Сваки главни град има своје симболе по којем га непогрешиво препознајемо. Москва има Покровски сабор на Црвеном тргу, познатији као храм Василија Блаженог. Ова грађевина подсећа на драгоцену кутију која са својим предивним силуетама, које формирају куполе девет цркава, ни по чему не заостаје за сличним грађевинама. Свих девет цркава су подигнуте на истој основи, са непоновљивом, разнобојном и радосном фасадом…

Свако уметничко ремек дело, било да је рукотворно или нерукотворно, обавијено је ореолом тајне. Узмите на пример, Леонардову Мона Лизу, Моцартов Реквијем, Велике пирамиде, Бајкалско језеро или Велики кањон. Да ли би чудо било чудо ако се око њега не би испредале легенде? Када о чудима имамо мало података, временом, о њима почну да смишљају досетке које постају легенде, изазивају знатижељу и терају да се о њему сазна више?

10
Храм Покрова Богородице (првобитно име било му је црква «на рову» или Храм Василија Блаженог).

Зато је храм Василија Блаженог истинско и стопостотно чудо о коме се причају најневероватније приче! Иако би било уобичајено да се о здању, које је изграђено на централном тргу престонице, зна све до детаља. Међутим, уопште није тако…

Сматра се да су Покровски храм подигли руски неимари Барма и Постник Јаковљев у периоду између 1555. и 1561. године. Постоји и хипотеза да је то био један градитељ и да се звао Иван Јаковљевич Барма.

Позната легенда каже да је један од мајстора, на питање Ивана Грозног, да ли могу да саграде исти такав храм, заносно одговорио: «Можемо!» и тако разбеснео цара.

11

«Лажеш!» узвикнуо је Грозни и наредио да мајсторе ослепе како више нигде не би могли да изграде тако чудо. Узгред, сличне приче, у које је тешко поверовати, шире се о многим другим руским и страним црквама.

Још једна легенда каже да је овај храм Иван Грозни градио у част свога оца, великог кнеза Василија III: «Мене ће народ и без цркве памтити хиљаду година, зато желим да памте и мог родитеља». Отуда, ваљда потиче, и сам назив храма.

У част другог Василија

Првобитно се на рубу реке Москве – на узвисини поред рова који је опасавао средњовековни Кремљ, а који је засут у XIX веку – налазио храм од белог камена посвећен Живоначалној Тројици, а у коме је био сахрањен Василиј Блажени, кога читава Русија памти по јуродивости.

Затим су, по налогу цара Ивана Грозног и уз благослов митрополита Макарија око њега почели да граде нове цркве које су биле освештане у част догађаја везаних за Казански поход.

12

Комплекс који је настао на месту претходног грама назван је храмом Покрова Богородице, у обичном говору – храм Покрова на рову.

Крајем XVI века на месту на где је срушен северно-источни део галерије изнад гроба јуродивог Московљанина, који је канонизован као Василије Блажени, појавила се црква која је добила његово име.
За разлику од цркве Покровског сабора, у којој се служило само на Велике црквене и престоне празнике, у цркви Светог Василија Блаженог богослужење је било свакодневно. То је био разлог зашто је народ Покровски сабор назвао храмом Василија Блаженог.

14

Овај храм је геометријски центар грађевинског ансамбла престонице, а његова кула висока 46 метара била је највиша у Москви све док Борис Годунов није наредио да се на цркви Јована Лествичника у Кремљу дозида звоник висок 81 метар који су потом назвали Иван Велики.

Укратко о оном најважнијем

Храм Василија Блаженог преставља симетрични ансамбл од осам цркава у облику стубова које окружују девету – највишу црвку – окруњену кулом. Централна црква посвећена је празнику Покрова Богородице – на дан када је био освојен Казањ.

Дограђени делови спојени су системом пролаза. Цркве у облику стубова окруњене су куполама у облику луковице, међутим ни једна по архитектонском решењу није иста.

Свака је купола украшена венцима, кокошницима, прозорима и нишама. Генерално, храм оставља свечан и отмен утисак. У њему је укупно 9 иконостаса у којима се налази око 400 икона из периода од XVI до XIX века. Оне представљају најбоље иконе новгородске и московске иконописачке школе.

