УКРАЈИНСКА армија активно се припрема за нову офанзивну операцију у Донбасу, изјавио је ових дана амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин.

        Обично високи функционери таква упозорења износе само на основу пажљиво проверених обавештајних података. Тешко да је Чуркин изузетак.

        Уосталом, ни сами украјински политичари готово не скривају своје ратоборне намере.

        Све се то одвија у светлу заоштравања антируске реторике на Западу.

        Чак и бивши председник СССР Михаил Горбачов, политичар који је увек лојалан Западу, види назнаке клижења ка новом глобалном рату.

        „NATO је започео припреме за прерастање хладног рата у врући“ – рекао је он агенцији Интерфакс.

        „Сва реторика у Варшави указује на тежњу да се малтене објави рат Русији. Они само говоре о одбрани, а фактички врше припреме за офанзивна дејства“ – нагласио је Горбачов.

        Практично истовремено, председнички кандидат у САД Хилари Клинтон изјавила је да сматра да заштиту Американаца види као свој главни задатак на функцији председника. Између осталог, од „руске претње“.

        Она је изразила уверење да је за САД наступио „тренутак истине“.

        „Моћне снаге прете да нас покидају на делове. Поверење и поштовање се тање“ – изјавила је бивша државна секретарка на конгресу Демократске странке.

        На све то Русија одговара наглим повећањем војних снага поред јужних и западних граница. По речима министра одбране Сергеја Шојгуа, његово министарство предузело је адекватне мере због политичког заоштравања на југозападном стратешком правцу везаног за војно присуство блока NATO у Источној Европи и оружани конфликт у Украјини.

        Тако су на територији Јужног војног округа размештене четири дивизије, девет бригада и 22 пука, као и две ракетне бригаде са системима „Искандер-М“.

        Индикативно је да се игра показивања војних мишића са обе стране донбаског фронта одвија уочи нове олимпијаде.

        То, можда, није просто подударност, већ прагматично узимање у обзир политичког момента у водећим престоницама. Јер, двапут је Запад покушавао да током светских спортских игара (летњих у Пекингу и зимских у Сочију) зада Русији неочекивани геополитички ударац.

        Генерално, стиче се утисак да смо и данас на прагу неких немилих догађаја.

        По мишљењу аналитичара, највероватније их треба очекивати у Донбасу. Сценарио одлучне офанзиве Кијева на ДНР и ЛНР у најскорије време сасвим је реалистичан.

        Уколико се то догоди – оружани конфликт може да се прошири далеко ван граница региона. Зато што у таквом случају ни Москва, ни Вашингтон просто неће моћи да остану по страни.

        Питање је само да ли ће се Русија и САД одлучити на директни војни сукоб у Украјини? А ако да, какве размере може да поприми тај сукоб? И какве ће то последице имати по цео свет?

        – Заиста, ситуација је напета – истиче водећи стручњак Центра за војно-политичка истраживања Московског државног факултета за међународне односе Михаил Александров.

        – То што Кијев прети могућим почетком велике војне операције је разумљиво. У Украјини се нагло погоршала економска ситуација и њено побољшање се не назире. Уз то, западне финансијске структуре, конкретно ММФ, одбија да даје нове кредите. Зато Кијев покушава да уцењује све, не само нас.

        Готово у истој мери уцењује и Запад. Логика је једноставна: „Ми ћемо сада започети рат, а ви ћете морати да вадите кестење из ватре. Дајте паре“.

        Русију на тај начин покушавају да учине попустљивом по питању гаса, као и по питању фамозног кредита од три милијарде, које покушавамо да вратимо преко суда у Лондону.

        Зато ја изјаве кијевских „јастребова“ посматрам више као уцену. Истина, постоји мала, али озбиљна квака у тој ситуацији, која се не сме занемарити.

        Обама напушта председничку фотељу, не остваривши успехе ни на једном пољу. У спољној политици – све фијаско до фијаска. Највећи је Сирија.

        Зато Обама, као не претерано мудар човек и политичар, може на крају да покуша да се реваншира, да подигне свој реноме. Он може да покуша да нам веже руке ратом у Украјини, како не бисмо могли активно да делујемо у Сирији.

        Обаму на такву мисао наводи и то што Турска тренутно не може снажно да нам се супротстави у Сирији. А то значи реалну могућност за руску армију да помогне снагама Башара Асада да нанесу одлучујући пораз бандама исламиста у тој земљи.

        Ако се Обама одлучи за такву комбинацију, он ће само наштетити САД.

        И опозив амбасадора РФ у кијеву, Михаила Зурабова, говори много тога. Показује да је руско руководство дефинитивно изгубило поверење у Порошенка. Јер, управо је Зурабов покушавао да убеди Кремљ да Петар Порошенко заправо не жели рат. Да он, наводно, свим силама обуздава украјинску „партију рата“.

