• Утврђено је да је непосредно после Њемцовљеве провокативне изјаве (да се прибојава да ће га Путин убити) у Кијеву дошло до састанка између вође „Десног сектора” Димитрија Јароша и емисара КАНВАС-а, београдске организације специјализоване за „ненасилне” промене режима, Александра Казуна
  • Следећи знаковити детаљ је упућивање на територију Руске Федерације, непосредно пре догађаја 27. фебруара, неколико  припадника локалне мреже КАНВАС-а. Њихово присуство обично указује на то да се врше припреме за извођење процеса познатог под називом „обојена револуција”
  • У припремама за свргавање Путина, Кијев игра исту улогу логистичког центра коју је Будимпешта играла у планирању и извођењу свргавања Милошевића
  • Посустајућој уличној пешадији преврата потребна је јака инјекција адреналина која би јој улила моралну самоувереност и појачала бројност. Без критичне масе која би деловала убедљиво, за КАНВАС у Москви нема посла. Зато се жртвује политички бесперспективни сарадник (Њемцов) коме је ионако прошао рок трајања, али – за максимални ефекат – на симболички најосетљивијем месту, са зидинама Кремља смештеним у позадини
  • Рачуна се да ће убиство под лажном заставом послужити као „варница” из превратничке теорије Џина Шарпа, и да ће се претворити у генератор свеопштег беса и  индигнације. Задатак КАНВАС-а је да настало комешање својим  репертоаром трикова обликује, појача и, када дође време за јуриш (bigpush), усмери га на „стубове власти”

         Пише: Стефан КАРГАНОВИЋ

         ИСТРАГА сензационалног убиства руског политичара Бориса Њемцова још није открила непосредне извршиоце* али постепено се расветљава логистика злочина и идентификују се актери.

         Њемцов је убијен касно у ноћ 27. фебруара док је прелазио мост на реци Москва, практично под зидинама Кремља, на свега два дана од планираног опозиционог митинга за који се сумњало да неће бити добро посећен. Убиство познате али политички већ потрошене опозиционе личности могло је бити осмишљено и као покушај омасовљавања протеста приношењем „сакралне жртве”.

         О могућности прибегавања таквој тактици председник Путин је  говорио још пре две године.

         Изгледа да је један од кључних фактора за исправну анализу овог још увек загонетног догађаја изјава Бориса Њемцова 10. фебруара да се плаши да руски председник жели да га убије. Значајно је да у том тренутку нису постојали никакви специфични разлози за страх такве врсте.

         Израел Шамир нагађа да је – као што је карактеристично за „црне операције” – Њемцов ту изјаву лансирао циљано, да би се јавно мњење психолошки припремило за неки трагичан догађај који је био планиран. Шамир претпоставља да су организатори убиства Њемцова придобили за сарадњу тако што су га уверили да ће у покушају само бити лакше рањен и да је циљ диверзије стицање статуса политичког мученика, али да озбиљнијих последица неће бити.

         Али нагађања на страну, већ први резултати истраге упућују на неке врло занимљиве закључке о ширем кругу учесника у операцији у којој је убиство Њемцова требало да послужи као окидач за политичку дестабилизацију Русије.

         Утврђено је да је непосредно после Њемцовљеве провокативне изјаве, која би се гледајући уназад могла протумачити као најава онога што се стварно догодило, у Кијеву дошло до састанка између вође „Десног сектора” Димитрија Јароша и емисара КАНВАС-а, београдске организације специјализоване за „ненасилне” промене режима, Александра Казуна. Том састанку је такође присуствовао и Аслан Алханов, Јарошев блиски сарадник и експонент истих иностраних структура.

         Следећи знаковити детаљ је упућивање на територију Руске Федерације, непосредно пре догађаја 27. фебруара, неколико  припадника локалне мреже КАНВАС-а. Њихово присуство обично указује на то да се врше припреме за извођење процеса познатог под називом „обојена револуција.”

         Руски политолог Сергеј Кургињан такав ток догађаја коментарише на следећи начин:

         „Јарош сарађује са КАНВАС-ом, а то је српско-америчка структура која изводи ‘обојене револуције’, структура која је извела Мајдан, итд. У овом тренутку Русија је у жижи пажње КАНВАС-а. Борис Њемцов је, нажалост, 10. фебруара дао једну чудну изјаву да се плаши да би га власт могла убити. Одмах после тога, Јарош и представници КАНВАС-а разматрају ту тему. Затим, представници КАНВАС-а долазе у Русију а међу њима се налази једна особа, Србин, са надимком ‘Аца’ [односи се на Александра Ацу Казуна, сарадника организације КАНВАС са боравиштем у САД], који је после експлозије у Харкову био ухапшен па затим пуштен на интервенцију Турчинова [председника скупштине Украјине]. Занимљиво, зар не?” Кургињан поставља питање. „Заиста желимо да сазнамо ко стоји иза убистава.”

         Умешаност КАНВАС-а, на било ком нивоу, у овој релативно раној фази операције чињеница је од значаја ако се узме у обзир искуство те организације на овом операционом подручју које иде унатраг не само до недавног насилног преврата у Кијеву, већ још раније до „наранџасте револуције” изведене у Украјини 2004. године. То значи да је то подручје са разгранатом инфраструктуром КАНВАС-а, да његови оперативци добро познају терен и да су обучени и спремни за извођење професионалних операција.

         Нешто слично констатује и Вилијам Енгдал у јануару 2014:

         „КАНВАС је београдска организација коју финансирају САД и која стоји иза пажљиво режираних протеста у Кијеву. Недавни протести у Украјини миришу на покушај дестабилизације Јануковићеве владе, којим се руководи из иностранства.”

