Од тренутка присаједињења Крима Русији прошло је скоро три године. У том периоду на полуострву и у његовој околини дошло је до коренитих промена које су дотакле цело кримско друштво. Међутим, те промене су у највећој мери утицале на муслиманско становништво Крима.

Аутор: Кирил Губа

Ко су муслимани Крима? Бројчано највећи део тог народа су кримски Татари. Њих има отприлике 230-250 хиљада, или 10-12% целог становништва полуострва. Кримски староседеоци муслимани исповедају снитски ислам ханафитског правца, као и већина муслиманског становништва Русије.

Зависност од  страних спонзора

Масовни повратак кримских Татара почетком деведесетих година довео је до поновног рађања исламске религије на Криму. Али, локални муслимански челници нису имали финансијских ресурса за изградњу и обнављање џамија, а није било ни стручњака за организацију верских обука у медресама и припрему младих теолога.

Овде се десило оно што је врло често за такве случајеве, а то је да је помоћ дошла из иностранства, и самим тим кримска муслиманска заједница почела je да зависи од страних спонзора и њихових интереса.

Најјачи положај у исламској заједници Крима припао је Турској, што лако можемо објаснити њеним историјским и породичним везама са кримским Татарима. Турска је финансирала изградњу џамија и медреса (муслиманских средњих школа), слала своје хоџе и стручњаке државне Управе за питања религије на Крим, давала кримским матурантима квоте за бесплатно студирање на турским муслиманским факултетима. Турски добротворни фондови бринули су се о исламским школским установама  Крима, и ученицима често наметали изопачене форме ислама.

У кримском подземљу радили су чланови турских секти, као што су «Сулејманџи» и «Нурдџулар» (ову другу је основао турски опозиционар Фетхулах Гјулен и познатија је под називом «Хизмет»). Према подацима руских оперативаца, још на украјинском Криму чланови гјуленовске секташке корпорације су се пажљиво маскирали у бизнисмене и проповеднике, а заправо су се бавили прикупљањем информација за турске обавештајне службе. Иначе, ова секта је забрањена у Русији, па и у самој Турској.

Поред Турске, кримским истоверницима помагали су и богати добротвори из нафтних монархија Персијског залива. Пратећи њихове «великодушне донације», на полуострву су почели да се појављују проповедници радикалних исламских покрета арапског порекла, који су до тада били страни на Криму. Спроводећи идеолошки преображај кримско-татарских муслимана у дух агресивног исламизма, страни изасланици прикривали су се жељом да помогну браћи по вери да оживе изгубљену муслиманску традицију и институције.

На кримском полуострву појавио се велики број припадника вехабизма, као и организација «Браћа муслимани» и «Хизб уз-Тахрир» (терористичке организације, забрањене у великом броју земаља света, укључујући и Русију). Они су отворено тражили поновно стварање државе-халифата и позвали на џихад против «неверника».

Митинг у знак подршке терористичкој партији «Хизб ут-Тахрир» на централном тргу престонице Крима. Октобар 2013.године.  

Поред тога озбиљна препрека на путу ширења опасне псеудоисламске јереси у муслиманском друштву Крима остаје приврженост кримских Татара сунитском ханафитском исламу, и то да је њихов национални идентитет заправо религиозни идентитет. Позиви за успостављање халифата и шеријатског закона нису наишли на одзив.

Међутим, деструктивним исламским сектама пошло је за руком да придобију симпатије кримско-татарске омладине, локалних становника и социјално угрожених муслимана. Радикали су се уједињавали у појединачне муслиманске заједнице и активно постављали «своје људе» на места хоџа у џамијама.

У редовима кримских муслиманских челника и религиозних екстремиста долазило је до сукоба због оштре конкуренције да се дође до умова верника. Временом, израњали су и конфликти везани за контролу џамија. Било је случајева када су исламисти заузимали џамије и тукли хоџе, придржавајући се традиционалног тумачења ислама.

Без обзира на то што је Крим више од двадесет година био под контролом Украјине, кијевска влада је константно игнорисала опасне процесе код исламске заједнице на том полуострву. Били су препуштени сами себи, иако се стање стално погоршавало.

Неутрализација подземља и сперчавање екстремизма

После уласка Крима у састав Русије неки следбеници радикалних исламистичких организација, вође и учесници оружаних сукоба, отишли су у Украјину. Али на Криму је остао и велики број оних који су се ујединили у «успаване» групације и чекали свој ред. На тај начин Русија је добила додатни проблем у екстремистичком подземљу на Криму. За разлику од Кијева, Москва је имала одговарајуће искуство и тврду намеру да реши тај проблем.

У руској стварности ратни исламисти изгубили су могућност да слободно воде дотадашњу подземну делатност на Криму јер су се специјалне службе пажљиво бавиле неутрализацијом њихових структура. Паралелно се спроводе активности са циљем подизања свести међу муслиманским становницима на Криму, као и мере за откривање и стављање под контролу присталица псеудодеструктивних секти.

На Криму се спроводи сложени план против напредовања идеолошког тероризма. Води се активна борба за сузбијање пропаганде радикалног исламизма и позива да се са «неверницима» бори на Интернету. На пример, прошле године за тај посао кримски челници реда и мира кривично су оптужили 9 интернет блогера. Осим тога идентификовано је и испоручено 1412 људи, који су ширили екстремистичку религиозну идеологију на територији Крима.

