Као једна од земаља са највећим залихама нафте и гаса, Иран се враћа на тржиште као један од кључних играча. Док се цео свет отима за иранска налазишта „црног злата“ и „плавог горива“, Техеран је изабрао Русију да заједно експлоатишу енергенте у тој земљи. Tоком посете иранског председника Хасана Роханија Москви неки послови су већ договорени.

Пошто се ослободио јарма санкција, Иран не жели више да купује само оружје, машине и храну, већ је спреман и да привуче руске компаније на своја нафтна налазишта, обећавајући им уговоре вредне десетине милиона долара.

У присуству двојице председника потписана су два оквирна уговора — са „Росгеологијом“ и „Гаспромом“, мада се Иранци нису у потпуности одлучили ко ће бити њихов партнер у свим заједничким улагањима. Могуће је да ће неке од уговора на крају добити Кинези или Французи, који су такође загрејани за иранску нафту.

Прошлог месеца Иран је открио нове резерве нафте од 15 милијарди барела, од којих су 2 милијарде барела доступних резерви. Осим тога, пронађено је 1,87 трилиона кубних метара нових резерви гаса од којих су 1,04 кубика такође доступних резерви.

„Имајући у виду те цифре, рачунајући и резерве, Иран постаје највећа земаља у свету по залихама нафте и гаса“, истакао је тада Али Кардор, генерални директор Националне иранске нафтне компаније (НИОЦ).

Самим тим, иранска налазишта постају „укусан залогај“ за стране инвеститоре, укључујући и руске.

Русија је заинтересована за више од 50 нафтних и гасних пројеката у Ирану.

„Руске нафтне и гасне компаније, као што су ’Гаспром‘ и ’Лукоил‘ могу да улажу у истраживање и развој тих гигантских поља, као што је ’Јужни Парс‘, а такође и у још 50 постојећих пројеката. А то су и нафтне области у Персијском и Оманском заливу и у провинцијама Илам и Хузестан. Осим тога, постоје и поља у Каспијском мору“, каже за Спутњик Омид Шокри Калехсар, независни ирански аналитичар за енергетику.

Осим инвестиција у Шангуле и Чемше Хоша, „Гаспромњефт“ је спреман да истражи и друга налазишта у Ирану.

„Нафтно налазиште Шангуле Иран дели заједно са Ираком. Међутим, због чињенице да Техеран није прикупио неопходан инвестициони буџет и да нема опрему за његово истраживање, до сада нису започети радови. Ово налазиште за пуну комерцијалну експлоатацију захтева улагања у износу од око две милијарде долара. Компанија „Гаспромњефт“ је већ објавила да је спремна да инвестира у тај пројекат. Напоменуо бих да за истраживање и развој овог налазишта Иран има свој план, који ће се реализовати у три фазе. У првој фази је циљ да се достигне ниво од 15 хиљада барела дневно, а у другој — 50 хиљада. На крају, трећа фаза подразумева заједнички развој тог налазишта са страним партнерима“, каже Калехсар.

Аналитичар истиче да иранско Министарство нафте намерава да у најкраћем могућем року покрене развој нових нафтних и гасних налазишта, које Иран дели са другим суседним земљама.

„Највеће од њих и уопште у свету је налазиште ’Јужни Парс‘, које Иран дели с Катаром. Такође, Иран има још 25-26 налазишта које дели са другим земљама. Приоритет је, наравно, развој тих налазишта. За време санкција суседне земље нису могле да извуку било какву корист, јер Иран није имао могућност да набави савремену опрему и да привуче инвестиције. Зато Техеран после укидања свих санкција планира да надомести пропуштено и да привлачењем инвестиција започне развој тих налазишта“, каже Калехсар.

Путин и Рохани су договорили да и Русија и Иран наставе сарадњу у циљу стабилизације енергетског тржишта и обезбеђивања одрживог економског раста. Овде је реч о споразуму Русија—ОПЕК и о ограничењу производње нафте ради постизања већих цена „црног злата“.

Подсећања ради, чланице ОПЕК-а су се договориле да од 1. јануара 2017. смање производњу за 1,2 милиона барела дневно, а 11 земаља ван ОПЕК-а је смањило своју производњу за укупно 558 хиљада барела дневно. Русија се придржава раније преузетих обавеза смањења производње нафте на 300 хиљада барела. Споразум важи у првој половини 2017. године, са могућношћу продужења.

Иран је такође учесник тог споразума на посебним условима — добио је право да повећа дневну производњу нафте на ниво од 3,975 милиона барела, колико је производио пре санкција, с тим да у првом полугођу ове године не производи више од 3,797 милиона барела.

Иначе, ирански председник је био једанаести страни гост који се овог месеца у Москви састао са Владимиром Путином. Вероватно је и за Хасана Роханија ово последња важна посета пре реизбора заказаног за мај. Сусрет два лидера протекао је у пријатељској атмосфери, а оцењује се као продуктиван.

Са смањењем утицаја САД на Блиском истоку, Иран и Русија удружују снаге и да би ојачали своје позиције у том региону. Они проширују политичке, економске и дипломатске односе, а јачају и заједничке операције у Сирији које се тичу борбе против тероризма.

Током посете иранског председника, стране су потписале 16 уговора, а једна од главних тема разговора биле су и перспективе сарадње држава у енергетској сфери.

Техеран уз то, купује руске машине, опрему и транспортна средства — аутобусе, камионе, авионе, али и другу робу — производе наменске индустрије, оружје и муницију и разне готове производе. При чему, део робе Иранци не плаћају живим новцем, већ „црним златом“. У оквиру нове етапе програма „нафта у замену за робу“ Русија може годишње да добије око 5 милиона тона иранске нафте.

Иран је можда и једина земља која са Русијом има трговинску размену која не пада, већ расте — у последњих годину дана порасла је за чак 70 одсто.

Овај нагли скок има и логично објашњење — дуго је због економских санкција извоз руске робе у Иран био забрањен, али укидањем санкција испоруке су нагло порасле — са једне милијарде долара у 2015. години на 1,8 милијарди у 2016.

rs.sputniknews.com/rusija/201703291110559248-rohani-rusija-/

1 глас