15

Зидови храма су осликани фрескама, а поред њих налазе се и уљна платна која датирају из периода од XVI до XIX века. Поред икона у храму се могу видети портрети и пејзажи као, и црквена утвар. Међу посебно вредним експонатима је путир из XVII века који је припадао цару Алексеју Михајловичу.

Чували су га људи и Бог

Православни свештеници сматрају да је храм Василија Блаженог сачувала посебна Божја Промисао. Он је више пута био на рубу уништења, али је ипак остајао читав.

Покровски храм је 1737. године много страдао од пожара, али је био рестауриран и како тврде очевици, постао још лепши. Ако је веровати легендама, када га је угледао, Наполеон је наредио да се московско чудо пребаци у Париз, међутим, техника из тог времена није била у стању да реши овај задатак.

16

Пре повлачења француске армије, Наполеон је наредио да се Храм и Кремљ подигну у ваздух. Московљани су покушавали да угасе запаљене фитиље, али изненадна провала облака, помогла је да не дође до експлозије.

Поред осталих постоји и прича да је наводно Лазар Каганович предложио да се 1936. године сруши Покровски сабор како би се рашчистило место за празничне демонстрације и саобраћај на Црвеном тргу. Он је чак дао налог да се изради макета Црвеног трга без Покровског храма. Каганович је макету донео и показао Стаљину.

Када је почео да говори како храм смета демонстрацијама и возилима, он је наводно уз речи «А да га нееема!…» руком ударио храм и тако га уклонио са трга. Стаљин га је погледао, размислио и мирно изговорио познату реченицу «Лазаре! Врати га на место!»

17

Питање уклањања храма било је више пута на дневном реду, међутим, многи историчари сматрају да је одлучујућу улогу да тако не буде, одиграо храбри архитекта П.Д. Барановски. Када су му наредили да припреми храм за рушење, он је одлучно одбио и запретио самоубиством, а потом је упутио оштар телеграм Кремљу, ЦК и као што је ред другу Стаљину лично.

Једна од верзија каже да је писмо стигло на одредиште и да је Барановски, кад је био позван у Кремљ, клекнуо пред окупљене у Централном комитету и молио их да не руше храм. Ипак, Стаљин се заиста предомислио. До краја није познато да ли баш због тога, али без обзира на све, одлука о рушењу храма је била укинута.

Све се враћа на своје место…

Било је неколико званичних верзија, од којих једна каже да је 1918. године Покровски сабор био једна од првих цркава коју је држава ставила под заштиту као споменик од националног и светског значаја. Од 21. маја 1923. године он је отворен за посетиоце као историјско-архитектонски музеј. Овде треба истаћи да су се све до 1929. године у цркви Светог Василија Блаженог одржавала богослужења.

18

Затим је храм постао филијала Државог историјског музеја. Од тад су почела научно-рестаураторска истраживања захваљујући којима је било могуће обновити првобитни облик неких црквених интеријера из XVI и XVII века. Отада су обављене четири рестаурације као и архитектонски и сликарски радови.

Током `60-тих година XX века, за време рестаурационих радова, откривени су летописи храма на основу којих су неимари сазнали тачан датум завршетка изградње храма – 12. јула 1561. године. (на Петровдан); челични покров на куполама храма био је замењен за бакрени.

19

Седамдесетих година, током рестаурације, у зиду су откривене спиралне степенице. Посетиоци храма се управо овим степеницама могу попети у централни храм, где могу да виде величанствену куполу које се уздиже ка небу, са вредним иконостасом, као и да уским лавиринтом прођу до унутрашње галерије која је осликана предивним шарама.

Покровски храм је у државној својини. Од 1990. године користи се и као музеј и као храм, у којем Руска православна црква одржава богослужења.

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30
31

32

33

34

35

36

37

38

39

40
41

42

43

44

45

46

ПРЕВОД ФСК

ИЗВОР http://kurpasov.ru/qrasoty-rossii/chudesa-rossii-sobor-vasiliya-blazhennogo-2.html

6 гласовa