А LOCKHEED MARTIN НА ИЗЛОЖБИ У СИНГАПУРУ ТВРДИО

ДА Т-50 НИЈЕ АВИОН ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

  • Оба „американца“ – F-22 и F-35 – у блиској борби у ваздуху се не осећају превише самопоуздано. Током симулације њиховог ваздушног двобоја, утврђено је да F-35 у чак и против руског ловца генереације 4++ Су-35 има тек 0,28 шанси да победи. То је у великој мери предодређено супериорношћу наоружања руског ловца
  • Аустралијанци су упоредили рекламне проспекте са стварним стањем ствари „американаца“ F-22, F-35, „Кинеза“ Ј-12, и „Руса“ Т-50. Ван конкуренције је разматран руски Су-35С. Принцип је био једноставан. Постоји 14 критеријума за припадност авиона петој генерацији. Ако авион одговара одређеном критеријуму, даје му се један бод. У случају неодговарања – бод му се одузима. Резултати су били изненађујући за Lockheed Martin: Т-50 – плус 8, F-22 и Су-35С – плус 2, Ј ​​12 – 0, а F-35 – минус 8
  • Руски оружари су специјално за Т-50 креирали 12 нових врста високопрецизних ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља, које обухватају читав спектар, како по распону наношења удара, тако и по брзини и покретљивости ваздушних циљева. Међу њима постоје и јединствене ракете, способне да самостално нађу и нациљају мете приликом аутономног лета

        НА авиосалону Singapore Airshow 2016, који је у фебруару одржан у Сингапуру, представници компаније Lockheed Martin извели су масиван напад на руски ловац пете генерације Т-50 (ПАК ФА).

        Напад је био информациони. Чак, пре ће бити да је то био очајнички потез, јер је комерцијална ситуација са F-22 и F-35 изузетно тужна. Нарочито на иностраном тржишту.

        F-22 не жели да купи ниједна разумна влада у свету због његове фантастично високе цене. Тај ловац кошта 411 милиона долара. На њему се изгорео чак и Пентагон.

        За америчку Авијацију је наручено 400 тих авиона. Међутим, уговор о набавци је убрзо смањен на 187 летелица. Због чега је 2011. године обустављена производња тог авиона.

        Ситуација са F-35 није ништа мање чудна. Тај ловац је знатно јефтинији – његова просечна цена је 120 милиона долара. Пентагон је, када се авион припремао за први лет, наручио 2800 ловаца. До данас је ова цифра смањена на 2300.

        Чланице NATO-а намеравају да купе укупно 600 тих апарата. При чему су инострани купци, како се каже, ухваћени на удицу. Они сада не могу да одустану од куповине тог ловца, чија репутација опада из године у годину. Ствар је у томе што је много новца уложено у развој авиона, па би сада било глупо да тај новац пропадне.

        А одустати од тако сумњиве куповине хтели би многи, јер је F-35 већ 5 година, још од почетка пробне експлоатације, и даље полупроизвод. Уопште није познато, када ће постати борбена машина. Пре годину дана обављено је последње тестирање F-35. Након чега се у записнику комисије видео овакав извештај: „У целини, авион остаје незрео, а његова експлоатација се у значајној мери ослања на константну подршку произвођача, што је неприхватљиво приликом извођења борбених дејстава. F-35 је и даље рањив на балистичку и индуковану погонску ватру из свих видова војних претњи изазваних ракетним нападима. Рокови првих борбених летова ће вероватно бити одложени због проблема са софтверском јединицом 2 В, која је дизајнирана за управљање високопрецизним оружјем AIM-120C, и за накнадно ширење на муницију GBU-32/31 иGBU-12“.

F-35

        До овог тренутка, ситуација се није променила. Датум увођења овог авиона у наоружање је и даље нејасан. Конструктори константно нешто преправљају и дорађују.

        Покушаји Lockheed Martin да привуку иностране купце, којима не могу да уврну руку користећи натовске механизме, нису успели. И фирма са завишћу гледа како индијска Авијација закључује уговоре са русским концерном „Сухој“ за заједнички развој извозне модификације Т-50, која се зове FGFA (Fifth-Generation Fighter Aircraft). А биће испоручена Индији у заједничком аранжману.

        Индија ће добити половину произведених ловаца, односно – 125 јединица.

        Потпуно је јасно зашто је у овој ситуацији компанија Lockheed Martin баш на међународном салону у Снгапуру, који је окупио купце из различитих земаља, покушала да понизи развој „Сухоја“.

        Сам потез је био прилично груб. Не улазећи у поређење карактеристика, Американци су изјавили да се Т-50 не може сматрати авионом пете генерације. Наводно, за улазак у „клуб пете генерације“, није довољна мала радарска видљивост Т-50.

        Биле су то празне речи не баш компетентних људи. То јест, F-35 – је „стандард“ пете генерације (о F-22 Американци ћуте, јер га свеједно нико неће купити ни под каквим околностима).

        Још тврде да се Т-50 минимално разликује од Су-35, који је авион генерације 4++. И додају да имају исти мотор и електронска опрема је слична – не најмоћнија.

        Почећемо од тога, да Су-35 заслужује поред четворке још пар плусева. Он располаже одређеним карактеристикама авиона пете генерације. То јест, мотор (којим располаже и Т-50) пружа могућност надзвучног лета у безфорсажном режиму. Он такође располаже електронским а не механичким управљањем.