        Како видимо, то је била погрешна тачка гледишта, профанација.

        После смене Зурабова, може се очекивати активнији став Русије по питању Донбаса. И, ако се Кијев одлучи на нову војну авантуру, није искључено да ће Русија одговорити великом офанзивном операцијом.

        • Који би могао бити циљ те операције?

        – То зависи од многих фактора. Могуће је да ће се офанзива зауставити на бившој адеминистративној граници Доњецке и Луганске области. А можда ће бити проглашена операција „Новоросија“. У најхрабријој варијанти – свргавање актуелног прозападног режима у Кијеву и спровођење нових председничких избора у Украјини.

        У корист тога да би Русија могла да одговори војном операцијом на агресију Оружаних снага Украјине на ДНР и ЛНР говори и чињеница да смо примакли значајне војна снаге јужним границама и да то не скривамо.

        Један од фактора који су 2014. године навели Кремљ да одустане од увођења војске у Украјину било је уверење да нећемо имати довољно војних снага да успоставимо контролу над целом том земљом. А сада и без додатне мобилизације – снага размештених уз западне границе имаћемо снаге да заузмемо макар југоисток Украјине.

        • Обама је више пута изјављивао да неће ратовати због Украјине. Да ли је то заиста тако?

        – Директно САД неће ратовати против Русије због Украјине. Оне ће наставити са тактиком ратовања против нас рукама Украјинаца и плаћеника. Директно увођење војних јединица NATO у зону оружаног сукоба значило би велике губитке Запада у конвенционалном рату. Штавише – свет би дошао на праг нуклеарног рата.

        Ја сам још 2014. говорио да NATO нема ни снаге, ни одлучности за Трећи светски рат.

        У сваком случају, за њих нема никаквог смисла да се увлаче у директан сукоб са Русијом. Поготово што се сада појавио и „фактор Трампа“, који тера америчке „јастребове“ да се замисле.

        Они су рачунали на дугорочну стратегију вршења притиска на Русију. Хтели би да у наредне две-три године озбиљно припреме украјинску армију и да истовремено повећају своје снаге у Источној Европи до прилично озбиљних размера. И када би Оружане снаге Украјине кренуле на ДНР и ЛНР, снаге NATO поред наших западних граница биле би озбиљан обуздавајући фактор за Москву.

        А сад би Трамп, уколико постане председник, могао да преоријентише америчку спољну политику против Кине и међународног тероризма на Блиском Истоку. А са Русијом да покуша да постигне компромис. Није сигурно да ће постићи, али ће озбиљно покушати.

        Међутим, уколико постигне успех, планови повећања снага NATO ће пропасти.

        Америчким „јастребовима“ се то, наравно, неће свидети. Зато је ситуација тренутно нејасна. Понављам: Американци могу да покушају да нас увуку у рат у Украјини како би сами имали више могућности у Сирији. При томе ће Обама добити нову могућност да Русију представи као агресора.

        • Да ли Американци могу да искористе фактор олимпијаде?

        – Да, не искључујем ту могућност. Иако су Американци већ двапут покушали да га искористе. Чак и успешно 2014. године. Пошто је свргавање Јануковича уочи олимпијаде било изненађење за све.

        Ја сам говорио да је могуће да Јанукович буде свргнут, али нисам очекивао да ће то бити тако брзо и жестоко. Овај пут наше руководство је на опрезу.

        – По мом мишљењу, иза ратоборне реторике Кијева не стоји ништа – истиче шеф аналитичког одељења Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин. -Кијевски режим се од самог почетка свог постојања бавио углавном двама питањима: реториком и пропагандом.

        • Међутим, у последње време на Западу се чују појачани повици о „руској претњи“. С чиме је то повезано?

        – Американци говоре о руској претњи од 2008. године. И ја ту не видим неке суштинске промене. Размештање нових војних јединица NATO у Источној Европи је смешно с војног аспекта.

        Просто, неке чланице NATO, конкретно Пољска и балтичке државе, панично се боје да ће их Русија напасти. То је једна историјска фобија, која нема никаквог основа данас.

        Међутим, NATO приноси као „жртву“ та несрећна четири батаљона, пошто њихово присуство у Источној Европи психолошки смирује Пољаке и балтичке народе. У смислу да ће, ако се нешто догоди, они стати у њихову одбрану.

fakti.rs/globotpor/quo-vadis-orbi/hoce-li-amerikanci-iskoristiti-olimpijadu-za-novi-pokusaj-da-rusiju-uvuku-u-rat

Прочитај без интернета:
6 гласовa