Повратак Крима у састав Русије пре три године ујединио је нацију и постао је изазов за руководец́у елиту. Са економске тачке гледишта, кримски пројекат је вишеструко вец́и и комплекснији од пројекта за Олимпијске игре у Сочију, али се вец́ данас може рец́и: држава је успела да га реализује.

Владимир Путин потписао „Кримски пројекат“ и ујединио нацију

„Крим је наш“ поделио је најновију историју Русије на „пре“ и „после“.

Тешко је рец́и да ли је Владимир Путин осетио карактер трансформације националне самоспознаје након потписивања судбоносног договора 18. марта 2014. године, али је очигледно да је та одлука значајно олакшала трагање за националним идентитетом руског народа након катастрофе 1991. године, јер управо је председник из године у годину покретао ово питање на састанцима са елитама, интелигенцијом, чиновницима.

Сваки пут неуспешно, а држава није била спремна за такав разговор.

Улазак Крима у састав Русије ујединио је нацију по први пут за последње две деценије.

Није то било ни због територијалног проширења, ни због заштите од спољашњег притиска, вец́ због осец́аја солидарности, заједништва, изненадне спознаје својих корена, који допиру далеко пре совјетског периода, у царску Русију.

Не сме се потценити ни империјалистички осец́ај.

Русија први пут након 1945. године није изгубила, вец́ је добила територију и то не ратом. Кримљани су сами показали жељу да уђу у састав земље.

То је подигло самопоуздање нацији и ликвидирало „губитничко“ осец́ање.

У јавности, у медијима, међу чиновницима одједном се пробила реч „Руси“, појавио се покушај артикулације „руске идеје“.

Сам председник, у непрекидном трагању за националном идејом, зауставио се на „патриотизму“.

Важно је додати да се нација није увукла у идеолошки панцир, без обзира на санкције и оштру конфронтацију са западним „партнерима“.

Нема агресивне реакције како власти, тако и народа, а није дошло ни до идеолошког раздора са европским вредностима.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/639805/Kako-je-Krim-ujedinio-rusku-naciju

2 гласa