Араик Саргсјан

Скренули смо вам пажњу на процес хибридног рата који англосаксонци воде против народа Кине.

Све је почело од званичног захтева ЦБ Кине ММФ-у да се кинески јуан  уврсти у корпу резервних валута светског финансијског система. Да покушамо да проценимо финансијски аспект парадигме валутних ратова ММФ-а (тј. FED-а САД)  са Кином.

12.јуна, када је основни индекс Кине Shanghai Composite достигао највећу вредност у овој години, капитализација   тржишта  фондова се смањила за 4,5 билиона долара – то је упоредиво  са величином комплетног јапанског тржишта акција. Само је у два последња дана Shanghai Composite изгубио 15%, а у понедељак  је кинески суноврат изазвао распродају акција по читавом свету.

За разлику од пада у јуну, када су се кинеске власти из све снаге дале на подршку националном тржишту акција  (оне су масовно привремено обустављале  трговину инструмената, обавезивале државне брокере да издвајају ресурсе за стабилизацију тржишта, мобилисале  фондове који контролишу   куповину хартија од вредности и сл.)  Пекинг  овог пута, по свему судећи, нема намеру да се меша у ситуацију непосредно на тржишту фондова. „Не треба се надати  да ће држава интервенисати  на тржишту акција“ –  у уторак је написао Bloomberg.  А према подацима експерата  наше Академије, руководство НРК се стварно одлучило  да се уздржи од таквих акција. Мада је кинеско тржиште фондова огромно по апсолутној величини (8,2 билиона $ крајем јула, или 80% прошлогодишњег БДП-а) оно у ствари има мало везе са економијом земље. „Ма колико да изгледа драматичан пад тржишта фондова, он наставља да игра невероватно малу улогу у Kини“ – написао је у јулу  журнал The Economist. Садашња генерација кинеских руководилаца на челу са Си Ђипингом поставила је задатак да се тржиште акција претвори у извор фондирања компанија и повећања стандарда становништва. Уосталом, та политика може да буде  корисна и за економију Русије. Али сада су се власти нашле пред дилемом: мада има и оних који се боје да одлука да се тржиште не подржи носи собом ризик по банкарски систем земље, други више верују да би његово спасавање  превише коштало, и да је то  недозвољива раскош  у условима успоравања економије, у којој тржиште акција игра релативно малу улогу. „Интервенције владе су се битно смањиле“ – потврдио је Мишел Љун, генерални директор хонконшке  Xingtai Capital.  У условима када Државни савет НРК покушава да сведе на заједнички  именитељ  два противуречна задатка – слабљење контроле тржишта и подржавање финансијске стабилности, политику ће,  по свему судећи, диктирати реформистички расположени чланови владе који се залажу за концепцију саморегулације тржишта.

Значај кинеског тржишта акција  за сопствену и тим пре глобалну економију је врло претеран. Он  је релативно мали, уколико би се количински упоређивао са БДП-ом Кине и игра много скромнију улогу у економији од тржишта фондова других земаља. Капитализација кинеских акција које су доступне за трговање на берзи (општа капитализација јавних компанија, без удела који је био у рукама стратешки дугорочних инвеститора), износи 40,5 билиона јуана (према подацима Шангајске и Шехчженске берзе од краја јула), или приближно 60% прошлогодишњег БДП-а Кине. То и није тако много, ако се узме у обзир да у развијеним земљама тај показатељ премашује 100%БДП-а.

Тржиште акција није постало главни извор фондирања кинеских компанија које више воле да се кредитирају преко државних банака или да користе неподељену добит. На тржиште фондова долази испод 5% корпоративног финансирања у Кини. Ни становништво још није спремно  да улаже у тржиште акција: испод 7% градског становништва Кине инвестира у акције. Мада је за протеклу деценију инвестициона активност на тржишту фондова Кине порасла више пута, поседовање акција у земљи где има преко 90 милиона индивидуалних инвеститора као и пре – није правило, већ изузетак (за разлику од, нпр. САД-а где више од половине становништва тргује акцијама). При том посао већине приватних инвеститора има несистематичан карактер: при одлучивању они се пре руководе  мишљењем пријатеља или саветима државних медија, него одмеравањем стратегија. Две трећине нових инвеститора у Кини уопште није завршило школу јер  је школовање напустило пре навршених 15 година живота – то је показало истраживање о финансијској ситуацији кинеских домаћинстава које је спровела организацијаThe Survey and Research Senter for China Household Finance.

