Оно што се последњих година дешава са толерантном и мултикултурном Европом представља одличну илустрацију за пословицу „Претерано – није здраво“, тј. („Више је једнако мање“)  јер су се толеранција и мултикултурализма претворили у идеолошко чудовиште које ће  у перспективи постати исто што и нацизам.

Ко није с нама – тај је против нас

Смртне казне из редакције журнала „Шарли Ебдо“ и заиста огромна  реакција маса и њихових „новинарских“  „водича“  показују да Европа наставља да живи према правилу „Постоје два мишљења: моје и погрешно!“ Зато се и критика онога што су чинили усмрћени карикатуристи пресеца колико год је то могуће.

На пример, француски комичар  Дједоне  је ухапшен због критиковања акције «Je suis Charlie»  и оптужен за тероризам. Очигледно је да за њега толеранција не важи.

И председник Турске Реџеп Ердоган је доживео понижавајућу критику зато што се није сложио са поступцима француских „карикатуриста“.

Успут се сазнало и како Европљани  пречишћавају своје историјско сећање  о онима коме, како се њима чини, није место са њима. Ради се, конкретно о поновном сахрањивању војника експедиционог корпуса Руске армије који су погинули у Француској, а које су за Французе престали да буду Руси:

Ренесанса логорске тематике

Ни у Немачкој није ништа боља ситуација, али у њој процеси ревизије прошлости поседују своју специфичност.

 Не ради се само о одбијању коментарисања изјаве украјинског премијера Јацењука о „нападу СССР на Трећи Рајх“, већ и о томе како се предају забораву  „фабрике смрти“ и  њихово претварање из музеја… поново у логоре.

Власти немачког Швертеа намеравају да избеглице  смештају у бивше „филијале“ логора Бухенвалд, саопштили су представници градске администрације. Одлука власти је у граду изазвала оштру критику, али је градоначелник Хајнрих Бекеллур подвукао  да је „одлука  изнуђена“. Исто такву одлуку се спремају да донесу и у Аугсбургу.

Нису сасвим јасни мотиви којима се Немачка руководила. Али  уколико се узму у обзир немачки прагматизам и рационалност, територија логора која је, вероватно, остала онаква каква је била од самог почетка, више него иде за привремено држање избеглица.

Не заостају ни Пољаци који су одлучили да не позову Владимира Путина на 70.годишњицу ослобођења логора Аушвиц. Одлука је несумњиво политичка, али је више него симптоматична.

Спремност за губљење сваке људскости

Дуготрајно супротстављање уједињене Европе Русији и демонстративно одбијање Берлина да сарађује са Москвом, конкретно, избацивање Русије из Г7, сведоче следеће: Русима се одбија право да буду јаки. А онима, којима условни Запад забрањује такво право даје се улога колонизованих и њих постављају у ред за „демократизацију“. Јачање производње домаће филмске индустрије у којој се приказује да Руси немају свој живот, те зато ни постојање потенцијалне могућности (за сада само могућности) да буду убијани, доказује да ће се спољном губљењу  људскости подвргавати становници земаља, које не одговарају ЕУ и САД-у.

А унутрашњем губљењу људскости ће се подвргавати  сами становници ЕУ за које ће се већ наћи начин да им се објасни њихова развијеност и изузетност, биће супротстављени „дивљацима“ и „варварима“, како у самој ЕУ тако и изван ње. Изражава се и искључивост у слободи спрдње  над својим и туђим сакралним симболима.

Још неколико месеци пре него што је дошло до смртног кажњавања карикатуриста, руководилац МУП-а Француске је изјавио о изузетно широком ширењу антисемитизма међу француским масама. Оландово обећање да ће ангажовати војску за чување синагога и јеврејских школа је само нови доказ болести која је захватила европско друштво. Уосталом, као и званична позиција Тел-Авива, који је позвао француске Јевреје да се преселе у Израел.

Болест или нормала?

Болест значи само оно што је ненормално за живи организам, макар и социјални. За  Европљане је прихватање вере и непостојање болести код странаца постало пре аномалија него нормала.

Либерални капитализам на врхунцу своје снаге створио је друштво свеопштег благостања које се сада демонстрира. У свом слабљењу  либерализам је стварао  нешто супротно: нацистичке режиме. Док Ангела Меркел даје изјаве о јединству муслимана и Немачке, парламентарци уносе измене у законодавне  акте  којима се дозвољава да се муслиманима одузимају личне карте.

Сада се Европа очигледно не налази у зениту те се зато европски елитарци могу сачувати само тако што ће овако или онако да васкрсну идеологију нацизма. Она ће омогућити да се за унутрашње непријатеље у првом реду прогласе муслимани који због потпуног непостојања политике која би била  усмерена  према њиховој асимилацији, за Европу   у сваком случају остају нешто слично ћелији рака која даје многобројне метастазе – гетое, у које после заласка сунца   белцима није паметно да се појављују.

Муслиманско подземље против Белог Човека

Међутим, покушај  сврставања свих под исти „губер“ изазваће природну реакцију оних који имају свој поглед на мултикултурализам. Ако је за исконско европско становништво распиривање међунационалне и међурелигиозне сукобљености  стуб и чврст тролинг, за муслимане који и даље себе  сматрају за део европских друштава  то ће бити повод за прави живот дебелих тролова.

У том случају муслиманске побуне у Европи  постају неизбежност, а обзиром да су европски елитарци почели да се баве историјским ревизионизмом, те побуне ће се гушити са комплетном жестином која је својствена европској цивилизацији, при чему ће се то гладити преко толеранције, схваћене на европски начин – као новим нацизмом.

Очигледно је да је изузетно висока вероватност да ће се логори користити за оно, чему су и намењени, а не као места на којима се могу сакрити избеглице. Остало је само да се донесе дефинитивна одлука, да се  поставе митраљеска гнезда и да се позове стража из Источне Европе.

*****

Сва та катавасија која се управо назире још једном актуелизује питање: „Шта да се ради?“  Како би се на њега одговорило треба да се схвати оно што се дешава у Европи.

И у том делу добро је обратити се  пасионираном етногенетичару Лаву Гумиљову: Европа као цивилизација умире, и тај процес се не може спречити. У сваком случају  она  Европа  која постоји у уобразиљи многих становника Евроазије одавно је умрла а оно, што ће  бити саграђено на њеним остацима, нама се сасвим сигурно неће допасти.

Зато претпостављам да никако не треба да се мешамо у процес европског самоубиства. Могуће је, а и потребно, да се они који желе да се избаве из уједињене Европе спасу, и то тако што ће им се понудити пресељење. Али да се пролива крв сопствених становника због интереса „братушака“ или спасавања било ког европског народа – не вреди. Свакако тај чин неће бити схваћен на прави начин, и још ће на крају поново да вас испљују.

——————————–

Превод са руског: www.odnako.org/blogs/ksenofobno-konclagerniy-renessans-k-chemu-privyol-evropu-multikulturalizm/

4 гласa