Осам највећих америчких ИТ-компанија је у прошлој години пребацило у офшоре око 69 милијарди долара. У овом тренутку технолошки гиганти – Microsoft, Apple, Google  и остали  ван САД-а држе око 20% капитала од укупног износа  од 2,1 билион долара,  – саопштава Bloomberg, позивајући се на своја истраживања.

П0рема подацима те агенције, укупан број америчких компанија чије су активе изван САД се само у прошлој години повећао за 8%. Bloomberg-ова анализа је обухватила 304 компаније које сваке године подносе извештај о неготовинским средствима у иностранству, без  готовине.

Према информацијама Bloombergа Бела кућа зна за   рачуне по офшорима, али ништа не може да учини иако Обама и конгресмени одавно траже начин да врате изгубљени капитал. Решавање тог задатка се нашло у кабинету америчког председника још од тренутка када је 2013. године објављен рат офшорима, када је томе посвећен чак и самит „Велике осморице“ и када је проблем пренет на све учеснике G-8.

Међутим, олакшице у пореском систему, које пословни људи одавно захтевају, не представља право решење проблема. Тако сматрају власти. У том би се случају влада Сједињених Држава нашла пред проблемом: смањени порези и   изгубљен део буџета или, уколико се ништа не дира,  нешто ће ипак да се нађе и у џепу државе.

Ипак један део бизнисмена прихвата да капитал врати у САД, али под условом да власти смање порез на добит од 35%. То је, према истраживањима Блумберга, изјавило приближно 58 компанија (не каже се и које). Већина крупних бизнисмена констатује да „нема смисла да се  капитал враћа уколико   они  буду приморани да на враћени капитал плате допунске порезе“.

Проверене шеме

За пренос новца у офшоре као најпогоднији се сматрају  Double Irish и Dutch Sandwich. Овај други, на пример, користи Google, који активно своју добит пребацује преко „мреже кишобрана“ на Бермудима. Само у 2012.години интернет-гигант је „скренуо“ 11,91 милијарду долара, израчунао је The Financial Times.

За ту шему су потребне три компаније. Главна компанија предаје своју интелектуалну својину  афилираној  компанији (тј. ћерки-компанији)  која је регистрована у Ирској, и која представља пореског резидента неке оф-шор зоне. Друга компанија се формира у Холандији и сублиценцира права на интелектуалну својину код прве компаније. Затим  трећа компанија, која је порески резидент Ирске, сублиценцира права код холандске фирме. Специфичност холандског пореског законодавства је у томе, да се на оваква сублиценцирања и плаћања у вези с тим не опорезују.

У бермудском офшору Google Inc.   акумулира се углавном европски новац који се дозначује из локалних канцеларија компаније, конкретно из холандског представништва Гугла. Шема Dutch Sandwich ради на следећи начин: компанија продаје или даје лиценцу   права на интелектуалну својину, која је разрађена у САД, делу компаније у земљи у којој су  пореске стопе ниже.

Као резултат приходи  из иностранства компаније који се добијају од технологија  као што су интернет- претраживање или рекламне платформе формално припадају независној офшор компанији, а не фирми-мајци Гугл из САД-а. Односи између фирми мајке и ћерке су потпуно независни, у ствари онакви, какви би били са било којом другом спољном компанијом.

Обзиром да је наплата повезана са приходом који се опорезује , мајка-фирма је заинтересована да он буде минималан. Ако се изузму трошкови конвертовања валута сва добит фактички остаје у офшорима. Прималац лиценци, са своје стране, је мала компанија  Google Ireland Holdings са седиштем на Бермудима. Тамо, као што је познато, нема корпоративног опорезивања, те зато Google Ireland Holdings ништа не плаћа.

Међу онима који најупорније избегавају Велику Британију , према подацима ВВС, су интернет-гигант Амазон и мрежа за продају кафе Starbucks.  У прошлој години Starbucks је у отаџбини доби 400 милиона фунти помоћи, али за државу није издвојио ништа. Део добити компанија је послала у Холандију својој „ћерци“ као плаћање ројалтија  (надокнаде за лиценцу)  за интелектуалну својину, остатак је потрошила на куповину кафе у зрну у својој филијали у Швајцарској и на отплату  високих каматних стопа по зајмовима узетим код ћерки-фирми.

Обама позива на патриотизам

Да би се у буџет вратио потенцијални новац   из офшора, Барак Обама је почетком фебруара предложио радикалан корак – да од сваке америчке корпорације потражује 14% добити која се оставља у иностранству. Ту дажбину Бела кућа планира да потроши без обзира да ли компанија намерава да добит врати у САД или има намеру да је остави у иностранству.

Он је гласно са говорнице бизисмене назвао „корпоративни дезертери“  и позвао их да „осете срамоту“. На том порезу од 14%, који се плаћа једном годишње,   америчка државна благајна може да заради 238 милијарди долара. Још 240 милијарди власти САД планирају да сакупе у следећих 6 година тако што ће успоставити порез од 19% на добит која се налази у иностранству.

Сва „враћена“ средства, обећао је Обама, трошиће се на изградњу путева, мостова, лука и јавног транспорта и смањење разлике између богатих и сиромашних. Набрајањем добронамерних циљева амерички председник је покушао да код бизнисмена изазове патриотска осећања. Да неко не би ни случајно помислио да је новац потребан и у војне сврхе.

Тешко да ће ватрени говор и позиви Обаме мотивисати бизнисмене да изађу из офшора – понуђених 14% је и даље више него на Бермудима или у Ирској, где порез на добит износи 10%. А принуда може да доведе до тога да америчке компаније почну да троше новац у другим јурисдикцијама или да се новац сакрије још дубље.

„Прерасподела капитала одозго надоле  неће прорадити. Мислим да то, што ради председник , представља покушај да се још једном заигра на завист људи према богатству“ – тако је иницијативу Обаме прокоментарисао републиканац Пол Рајан који води буџетски комитет представничког дома САД.

———————————-

Превод са руског: www.odnako.org/blogs/it-kompanii-ssha-derzhat-v-ofshorah-21-trln-dollarov-obama-v-kurse-no-bessilen/

3 гласa