        Ако поредимо моторе са тачке гледишта суперпокретљивости (то је још један критеријум пете генерације), онда се код F-35 и F-22 вектор потиска одбија у једној равни, а код Су-35 и Т-50 – у две. Ни ту се „американци“ не могу звати петом генерацијом. При чему треба узети у обзир да ће 2017. године Т-50 добити нови мотор, који за 15-25% превазилази садашњи – АЛ-41Ф1.

        F-35 је на граници захтева што се тиче безфорсажне брзине.

        По техничким карактеристикама, она је подзвучна. И сам председник Lockheed Martin-а је на конференцији за штампу уверавао сумњичаве новинаре да његова брзина износи 1,2 М. Код Су-35 максимална безфорсажна брзина је – 1,1 М, а код Т-50 – 2,1 М, код F-22 – 1,8 М.

        Оваква спорост „стандарда пете генерације“ објашњена је чињеницом да је у циљу стварања универзалног авиона и за Авијацију и за Морнарицу, авион „удебљан“„ па стога има значајно већи отпор ваздуха.

        Ако упоредимо средства откривања циљева и навођења на њих, онда је, заиста, на Т-50 и Су-36 инсталирана иста оптичко-локациона станица ОЛС-50М, која ради у видљивом и инфрацрвеном диапазону. То је наш најновији развој у овој области.

        Она омогућава да се фиксирају чак и стелт-циљеви, невидљиви за радаре, удаљени 80 километара. Дакле, амерички невидљиви авиони нису невидљиви за ОЛС и за камере са високом резолуцијом. Таква станица не постоји на F-22. На F-35 постоји. Али, према мишљењу стручњака, и не само руских, у датој области руска техника превазилази иностране произвођаче.

F-22

        Што се тиче трупног радара, Т-50 има сопствени, потпуно нови. То је станица са активном фазном антенском решетком (АФАР) Н036 „Белка“. Код два „американца“ такође постоји слична АФАР. Али, само једна. На Т-50 их има пет: фронтална (Н036-01-1), две на боковима (Н036Б), и две распоређене на врховима крила (Н036Л). То јест, авион је у стању да „гледа“ на све стране.

        Потпуно је јасно ће у догледној будућности Т-50 бити модернизован. А први на реду за појачавање авиона стоји радар са РОФАР – радио-оптичком фазном антенском решетком. Њега, као и „Белк“ развија концерн „Радио-електронске технологије“ (КРЕТ). Почетком 2018. године требало би да буде спреман пробни модел радара. Његова серијска производња се може очекивати почетком 20-их.

        Радио-оптички радар ће тежити упола мање, при чему ће се његове могућности повећати десетак пута. То јест, радар ће бити у могућности да прикаже јасну слику (тродимензионалну слику, како тврде у КРЕТ-у) објекта, удаљеног стотине километара. Штавише, појавиће се могућност скенирања унутрашњости авиона.

        Једнако импресиван резултат је дало коришћење теоријских и практичних радова у области радиофотонике која је почела пре само 35 година са увођењем оптичко-електронских каблова. Коришћење новог принципа за обраду примљеног сигнала методом кохерентне оптике омогућује вишеструко повећање широкопојасности радара. То ће довести до тога, да ће употреба стелт-технологије постати потпуно бесмислена.

        Још једна предност, која би требало да током наредне године позиционира авион Т-50 као најбољег ловца на свету је – наоружање.

        Руски оружари су специјално за Т-50 креирали 12 нових врста високопрецизних ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља, које обухватају читав спектар, како по распону наношења удара, тако и по брзини и покретљивости ваздушних циљева. Међу њима постоје и јединствене ракете, способне да самостално нађу и нациљају мете приликом аутономног лета.

        При једнаком борбеном оптерећењу, „американци“ имају велику предност што се тиче ракета за борбу у ваздуху. F-22 располаже само коректним бомбама за напад на копнене мете. Међутим, оба „американца“„ у блиској борбу у ваздуху се не осећају превише самопоуздано. Током теоријског моделирања, утврђено је да F-35 у случају таквог оружаног сукоба, чак и против Су-35, има тек 0,28 шанси да победи. И у великој мери то је било предодређено супериорношћу наоружања руског ловца.

        И као закључак, навешћемо чисто формална истраживања независне аустралијске аналитичке организације Air Power Australia, која показују, назовимо је тако, велику обману представника компаније, која производи најскупљи ловачки авион на свету. Аустралијанци су спровели „ревизију“ одговарајућих рекламних проспеката са стварним стањем ствари „американаца“ F-22, F-35, „Кинеза“„ Ј-12, и „Руса“ Т-50. Ван конкуренције је разматран Су-35С. Принцип је био једноставан. Постоји 14 критеријума за припадност авиона петој генерацији. Ако авион одговара одређеном критеријуму, њему се додаје један бод. У случају неодговарања – бод му се одузима.

        Резултати су били изненађујући за Lockheed Martin. Т-50 – плус 8. F-22 и Су-35С – плус 2. Ј ​​12 – 0. F-35 – минус 8.

        Мислим да након тако објективне слике, Американци не би требало да траже недостатке код туђих авиона, већ да размисле о свом заостатку.

        То јест, заостатку за петом генерацијом.

        Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/oruzje/americki-lovci-pete-generacije-f-22-i-f-35-nemaju-nikakve-sanse-protiv-ruskog-t-50

Прочитај без интернета:
4 гласa