Никита ВОЛЧЕНКО

Тренд близак роботизацији јесте – појава у Руској армији система одбране објеката, који ради у виду стационарних и покретних бојевих платформи, специјализованих за, на пример, потребе Ракетне војске стратешке намене (РВСН). Наоружани митраљезима и аутоматским гранатама, они се могу покренути из заштићеног склоништа и отворити ватру на откривене диверзанте или се са истим циљем премештати на терену. На тај начин, место „човека са оружјем“ биће допунски ојачано електронским наоружаним помоћником.

Не можемо да се не радујемо и због кримских конструктора високотехнолошког оружја, који не седе беспослено после присаједињења полуострва са Русијом. Тако је у Аутономној области Севастопоља у Научно-техничком центру «Импульс-2» створен универзални дистанционо управљани бојеви модул „Вихор“ који се користи на роботизованој бојевој платформи на шасији БМП-3 и другим носитељима.

Важна компонента горе описаних средстава високотехнолошких безбедносних операција, јесте и примена беспилотних летећих апарата (БПЛА). Претходна година је по том питању била богата због најављене развојне разраде. Прогрес са беспилотним летелицама у Русији је посебно очигледан, ако то упоредимо са петодневним ратом у Јужној Осетији – после чега је РФ хитно купила од Израела готове моделе и линије за њихову производњу, на фону очигледног неуспеха у сопственим достигнућима. После осам година слика је у неку руку обрнута: ПВО Израела саопштава о неуспешном покушају уништења на свом небу нечије (ЦАХАЛ алудира чије) беспилотне летелице која је долетела из Сирије – она је преживела доследни напад две зенитне ракете и ловца-пресретача F-16. Други перспективни пример примене беспилотних летелица јесте покушај њиховог повезивања са тенковима: конструктори из МАИ и МГТУ Бауман, створили су уређај који лети 20-30 м изнад тенка, добија од њега енергију путем кабла и предаје информације посади тенка. Тако посада тенка добија слику бојевог поља и може оперативно да гађа циљеве.

1

Припрема за пуштање беспилотне летелице (фото: Павел Лисицын/РИА «Новости»)

У најбољим традицијама борбе „штита и мача“ у Русији, наставља се и еволуција система за радиоелектронску борбу (РЕБ). То такође у целини одражава светски тренд за превођење супротстављања у област дигиталних технологија, на преузимање система управљања оружјем. Треба истаћи као минимум два комплекса која су боравила у Сирији.

Први од њих – «Лер-3» – хибридна технологија БПЛА и РЕБ. Мобилни системи монтирани на бази беспилотне летелице «Орлан-10» и аутомобилског центра за управљање, почео је са радом у армији од 2015. године. Практично су ти комплекси у стању да имитирају базне станице GSM-веза, гушећи и замењујући вишак мрежних веза после чега сви позиви и саопштења пролазе кроз потпуно контролисану војну опрему, постајући корисним извором података за обавештајце. Поред тога, абоненти у рејону дејства «Леер-3» добијају SMS и аудио поруке, а у скоријој будућности ће добијати и видео-клипове. Тако су руски војници у Алепу слали саопштења за мирне становнике о распореду коридора за излазак из града и зона предаје хуманитарне помоћи. По аналогној технологији бојевици су добијали од ОС РФ понуде за примирје. На тај начин авиони, који избацују изнад позиција непријатеља листиће са предлогом да се предају, добили су високотехнолошку конкуренцију. Према мишљењу стручњака, у перспективи ће дронови моћи стварати виртуелне мобилне мреже све до преузимања управљања тарифама и позивима смартфон корисника.

Други систем РЕБ, који је постао познат у Сирији, јесте «Красуха-4». Тај систем је предвиђен за супротстављање широком спектру радара на борту уређаја ударне и извиђачке авијације непријатеља. Тврди се да је овај систем у стању да угуши не само радиолокаторски сигнал, него и радиолокаторско управљање беспилотних летелица, што комплекс чини посебно актуелним у савременом дигиталном високотехнолошком рату.

2

БПЛА «Орлан-10» (фото: Евгений Биятов/РИА «Новости»)

Еволуција руских војних технологија – не представља само бојеву врсту рада, него и преузимање информација и друге реалности дигиталног рата. У овом тренутку у току је мало приметна еволуција у многим областима, на пример, у тако специфичној грани као што је борба са биолошким претњама. У тој области нема никаквих јасних артефаката, попут аутоматских челичних монструма који по пустињи носају гранате, међутим, размера опасности биолошким претњама је много већа. Није случајно толика пажња читавог света прикована за жаришта епидемија, попут вируса Еболе или Зика, о доприносу руских биолога у тој борби, о чему је часопис „Взгљад“ већ писао.

Тако, по резултатима борбе против ескалације сибирског антракса на Јамали постао је познат „Модулни комплекс за анализу патогених биолошких материјала и подршку доношењу одлуке оперативних група Министарства одбране Русије, који делују у ванредним ситуацијама биолошког карактера“ (МКА ПБА) – или просто «Сич». У суштини, то је вишефункционална аутономна биолошка лабораторија на точковима, која је у стању да се убаци у зону биолошке ванредне ситуације и оперативно добије информацију о патогену. Овде је кључни фактор – брзина. Традиционални начини анализе инфекција узимају од 10 сати до десетину дана. Савремене анализе, засноване на ПЦР анализи, имуноферментној анализи и другим експрес-методама, омогућава да добијемо податке практично у режиму реалног времена. У разрађеном комплексу сва неопходна опрема смештена је са боксевима микробиолошке заштите и размештена на шасији класичних Камаза. До Јамаљског инцидента МКА ПБА је био на дежурству, на пример у области Олимијаде -2014 у Сочију. У војсци РХБЗ има сличне нове системе и за радијацијски и хемијски мониторинг.

4

Земљани вишефункционални модул за ометање «Красуха-4» (фото: Донат Сорокин/ТАСС)

У суштини у овом тренутку се наставља демонстрација резултата капиталног улагања у армију, који су урађени у ОС РФ и ВИК-у у периоду после 2008. године. Неоспорна је не само чињеница о преживљавању и очувању отаџбинског интелектуалног и индустријског потенцијала после грозничавих 90-их, него и његова активна еволуција у последњим годинама. О даљим трендовима моћи ћемо судити после публиковања резултата истраживања таквих крупних структура као што је Фонд перспективних истраживања (аналог DARPA у САД), но такође и по разрађивању од малих, но нетривијално мислећих „бораца интелектуалног фронта“ из експерименталних „научних чета“. А пошто је дрифт војних достигнућа у цивилном сектору – не само сазнајна неопходност, него и циљ који је формулисао шеф државе, хтео бих да се надам да ћемо у доследној будућности ми видети не само роботе-минере, него и, на пример, оригиналне руске домаће роботе.

Превод ФСК са руског:

ruskline.ru/opp/2017/fevral/3/siriya_stala_poligonom_dlya_ispytaniya_novejshih_razrabotok_rossijskogo_vpk/

8 гласовa