Јереј Сергиј Карамишев о предлогу Ватикана да се државним властима забрани извршење смртне казне по решењу суда…

“Радио Ватикан” је објавио текст са насловом “Не дирајте Кајина”, са поднасловом “Смртна казна у 2015. години”. Име првог човекоубице овде се преноси на сваког злочинца. На први поглед би се рекло, ко може бити против тога? Међутим, штос је у томе да се забрањује државној власти да изврши смртну казну по решењу суда.

Поводом првог убице заиста је било речено: “Зато ко убије Кајина, седам ће се пута за то покајати.” (Постање, 4; 15). Али нигде у Светом Писму није речено да не треба казнити злочинца. Ко је од људи својевремено могао казнити Кајина по траговима злочина? Само Адам, његов отац. Господ га није подвргао таквом тешком искушењу. Међутим, и на Кајина је стављен печат проклетства, да би свако ко би га видео знао зло у лице: “И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.” (Постање, 4; 11), “И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.” (Постање, 4; 15).

Да ли треба доносити Мојсијево законодавство, где су се за различите врсте тешких злочина предлагале различите врсте смртних казни? Ако је Свети Дух говорио кроз уста Пророка, како ми исповедамо у Симболу Вере, шта Њему могу супротставити данашњи паписти? Теорију моралног напретка човечанства? И то после заливеног крвљу ХХ века?

Зар паписти верују у апсолутну вредност плотског живота сваког човека? Уколико је то тако, онда нека овде и сада људима дарују бесмртност плоти. Но, ако је Сам Господ до свеопштег Васкрсења наложио закон плотске смрти, чему богоборство проглашавајући је апсолутним злом.

По свој прилици постоји други разлог за ову промену у начину размишљања Римске Курије. Неповратно су прошла она времена када је Курија узурпиравши државну власт благословила доношење хиљада смртнх пресуда у својој Инквизицији. Ако не може она – онда не сме ни држава! Иза слогана “Не дирајте Каина” на тај начин стоји смртоносна завист од старости безубе папске псеудодуховне империје према Богом благословеној државној власти. Тој империји дражи је светски олигархат , а традиционална државност је њен први непријатељ.

“Не дирајте Каина” – назив је асоцијације чији је годишњи извештај ових дана представљен у Риму, где је између осталог речено: “На првом месту по броју смртних казни у 2014. години налази се Кина, у којој је извршено 2 400 смртних пресуда, то јест, 67% свих смртних казни у свету. Затим долази Иран (око 800 смртних казни у прошлој години) и Саудијска Арабија (88)”. У САД су почињена 33 извршења смртних казни. На тај начин, оштрица злочиначке папске пропаганде усмерена је против Кине, са доста провидним циљем слабљења њене јаке државности.

Папска асоцијација се жали и на Белорусију, последњу европску земљу у којој је могуће извршење смртне казне. Према таквим европским земљама као што су “Косово” и Украјина, наравно да нема никаквих приговора. Тамо се нико не кажњава по одлуци суда. А већ без суда и истраге – колико хоћете. Овде Каини свих боја имају потпуну слободу деловања. Оптужби нема ни према псеудоисламској држави – јер она као да и не постоји.

Данашњи хуманистички покушаји паписта нису ништа друго него најобичнија демагогија. Фламинија Џованели, заменик секретара папског савета “Истина и мир” оптужила је државни систем правосуђа, јер он “злочинце сматра потпуно непоправљивим” и још је додала: “Злочиначка делатност се неће зауставити таквим казнама које су саме по себи противуречне са темељним правом на живот и неприкосновеност живота”. Мадам Џованели би најпре требала да осуди дејства Божијих пророка, чак и Мојсију и Илију, који су изрекли смртну казну у име Божије, па тек онда раскринкавати колико-толико уздржаније савремене системе државног правосуђа. Ако је некоме интересантно наше скромно мишљење по разматраном питању, оно је приказано у тексту “О злогласном мораторијуму”.

Лицемерје савремених паписта разоткрива се и у томе што им је блиска “духовност” епохе аутодафе[1] – свечаног заједничког деловања папског духовенства и крвника које се обично завршавало спаљивањем оних који су проглашени кривим. Из те епохе су се у виду знамења уздигли и Игњације Лојола, оснивач Језуитског реда и Тереза Авиљска. Предлажу се поклоничка путовања по местима која су прекривена славом због боравка у њима првог језуите, ради чега је од папе обећана “потпуна индулгенција”, чују се позиви “да се следе стопе светог Игњација Лојоле како би се сусрели са милосрдним Исусом”. Папа Франциско је упутио посланицу у Авиљ поводом организовања међу-универзитетског конгреса, чија тема гласи: “Света Тереза Исусова – учитељ живота”. У Авиљу се скупило 450 делегата из 26 земаља. У својој посланици папа је Терезу назвао “учитељем молитве” и “извором науке и истинских вредности”.

Овде поменути људи које паписти признају светима, суштину молитве учинили су перверзном, заменивши је аутохипнозом, софистицираним сањарењима и егзалтираним маштаријама, што су Свети Оци Цркве назвали потпуном прелешћу. Папи франциску је заиста драга таква пракса – јер, овладавши њом, лако обмањује људе имитирајући духовну просветљеност и духовна стања.

На тај начих “духовност” епохе аутодафе се сједињује са лицемерјем лажног хуманизма. Лукавство у комбинацији са досетљивошћу, донеће човечанству своје горке змијске плодове у виду рушења Богом дане државне власти. Дај Боже Руској држави и Руској Цркви да се избаве д тих демонских саблазни! Дај Боже и остатку човечанства да у демагогији данашњих паписта не увиди благородно човекољубље, него танцовање жалосних пајаца око таквих светих појмова као што су “живот” и “смрт”.

Јереј Сегиј Карамишев, публициста, Рибинска епархија

[1] Аутодафа – кажњавање јеретика од стране паписта у Средњем веку које је представљало истовремено и строго прописани религиозни ритуал и извршење смртне казне и спектакл. Паписти су аутодафе обично организовали на велике црквене празнике или приликом крунисања монарха (примедба преводиоца).

превод са: http://ruskline.ru/news_rl/2015/08/07/plyaski_papistov_vokrug_voprosa_o_smertnoj_kazni/

2 гласa