         Ако атентат на Њемцова контекстуализујемо у вези са активним припремама за „руско пролеће” ове године, у циљу свргавања председника Путина, онда коцкица која се зове „КАНВАС” налази одговарајуће место у мозаику. „Глас Америке” је уочи манифестације опозиционих снага у Москви у недељу 1. марта  емитовао јасну назнаку о томе каква би улога могла припасти КАНВАС-у у хипотетичкој „смени режима” у Русији:

         „После убиства руског опозиционог вође Бориса Њемцова (…) најоштрији критичар председника Владимира Путина удаљен је са позорнице. Али преостаје да се види да ли ће и мртав, као за живота, остати претња по Путинову власт. Градске власти су већ одобриле масовни марш са 50 000 учесника у централној Москви у недељу. Очекује се да ће тај марш бити много већег обима од раније заказаног протестног митинга, уместо којег се одржава, и да ће послужити као моћна платформа критичарима Кремља, који подозревају да је држава имала удела у Немцовљевој смрти.”

         Онима који разумеју терминологију и  modus operandi  обојених револуција овим је све речено.

         Оперативци КАНВАС-а на челу са Срђом Поповићем сигурно нису умешани у убиство Бориса Њемцова зато што су то комплексне и сегментиране операције где се користе разне екипе свака од којих одрађује само свој део посла. Кадрови обучени за један сегмент не троше се на обраду другог, где нису ни искусни ни компетентни. Они који, у складу са генералним планом, са растојања диригују целом операцијом фигуре померају и активирају на начин који је најсврсисходнији.

         На шаховској табли где се одвијају припреме за „обојену револуцију” у Москви већ је видна једна чињеница од капиталног значаја. Оперативци КАНВАС-а су померани у непосредној координацији са другим пионима, чији задатак је био да извршењем атентата на Њемцова створе неопходне предуслове за активно убацивање КАНВАС-а у игру.

         На великом платну, где је као целина приказана операција „промене режима” у Москви, испољавају се интерактивно улоге свих елемената задејствованих у овој фази дестабилизације Русије.

         Посустајућој уличној пешадији преврата потребна је јака инјекција адреналина која би јој улила моралну самоувереност и појачала бројност. Без критичне масе која би деловала убедљиво, за КАНВАС у Москви нема посла. Жртвује се политички бесперспективни сарадник коме је ионако прошао рок трајања, али – за максимални ефекат – на симболички најосетљивијем месту, са зидинама Кремља смештеним у позадини.

         Рачуна се да ће убиство под лажном заставом послужити као „варница” из превратничке теорије Џина Шарпа, и да ће се претворити у генератор свеопштег беса и  индигнације. Задатак КАНВАС-а је да настало комешање својим  репертоаром трикова обликује, појача и, када дође време за јуриш (bigpush), усмери га на „стубове власти.”

         У припремама за свргавање Путина, Кијев игра исту улогу логистичког центра коју је Будимпешта играла у планирању и извођењу свргавања Милошевића. Да ли ће се московска реприза завршити на исти начин као београдска представа, тек ће се видети.

         Срђа Поповић је у својој недавно објављеној књизи „Технологија револуције” рекао да се ради о процесу „који није спонтан,” и он је ту апсолутно у праву. Али више од тога, у питању је процес који – супротно од начина како се лажно представља – није ни ненасилан ни моралан, и то је нешто што Срђа Поповић одлично зна, али лицемерно не признаје.

         Ужасно насиље и људске жртве за време преврата у Украјини почетком 2014. и после тога настало је као последица делатности КАНВАС-а и практичне примене његове технологије. Срђа Поповић и његова дружина међународних condottiera сносе тешку моралну а могуће је и кривичну одговорност за убиства и разарања великих размера која су настала као непосредна или индиректна последица њихових поступака.

         Да ли би Срђа Поповић и оперативци КАНВАСА-а имали неки приговор ако би се на њих применио критеријум Хашког трибунала, у складу са којим су изречене бројне осуђујуће пресуде?

         Поред одговорности за непосредно извршена дела, Хашки трибунал импутира одговорност и за „предвидљиве последице” и нечињење да се оне спрече. Овоме би се могао додати још један модалитет кривичне одговорности из јуриспруденције Хашког трибунала. То је трећи облик „удруженог злочиначког подухвата”, где је утврђивање кривице могуће и када појединац није непосредан извршилац али јесте учесник у УЗП, а кривично дело је природна и предвидљива последица реализације општег плана.

         КАНВАС више не може да се издаје за организацију која проповеда ненасилну акцију, кријући се иза репутације Гандија и Мартина Лутера Кинга.

         Учешће у изазивању насилног преврата у Украјини и распиривању грађанског рата за који немачки обавештајни извори процењују да је већ однео око 50 ооо људских живота – то убедљиво оповргавају.

         Пристанак на даље учешће у операцији Русији у оквиру које је, из циничних разлога политичке користи, хладнокрвно ликвидиран Борис Њемцов, лишава ову деструктивну организацију и њеног руководиоца Срђу Поповића моралног права да се лажно представљају као следбеници Гандија и др Кинга.

         * текст је написан пре него што су били ухапшени осумњичени за убиство Њемцова

         ( ПЕЧАТ)

fakti.org/srpski-duh/izgleda-da-su-amerikanci-ukljucili-srdju-popovica-u-pripremanje-majdana-u-moskvi

6 гласовa