• Пољаци према нама такође имају комплекс инфериорности као и балтички врапци – Литванија, Летонија и Естонија, па ни Бронислав Коморовски 9. маја неће бити на Црвеном тргу. Скупивши танке пакосне усне – на нас ће слично гледати блондинка Пољска која је почела да се дебља. Али, нека је ђаво носи! Мање ћемо хране потрошити, а и мање ће смећа морати да се почисти кад се гости разиђу
  • Ни Меркелова неће доћи 9. маја и неће посматрати нашу војну параду на Црвеном тргу. Нама треба да се пљуцка на то да ли долазе или не долазе, а и када долазе. Ми нећемо ништа изгубити ако побеђена земља на прославу не пошаље свог канцелара
  • Дужни смо пред собом да у корену променимо своје традиције прослављања историјских датума. На те прославе треба позивати само блиске и пријатеље. Зашто позивати отворене непријатеље и оне који нам завиде?

         Пише: Едуард ЛИМОНОВ, писац и политичар

         ЛИТВАНИЈА, Летонија и Естонија – понашајући се попут разбеснелих врабаца – одбиле су да дођу у Москву на прославу 70-годишњице Дана Победе.

         Са њима је све јасно: коначно их је сустигао комплекс историјске инфериорности. Пожелеле су да шутну јачег суседа због којег нису на време реализовале своје офуцане државности, али немају снаге за то. Али, ипак желе да изгледа као да су шутнуле: „Ви зовете а ми, ево, нећемо доћи!”

         „Ето вам!”

         А ми, пошто смо одрасли и јаки Ивани, дужни смо да се на то осмехнемо и да им кажемо: „Носите се дођавола, не долазите!” А ја би им још нешто увредљиво турио под нос, типа: „Добро је што нећете јер се за вас на прослави не би нашло места!”

         Неће нам 9. маја доћи ни председник Пољске Бронислав Коморовски.

         Пољска је – за разлику од балтичких врабаца – солидна птица, била је наш супарник у 16. и 17. веку, а потом је сишла са врха и почела да слаби.

         Разлога за то је било много. И то што су Пољској запали географски моћне Немачка и Русија, са којима она није могла да се носи. А још је Пољску погубила слободу коју је имала шљахта. У Сеиму је сваки шљахтић могао да загалами: „Противим се!” – и ниједан разуман државни предлог није пролазио. Исувише су демократије имали још у касном средњем веку.

         Пољаци према нама такође имају комплекс инфериорности као и балтички врапци. Државе се понашају исто као и људи.

         Наша комшиница Пољска црном завишћу  завиди Русији што је имала бољу историјску судбину.

         Отуда све њихове темпераментне финте у стилу: „Нећемо долазити код вас да празнујемо, обележићемо 8. маја код Гдањска где је започео Други светски рат 1939. године, све ћемо позвати код себе па код вас гостију неће ни бити…”.

         Тако ће – скупивши танке пакосне усне – на нас гледати блондинка Пољска која је почела да се дебља.

         Али, нека је ђаво носи! Мање ћемо хране потрошити, а и мање ће смећа морати да се почисти кад се гости разиђу.

         Обама неће доћи! Увредио се.

         Ни Меркелова, е – на њој ћемо се зауставити. Она неће доћи 9. маја и неће посматрати нашу војну параду на Црвеном тргу.

         Цитирам њеног портпарола Штефана Зајберта: „Меркелова не сматра могућим да присуствује војној паради због дејстава Русије на Криму и истоку Украјине, али жели да ода пошту погинулим на одговарајући начин и са достојанством”. Још је додао: „Канцеларка планира да посети Москву 10. маја и да учествује у церемонији одавања поште погинулима и полагању венаца на гроб Незнаног војника”.

         То што се према нама сада односе говорећи кроз зубе „Русију треба казнити…”, „у супротном…”, уз примену метода уцене и моралног притиска – све је то последица сувише попустљиве спољне политике Русије у време Горбачова и Јељцина. Али, нека се одвикну да се према нама тако односе.

         Време је да се одвикну. То је једно.

         А друго.

         Нама треба да се пљуцка на то да ли долазе или не долазе, а и када долазе.

         Ми нећемо ништа изгубити ако побеђена земља на прославу не пошаље свог канцелара.

         Пре извесног броја година имао сам прилику да посматрам у Волгограду-Стаљинграду старе Немце-туристе, који су се били мало поднапили, како са нашима из чаша, са сузама у очима, пију вотку.          Такве посете су нама потребне.

         Народи су схватили један други и изгледа опростили, смрт их је у сваком случају зближила.

         А када ће да нам авионом дође канцелар, слободно нека уопште не долази!

         Ми смо, и иначе, дужни пред собом да у корену променимо своје традиције прослављања историјских датума.

         На те прославе треба позивати само блиске и пријатеље. Зашто позивати отворене непријатеље и оне који нам завиде?

         Од филозофије „старих сватова” морамо се ослобађати.

fakti.org/rossiya/limonov-rusija-na-proslave-vise-ne-treba-da-poziva-neprijatelje-i-one-koji-joj-zavide

6 гласовa