Зашто нису чували погинулог амбасадора: Интервју борца специјалног одреда унутрашње обавештајне службе „Заслон“

О убиству руског амбасадора у Турској Андреја Карлова, „Лента.ру“ је разговарала са сарадником одреда „Заслон“ специјалаца унутрашње обавештајне службе, у чију надлежност спада обезбеђење сигурности руских дипломата.

Лента.ру: Почећемо од тога, због чега се уопште десила та трагедија. Да ли је то грешка руских или турских специјалних служби?

Сарадник Одреда за специјалну намену унутрашње обавештајне службе (ОСН УОС) „Заслон“: у тој земљи безбедност обезбеђује земља домаћин, наших сарадника тамо уопште није било. Фатална грешка је, наравно, њихова: обезбеђење на изложби није био на довољном нивоу, локална специјална служба такође није извршила свој задатак. Уколико се не обраћа пажња на статус убијеног, онда је то једноставно убиство. Несумњиво, да је урађено све писмено, трагедија је могла бити избегнута. Општа пракса је таква, да догађај попут овог, ако одговорност за безбедност није стављена на наше сараднике, него на земљу домаћина, обезбеђење није беспрекорно. Зато је у Русији уобичајено да у врућим тачкама управо „Заслон“ обезбеђује безбедност и тамо се ми поуздавамо само на себе.

Лента.ру: Испада да се у већини земаља дипломате не обезбеђују?

Сарадник ОСН УОС „Заслон“: Њих често уопште не обезбеђују. Локалне снаге или наши граничари обезбеђују безбедност амбасада или конзулата, но излазећи преко капије, људи остају сами.

Лента.ру: Но, у регионима са повећаном опасношћу ви ипак радите. Како „Заслон“ обезбеђује безбедност амбасадора и других лица?

Сарадник ОСН УОС „Заслон“: основни принцип нашег рада је – непрекидност. То јест, сарадници не одлазе од чуваног лица 24 часа, у том смислу и на лицу места на манифестацијама попут ове изложбе у Анкари. Тактика је стандардна. Остало је варијативно, јер зависи од степена претње. Ако су околности сложене, то бројност групе може износити и до двадесет људи. Наоружање и опрема такође зависе од ситуације: негде је отворено и тешко наоружање, негде је све скривено. Огромна пажња се додељује превентивним мерама: рад са локалним службама, информаторима, агентуром. Подаци који се могу добити на тај начин, омогућавају избегавање многих проблема, просто предупредивши их, изменивши ток догађаја. То је све ефикасно. Ево већ 20 година „Заслон“ чува дипломате, и тамо где смо ми радили, није било ни једног пропуста. Сви ми смо свесни одговорности и последица. При организацији рада користе се сва неопходна достигнућа максималне ефикасности у равнотежи са сврсисходношћу.

Лента.ру: А зашто у Турској није било ваше јединице? Недавни покушај државног удара, генерално, указује да то није баш најспокојнији регион.

Сарадник ОСН УОС „Заслон“: Нас тамо није било никада. Питање се, знам, недавно постављало, но нису га успели или нису могли обрадити. Проблем је у томе што се одлука о слању припрема веома дуго, има много подводних стена, усаглашавања и оправдања – чврста бирократија, приде међуресорна. Између захтева за доделу наших сарадника и њиховог слања у земљу, може проћи и до годину дана.

Лента.ру: То јест, за трагедију у Анкари одговорна је, између осталог и руска бирократија?

Сарадник ОСН УОС „Заслон“: Да, наравно. Ми нисмо видовњаци који предсказују нешто сложено, но, ако би знали тачно на време, то би се све могло мимоићи, и бирократија такође. Но, систем код нас је постројен овако: ако буду чували у Турској – убиће у Паризу, у Даблину, није важно. Ми радимо само у врућим тачкама. Ирак, Сирија – више од 15 земаља. Изгледа да је то много, можда чак довољно, но, у ствари није. Терористичке групације немају потребу да убијају руског дипломату у Багдаду, где постоји наша група, где је све сложеније испланирати, а терористи ће се суочити са супротстављањем, и резултат акције ће бити непредвидљив. Њима је много једноставније напасти у тој самој Турској, где амбасадора не обезбеђују, а иза амбасаде виркају локалне специјалне службе. Даље по аналогији. Ако је том истом ИГИЛУ (забрањеном у Русији) потребна конкретност – они ће једноставно преузети одговорност на себе за произашли догађај. Наш систем се бори са претњама постфактум – то је припрема за тај рат, који је већ завршен. Сада се вероватно све помало заљуљало и у Анкару ће упутити групу, но, стотине или чак хиљаде руских дипломата ће свеједно остати без заштите. Ипак ће сви они и даље учествовати у догађајима према којима се локалне власти односе немарно. Потребно је у потпуности мењати приступ, иначе ће се убиства понављати.

