Григориј ИГНАТОВ

 

Украјина већ кажњава своје грађане за недостатак ентузијазма у начину размишљања.

Негативна јединственост “Украјине Мајдана” огледа се у томе да се она на неки парадоксалан начин извештила. Да у себи обједини најдовратније сорте најразноврснијих друштвених уређења садашњости и прошлости.

Од позног СССР-а Украјина је у потпуности наследила дебилски бирократизам на граници лудила (подсећамо да су у овом тренутку Украјинце привезали за место боравка, обећавши да ће кажњавати за одсуство без регистрације дуже од 30 дана – ради  регистрације на новом месту, пардон, “дивље” и сезонске хонорарне зараде); од Трећег рајха, као што знате списак је сувише дугачак; од латиноамеричких дикататура – “ескадроне смрти” и ендемску корупцију; од најсиромашнијих афричких земаља – сиромаштво и разарање; од западне цивилизације – време “дивљег капитализма” – рејдерских ратова и олигархије… Но, уистину обесхрабрујуће је то што је Украјина у својој реалности оваплотила најгротескније црте већ не реалних, него и фиктивних друштава.

Мислим да су сви чули за израз “недостатак ентузијазма у начину размишљања”, као повод за оптужбу о нелојалности. Код Стругацких у “Тешко је бити с Богом” неки недовољно одушевљени трговац рибом платио је за то шибама по меким деловима тела. А сада, пажњу преносимо из феудалног Арканара у “европејску” Украјину.

Пре два и по месеца у граду Запорожје десио се карактеристичан случај. Један од хероја “АТО” коме су не тако давно подигли плату за 7-8 хиљада гривни, пожелео је да бесплатно путује маршрутком.[1] Случај који је касније у полицији описала жена “хероја”, изазвао је пометњу у кокошињцу, а украјински сајт 24 канала је грмео од материјала “у Запорожју разобличен возач-сепаратиста” и материјал се завршио позивом за коментарисањем како заправо треба казнити тог незахвалног гада-возача који се усудио да не повезе бесплатно у својој маршрутки једног од убица свог оца.

Отворено да кажем, тај случај ме дубоко потресао. Не, ја сам искусан човек, свашта сам се нагледао у животу, поготово последњих неколико година, али ово као да ме је погодило у срце. “24-КАНАЛ” је објавио фотографију “возача-сепаратисте”, мушкарца од 40 година. Убијени отац је, јасна ствар, био старац и очигледно није могао узети учешће у борбеним дејствима на страни ополченија. И очигледно није погинуо с оружјем у рукама, него у својој кући од украјинске гранате.

И ми се сада можемо наслађивати савременим схватањем термина “сепаратизам” у Украјини: туговати за убијеним најрођенијим и ближњима, погинулим од украјинских метака и граната, штавише, НЕ БИТИ ЗАХВАЛАН онима који су их убили – представља сепаратизам. То је већ неки толико изопачени садизам, још постављен у ранг идеологије, што запрепашћује дубином моралног пада друштва.

Видимо, у схватању “украјинских патриота” свесни возач кога су лишили оца, морао је при било ком виђењу украјинског војника који се примиче његовој маршрутки тако да поступи – врисне “Слава херојима! Убицама мог оца ватрени поздрав! Дођи рођени, улази, бесплатно ћу те повести па ћу ти још дати и пара! Убијај тамо што више мојих рођака!”

Мислите да ја доводим ситуацију до апсурда, хипертрофије? Ма не, ОНИ заиста тако размишљају и не само анонимне масе, него на самом врху. Јуче је Порошенко поставио за шефа Запорошке обласне администрације генерал-мајора војске Украјине Константина Бриља. Именовање војних службеника и специјалаца на место шефа обласне администрације и региона увек и свугде се називало у дијапазону термина од “војног губернатора” до “гаулајтера” и тај случај није постао изузетак.

Ево какав му је мандат дао Порошенко у говору после постављења Брила:

“Ми морамо да памтимо – Запорожје – то је прифронтовски регион. Овде треба и у даљем заједно са представницима украјинске армије и снага реда, врелим железом спржити сваку пројаву сепаратизма, сваки покушај да се дестабилизују социјално-политичке околности у области. Непријатељ наставља да засипа Украјину, у том смислу и Запорошку област, обавештајно-диверзантским групама”.

Па ти види, један од обавештајних диверзаната је чак моторизован! Са сопственом маршрутком! Искористио ју је за сепаратистичку пропаганду да би дестабилизовао политичке околности због недовољног ентузијазма у начину размишљања.

А како је прекрасан обрт “врелим жељезом спржити”! Сваку пројаву! Шта рећи, ако је покренута тако препознатљива лексика, судбина возача је јасна – он је члан породице непријатеља народа. Мирно становништво у зони АТО, као што је познато, не гине – гину само и искључиво сепаратисти, а ево и члан породице једног таквог се открио, сам је признао! Сад ћемо ми њега врелим гвожђем!

Све је то горко до суза. Ја сам практично убеђен да ће постојање убијених рођака на Донбасу (како за пресељенике из АТО, тако и за друге, попут тог возача) за сваког становника Украјине представљати озбиљан “минус у судбини”. Са свим што из тога проистиче – у стилу врелог гвожђа. То вам нису шибе по меком месту.

Превод ФСК са руског: news-front.info/2016/04/23/ukraina-blagodarnost-k-muchitelyam-obyazannost-grazhdanina-grigorij-ignatov/

[1] Маршрутка – назив у Украјини и Русији за мини-бус или комби превознике који превозе путнике на релативно малим, локалним релацијама (преимедба преводиоца)

3 гласa