Другим речима: за Кину тржиште фондова уместо да има економски значај   углавном  има  само политички.  И његова глобална важност је јако преувеличана; могуће је да има смисла паничити због успоравања кинеског економског раста, але не и због обрушавања локалног тржишта акција. Поскупљење акција кинеских компанија које је започело прошле године имало је спекулативни карактер и није представљало последицу фундаменталних фактора – тај балон је свакако морао да пукне. Од тога ће директно да настрадају само странци који имају кинеске акције, а њих је на кинеском тржишту највише 1,5% инвеститора. Ево бројчаних показатеља за Кинеско тржиште фондова:

а. 10,27 билиона долара представља  збирна  капитализација компанија  са листингом са берзи копненог дела Кине – Шангај и Шенхжен – стање од краја маја (пред почетак пада тржишта);

 б. 8,15 билиона $ – капитализација берзи крајем јула;

в. 2,8 хиљада компанија је трговало на   берзама  копненог дела Кине крајем јула;

г. за 32% је од јуна 2014. до јуна 2015. повећана  капитализација Шангајске берзе;

д. за 43% је пао основни кинески индекс Shanghai Composite од 12.06.2015. (почетак када је почео пад) до 25.августа;

е. испод 7% градског становништва Кине врши различите инвестиције  кроз тржиште фондова (упоређења ради –  55% Американаца инвестира кроз берзе).

Интервенцијама у јуну и јулу кинеске власти су довеле до тога, да се јави сумња у обавезу слабљења контроле финансијског тржишта, која је преузета у новембру 2013. Рушење  Shanghai Composite је принудило руководство земље да предузме читаву серију мера којима би се спречио крах тржишта фондова: санкционисана је привремена обустава трговине акцијама   више од 1400 компанија, крупним акционарима је забрањено да отуђују акције, донета је одлука да се IPO неких компанија одложи, а такође – издвојено је 4480 милијарди $ за интервенције на тржишту фондова.

Ти кораци који су испровоцирали бекство страног капитала  са кинеских финансијских тржишта, нису прошли непримећени за ММФ, од ког  Кина очекује брзо укључење јуана у корпу SDR („ посебна права за позајмице“, обрачунска јединица фонда).  Политичарима  – реформаторима тај циљ служи да  сваки час њим правдају предложено слабљење државне контроле тржишта. ММФ (FED САД)  је већ позвао  Пекинг да одустане од интервенција на тржишту фондова. Као резултат – средином августа је Комисија за регулисање тржишта хартија од вредности  НРК изјавила да ће кренути са интервенцијама само уколико дође до аномалне волатилности или системске претње по финансијску грану.

Уколико се кинеске власти уздрже од регулисања тржишта, Shanghai Composite  може да се спусти још за 12% јер је тржиште још увек прецењено. Према подацима за 22.август акције на тржишту фондова копненог дела Кине су биле 61 пут скупље од објављене добити њихових емитената – то је највиши показатељ у десет највећих тржишта света.

Кинеске власти треба да стимулишу економију, а не да спасавају тржиште фондова, јер ће управо тако један од коначних ефеката постати  повећање вредности акција. Мере стимулације, финансирање инфраструктурних пројеката и пројеката за очување природе  ће бити ефикасније средство за повећање добити кинеских компанија, мада се то не односи директно на подршку тржишту акција. У том случају кинеске власти могу да очекују победу у  сукобу  кинеског змаја са англосаксонским орлом.

—————————————

Превод са: ruskline.ru/special_opinion/2015/08/valyutnaya_vojna_ssha_protiv_knr_kitaj_pobezhdaet/

6 гласовa