпекулише   курсом рубље, али економске власти баш ништа не примећују“ – рекао је Глазјев.

Економски скок ће допринети и емисији новца. Како експерт каже, периоди раста у привреди земље су директно повезани са ширењем  понуде новца на тржишту. Као пример он је навео успешну политику владе док су је водили Примаков и Герашченко који нису, без обзира на препоруке ММФ-а повећавали камате.  Тако је дошло до сакупљања новца због чега се инфлација смањила, а индустријска производња расла темпом од 2% месечно.

Посебну тачку у програму изласка из привредне „парализе“ „по Глазјеву“ представља увођење вишеканалног система кредитирања у коме комерцијалне банке праве фондове за конкретне државне циљеве, тј. новац се дели преко државних програма.

„Овлаштене банке су дужне да прате циљано коришћење новца и да кажњавају   крађу  јефтиних кредита које додељује Центробанк… За то је неопходан систем стратешког планирања који мора да буде централизован. Предлаже се да све то буде издвојено из овлашћења владе и да буде формиран орган који ће управљати развојем и који ће, за разлику од социјалистичког система, бити  обавезан да ради по уговорно-правног  система“ – прокоментарисао је Глазјев.

image_big_73852

Либерално расположени опоненти окривљују академика за „перспективу повратка тоталној национализацији“. Међутим, Глазјев ставља акценат  на чињеницу да планирање треба да се ради из вођење рачуна о тржишним тенденцијама. „Термин „национализација“ се посебно не издваја, али индиректно је присутан у размишљањима у вези са деофшоризацијом. Предлаже се систем при коме својинска  права   морају да буду пререгистрована на Русију, и то у разумном року. И имовина оних ко то не учини у одговарајућим гранама привреде ће такође бити национализована. Механизам уласка у сопственост је интересантан, али у   систему кредита који ми правимо од ваздуха и стављамо у фондове врло брзо ћемо се наћи у ситуацији када ће све постати државно. Ту мора да постоји неки баланс о коме ће морати да се размишља у процесу реализације“ – каже експерт.

Претпоставља се да ће уз токове новца које ће реализовати овлашћене банке бити формирана и мрежа уговора. Оне ће, како то претпоставља Глазјев, морати да располажу јасним механизмом и персоналном одговорношћу. То захтева јефтин новац и без тога систем неће радити. Зато ће састав тима који ће реализовати предложену економску стратегију  постати другостепени фактор, убеђен је он.

У садашњем систему неће бити могуће задржати људе  да не развлаче тај новац. Главни аргумент либералних опонената је – све ће покрасти. Можда ће неко и ризиковати! Али се предлаже да се  неизвршење најбитнијих показатеља ефикасности, плана, кажњава. На пример, за кашњење у дебет дугу ту  је очигледан знак лоповлука.“ – Глазјев је резимирао.

У току дискусије о програму политиколози и економисти су давали своје препоруке по аспектима које ће бити неопходно узети у обзир при даљој доради извештаја. Стратегија ће, како се очекује, бити саопштена и првој особи у држави.

Експерте је, конкретно, интересовала практична могућност за реализацију оних ставова који су описани у програму. „Уколико желимо да у  земљи пређемо на систем са  дугачким новцем, са потенцијалом развоја, треба разумети и шта је неопходно. Финансијско-економски блок, његов кадровски састав, креатура,   непроменљиви су, а главни кадровик  у земљи нема намеру баш ништа да мења.  Нема никаквих знакова да ће било шта да се промени,  без обзира на ваше очајничке напоре.  Тврде главе нема смисла убеђивати. Појавио се изазов да парадигма и политички носиоци морају да буду другачији“тако мисли генерални директор Центра научне политичке мисли и идеологије Степан Сулакшин. Коментаришући то, Глазјев је подвукао да „верује у разумност шефа државе“. „Разумем да група људи која паразитира на тржишној политици читаву земљу вуче за нос. Они захваљујући томе стичу незамислив новац. Наш задатак, као научника,  је да покажемо непромишљеност онога што се дешава“,  – изјављује Глазјев.

——————————————— 

Превод са сајта:

ruskline.ru/opp/2015/sentyabr/17/sergej_glazev_nas_zasasyvaet_v_finansovuyu_voronku_a_denezhnye_vlasti_nichego_ne_zamechayut/

Прочитај без интернета:
12 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