Ако је последњих година, под огртачем Украјине, на Криму радила најутицајнија исламистичка структура («Хизб ут- Тахрир») и имала око 10 хиљада следбеника, сада је њихова бројност скраћена десет пута. Органи реда и мира тврде да су сви исламски фанатици познати поименце, и да се налазе «под надзором».

Утицај деструктивних исламских покрета на Криму од тренутка сједињења са Русијом кардинално опада, али још увек није доведен на нулу. До данас периодично стижу поруке о проналаску и хапшењу активиста више пута поменуте организације «Хизб ут- Тахрир» на Криму.

У току 2015 и 2016. године, у специјалним операцијама, службе безбедности су на Криму неутрализовале низ подземних ћелија ове забрањене терористичке групе и ухапсиле око двадесет њених активних чланова. Сви су оптужени по члану 205, део 5 Кривичног Законика РФ «Организација рада терористичке организације и учешће у таквој организацији».  То подразумева казну од 15. до 20. година затвора или доживотно лишавање слободе.

Тему искорењивања терористичког подземља на Криму активно промовише званична украјинска, турска и западна пропаганда у информационом рату против Русије. Они представљају чишћење Крима од радикалних исламиста као репресију руске власти против обичних кримских муслимана, који би се само наводно скупили и заједно читали Куран. Та лаж се користи као повод за притисак на Русију на међународној сцени и оправдање за различита антируска деловања, као и одржавање санкција.

Шта данас угрожава кримски ислам?

Данас постоје спољашњи изазови који могу да буду погубни за исламску заједницу Крима.

Један од тих изазова је сама чињеница да постоји терористичка «Исламска држава» и присуство ратника са Крима у њеним редовима. Према званичним подацима за 2015. годину, 106. Кримљана ратује у Сирији на страни ИД (прим. прев. – ИД је скраћеница за Исламска држава). Није искључено да преживели кримски џихадисти покушавају да се у домовину врате преко Украјине, а изасланици ИД покушавају да «сврате» на Крим преко Северног Кавказа. Руске агенције за спровођење реда зато вероватно раде пуном паром како би спречиле те претње.

Одред кримских џихадиста у Сирији, куне се на верност терористичкој «Ал Каиди»

Опасност долази са турске стране, јер баш она даје подршку «терористима» у Сирији и куповала је нафту у «Исламској држави». Још једна забрињавајућа ствар је религиозна радикализација становника Турске на иницијативу руководства земље. Опште је познато да је Турска покровитељ и присталица муџахедина са Кавказа и Средње Азије.

Постоје подаци који сведоче о томе да је Анкара помагала «Меџилису кримско-татарског народа», забрањеног у Русији, стварајући на југу Украјине такозвани муслимански добровољачки батаљон. Мисли се на испоруку војне муниције, као и отпремање турских војних инструктора и сиријских разбојника у помоћ кримско-татрским «борцима». Врло занимљиво је и то да средином децембра 2014. године лидери татарских екстремиста Мустафа Џемил и Рефат Чубаров одлазе баш у Турску да прикупе финансијска средства за своје незаконите оружане формације.

Борци муслиманског батаљона, распоређеног поред границе Крима

Сви ти исламисти и кримско-татарски националисти, лоцирани у Херсонској области Украјине представљају праву претњу јединству и миру кримске муслиманске заједнице. Њихово основно занимање су провокације на руском Криму – од потпиривања међунационалних завада до диверзионо-терористичких акција.

Скупина религиозних фанатика и корумпираних политичара позива кримске вернике да не признају легитимног муфтију Крима, те да се придруже оружаним групама да заједно воде «свети рат» против «руских агресора». Најновији покушај ових злонамерника да расцепе муслимане Крима било је успостављање у Кијеву такозваног кримског муфтијата у егзилу, који је клон признатих исламских утврђења на Криму.

Са друге стране, Духовна управа муслимана Крима се труди да огради своје вернике од утицаја деструктивних идеја и позива.

Руски приступ кримским муслиманима

Поред чистки радикалног исламског подземља, после враћања Крима пред Москвом је стајао задатак да изгради односе са локалном исламском заједницом. Проблем је било то што су муслимани са Крима, међу којима је већина била кримских Татара, имали негативна предубеђења и стереотипе према Русији. Ти стереотипи формирани су дубоко у сложеној историји узајамних односа Русије и кримских Татара, а одржавала их је агресивна пропаганда меџлиса, али Москва је успевала да се са тим избори.

Без обзира на одређене тешкоће, на Криму се у току владавине руске власти положај муслимана побољшава. То показују и конкретни примери. Исламски празници Курбан-Бајрам и Рамазан-Бајрам проглашени су празничним данима на Криму. У Симферопољу се пуном паром гради грандиозна џамија Крима, а у Бахчисарају се планира отварање исламског универзитета који ће припремати кримске муслимане за службу. У поређењу са периодом владавине украјинске стране, муслимани Крима по руским квотама добијају много више дозвола за ходочашћа у Меку (2015. године тамо је послато више од 300 људи), а власт помаже ходочасницима у прављењу пасоша и плаћања авионских карти.

Озбиљни ставови Русије према проблемима кримских муслимана изразито су супротни ставовима Украјине, која није желела да залази у исламске процесе у региону, да спречи реалне претње и реши горуће проблеме муслимана. Фигуративно речено, Русија сада доводи у ред муслиманску башту Крима, који је последњих двадесет година густо обрастао густим коровом.

facebookreporter.org/2016/12/25/%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%B3%D1%83%D0%B1%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BA/

4 гласa