Лента.ру: На који начин мењати?

Сарадник ОСН УОС „Заслон“: код нас обезбеђују све угледне политичаре. А у другој земљи наш амбасадор је лице наше земље, главни представник у региону. Зашто их на туђој територији остављати без заштите? Зашто у нашој служби нема довољно ресурса за обезбеђење безбедности бар свих амбасадора, да не говоримо о конзулима или представницима других дипломатских мисија? Наши сарадници су претрпани обавезама, њих нема довољно. Ми сви схватамо: није важно која је земља, сада терориста може допутовати у скоро сваку. Глобализација. Промена системског приступа у Русији – то је питање доношења принципијелних одлука. А ко их може донети, ви знате. Невоља је у томе што је потребно донети ту мисао „до врха“, образложити је и неко мора бити спреман да сноси одговорност. Ако се општи приступ, који предвиђа нормално обезбеђење безбедности само у врућим тачкама, не промени, онда оно што се десило у Анкари неће бити последњи случај. Раније или касније, надам се, доћи ће до тога да се сви амбасадори морају обезбеђивати у вишем или мањем степену, зато што аналогно убиство може да се деси и у најмирнијем региону. То је сложено, то је тешко, но, имајући у виду политику наше државе, то је неопходно. Погледајте на Американце: они вишеструко више од нас троше на безбедност својих дипломата и те инвестиције дају резултате.

Лента.ру: Да ли је у САД је увек био такав однос према безбедности дипломата или су они почели улагати у то после напада на конзулата у Бенгазију 2012. године?

Сарадник ОСН УОС „Заслон“: Увек. Њихове дипломате су добро чували и пре тога. Схватате, свако се може убити. Питање је само у томе, колике снаге и средства су потребни да би се то урадило. Бенгази је управо та ситуација када је дејство било јаче од противдејства и против терориста су биле недовољне све мере које је предузела Служба дипломатске безбедности САД. Из неког разлога сви спроводе паралеле између тог напада и убиства амбасадора Андреја Карлова, но, то није исправно. У Либији су у својству нападача дејствовали професионалци, добро припремљени са добрим планом. У Турској је било обрнуто: банално, скоро примитивно убиство, које је извршио појединац. Можда је иза некога неко и стајао, што је, наравно, веома вероватно. Но, сам механизам извршења терористичког акта – је најпростији. Ако се вратимо ка САД – наравно, они такође нису идеални, но, безбедност њихових дипломата је на високом нивоу. Наравно, има много „но“ – њих увек има. Углавном, то је људски фактор: непрофесионализам, лењивост, немар, страх, бирократија итд.

Лента.ру: После Бенгазија у САД је спроведена расправа у Конгресу, и Хилари Клинтон, у то време шеф Стејт департмента, изгубила је толико много на репутацији, да то наводе као разлог њеног пораза на изборима ове године. Можемо ли очекивати да ситуација у Турској на исти начин утиче на неког од најкрупнијих политичара у Русији?

Сарадник ОСН УОС „Заслон“: Не верујем. Руски систем је такав да нећеш наћи краја. Нема никога ко би за сличну трагедију понео личну одговорност: свако ће сваљивати одговорност на другога, истрага ће се „пребацивати“ из једног ресора у други… У резултату ће бити као и обично: ако су сви криви, то појединачно нико неће одговарати.

Шта ће урадити у Турској – не знам: можда ће се извинути. Но, они могу прогласити терористом и саучесником агента Гуленовог, онога ко је пустио тог полицајца, но, из тога ништа неће проистећи.

Код нас ће, надам се, из погибије Андреја Карлова, извући поуке. Главна је – у условима савремених терористичких претњи, практично нема земље где би се наши дипломати могли осећати безбедно.

Разговарала: Александра Степанишћева

Превод ФСК са руског: lenta.ru/articles/2016/12/22/zaslon/

4 гласa