Руски премијер Медведев о односу са западом на конгресу Јединствене Русије. Да ли је Сирија прва тачка где може доћи до промена међусобних односа Русије и САД

РУСИЈА не треба да се нада брзом укидању западних санкција – изјавио је у недељу руски премијер Дмитриј Медведев на конгресу Јединствене Русије на којем је поново изабран за председника те партије.

– Треба се растати са илузијама да ће бити укинуте антируске санкције. Не треба се надати да ће долазак нових људи после избора у САД брзо променити ситуацију – казао је Медведев, и тако „контрирао“ оним руским бизнисменима и политичарима који су минулих дана изјављивали како ће се доласком Трампа већ ове године укинути санкције Русији.

На недавно одржаном Светском економском форуму у Давосу, где се руска делагација срела с више америчких инвеститора и политичара, била је велика дискусија управо о могућности укидања санкција. И у Давосу је, на заседању „Русија у свету“, први потпредседник Владе Русије Игор Шувалов казао да не треба бити превелики оптимиста по том питању.

Санкције су уведене Русији у пролеће 2014, после враћања Крима у састав Русије, што су на Западу протумачили као анексију.

Истовремено, чини се да је једно друго „вруће питање“ – рат у Сирији, с променом администрације у Вашингтону, ипак ближе решењу.

ДРУГИ МАНДАТМЕДВЕДЕВ је у недељу у Москви други пут изабран за председника владајуће Јединствене Русије. Он је први пут изабран на предлог Путина 26. маја 2012, а делегати конгреса те партије су у недељу оценили да је избор Медведева био правилан, па су му још једном указали поверење.

Наиме, на дводневним преговорима у Сирији, који ће почети у казахстанској престоници Астани 23. јануара, поред представника сиријског руководства и опозиције учествоваће представници Русије, Ирана и Турске, специјални представник генералног секретара ОУН, док ће САД представљати амбасадор у Казахстану Џорџ Крол.

Руско руководство је 17. јануара позвало нову америчку администрацију да пошаље делегацију у Астану, међутим, она се оправдала тиме да делегација не може да присуствује преговорима због кратког рока после инаугурације Доналда Трампа.

Биће то разговор иза затворених врата у хотелу „Президент-Астана“ на коме ће се, уз помоћ војних експерата и дипломата, тражити формула за заустављање ратовања. Да ли ће у томе и успети, умногоме ће зависити од тога какав ће став имати нова америчка администрација.

У предизборној кампањи Трамп је више пута говорио да треба појачати борбу против тероризма, а у Москви се надају да то нису била празна обећања већ да ће се убудуће САД и Русија договарати о бољој и конкретнијој војној сарадњи у борби против заједничког непријатеља. Један такав договор Русија је већ постигла крајем минуле недеље, када су с Турском синхронизовали авио-нападе на позиције терориста у Сирији.

НЕОПХОДНА ПОМОЋ ЗА 13,5 МИЛИОНА СИРИЈАЦА

МИНИСТАРСТВО одбране Русије истиче да се, уколико свет жели да заустави масовне миграције из Сирије и смањи број избеглица, што пре мора организовати хуманитарна помоћ. Према процени коју су направили у Москви, та помоћ би годишње требало да буде око 20 милијарди долара. Само од 11. до 17. јануара Русија је довезла у Сирију око 22 тоне хуманитарне помоћи, али је то мало. Према подацима ОУН, помоћ стиже и из Немачке, Кувајта, Велике Британије и Норвешке. Према анализама ОУН, у јануару ове године хуманитарна помоћ је потребна за 13,5 милиона Сиријаца.

2 гласa