Јевгениј Алтухов

Старији људи се добро сећају наслова критичког чланка В.И.Лењина „Лав Толстој као огледало руске револуције“ који је први пут објављен 11.09 1908.године у новинама „Пролетер“. Тај чланак нису  проучавали само чланови  ВЛКСМ и КПСС (тј. чланови Савеза омладине и Комунистичке партије  СССР-а)  у систему политичког образовања, већ је он помињан и у историјама за  средње школе. А обзиром да је тај чланак прочитало мало њих, а оних да је оних који су познавали Толстојево мишљење  још мање, већина нас је сматрала да је Толстој либерални револуционар – и у Цркви, и у држави –  те је сматран за неку врсту претходника будућих совјетских комуниста.

6.фебруара 2015. су у Мценску, мом родном граду, одржани  традиционални етнографски „Потањински сусрети“ на којима је говорио и професор Академије геополитике Ју.Н.Савинов.

Он нас је упознао са изузетно интересантним интервјуом Лава Толстоја који је овај дао Енглезу Лонгу и који је објављен само једном у журналу „Гражданин“  крајем 1903.године. Тај интервју данас звучи толико савремено, да би   многи међу нама са радошћу потписали   сваку изговорену реч великогписца.

И тако, Лав Николајевич Толстој, Енглезу Лонгу, 1903.године:

„Узори западних установа и реформи су увек били и биће чиреви на политичком телу Русије. Ваша вековна грешка је у томе да се западне установе вама чине као стереотипови по којима треба да се изводе све промене. То је заваравање самих себе и оно је у основи свих ратова и разбојничких напада Европљана на народе који нису њихове народности. Русији су потребне реформе, али то нису ни источне, ни западне реформе, то су једноставно мере, потребне народу, и то управо руском народу. Мишљења  да такозване реформе морају да се праве по западним шаблонима представљају резултат западњачке сујете…

Ни за тренутак не дозвољавам да европска политика више припада европским народима него руска политика Русији. Западни живот је богатији од руског у спољном пројављивању, политичком, грађанском и уметничком. За такав живот је неопходан закон: на Западу се на закон гледа као на врхунац и заштиту постојања: живот руског народа је експанзиван, те зато Руси не сматрају да закон представља прави покретачки принцип …   

Руси им се потчињавају  (законима), али не полазе од њих. Народне масе, потцењујући спољна ограничења,  у свом животу полазе од савести. Уколико ја кажем да Русе у њиховом животу води савест, ја тиме не желим да кажем да је код нас мање сиротиње и злочина него у Европи. Желим да кажем само да код нас савест заузима оно место које на Западу припада закону.

Признајући да Русија и Европа немају ништа заједничко,  нема потребе да се у Русији експериментише помоћу западних реформи; западни систем није успео да обезбеди прави морал ни на Западу, па зашто онда треба да даје боље резултате у земљи за коју није ни био предвиђен?

 Ја само могу да поновим да је за Русију, као и свуда, једини начин побољшања ситуације у развоју  савести и осећања за морал становништва.

(Черњајев Н.И.:“Мистика, идеали и поезија руске самодржавности“, Москва, 1998, стр. 300 – 301).

—————————————— 

Превод са  руског: ruskline.ru/special_opinion/2015/04/lev_tolstoj_kak_zerkalo_russkoj_kontrrevolyucii/

Прочитај без интернета:
2 гласa