КРЕМЉ пред председничке изборе 2018. године припрема обимну реформу безбедносног и полицијског сектора. Реч је о фактичком враћању ФСБ функција Комитета државне безбедности (КГБ) СССР.

       Према верзији коју су објавили неки московски листови, нова структура ће добити статус Министарства државне безбедности (МДБ). При чему ће у његов састав ући Обавештајна служба и већина јединица Федералне службе заштите (ФСЗ).

       Садашња ФСЗ наставиће рад као Служба безбедности председника Руске Федерације – и она ће се, поред заштите, бавити контролом специјалних комуникација и транспортом високих званичника.

       Министарство државне безбедности (МДБ) ће наводно добити следеће нове функције:

       – запослени у новом министарству неће само водити истраге кривичних предмета, добијених на основу материјала Истражног комитета Русије (ИКР) и Министарства унутрашњих послова, већ ће водити и процедурални надзор над њима;

       – МДБ ће бити ангажован у обезбеђењу унутрашње безбедности у свим полицијским и безбедносним структурама;

       – истражна канцеларија МДБ добиће статус централе и биће у стању да преузме кривичне случаје од националног значаја, који су данас у надлежности ИКР и МУП.

       Претпоставља се да ће се током реформи промене десити и у ИКР и Министарству одбране.

       Тако ће, Истражни комитет поново постати структура подређена тужилаштву Русије, из кога је изведена 2011. године. Ово, пре свега, значи смањење статуса његових главних одељења. На пример, Главно војно истражно одељење постаће у том случају, обично одељење.

      С друге стране, Министарство одбране ће бити ојачано укључивањем у његов састав војске цивилне одбране, као и спасилачких, пожарних и других служби Министарства за ванредне ситуације.

       У Министарство унутрашњих послова из распуштеног министарстава ће прећи Ватрогасна служба, која је раније била у његовој структури.

       Према писању новина, припрема нове реформе почела је убрзо након што је указима председника Владимира Путина ликвидирана Федерална миграциона служба (ФМС) и Федерална служба за контролу промета наркотика (ФСКН), чије функције су прешле у надлежност МУП, а на основу интерних трупа и низа јединица органа унутрашњих послова формирана је Руска гарда.

       Циљ ове реформе је – искорењивање корупције у безбедносним структурама и успостављање ефикаснијег управљања ресурсима и снагама.

       То ће захтевати прилично новца. По најскромнијим проценама, само исплата накнада запосленим у реформисаним установама, који неће служити у новим структурама, захтеваће десетине милијарди рубаља.

       На написе у новинама већ је уследила реакција Кремља.

       Портпарол председника Русије, Дмитриј Песков није потврдио извештаје о наводним плановима за формирање Министарства државне безбедности. Међутим, Песков их није ни негирао.

       • Може ли власт реформисати безбедносне и полицијске структуре, и да ли ће ова реформа помоћи Русији?

       – Ја сам радио у службама безбедности, и пред мојим очима, у време последњег председника КГБ СССР Вадима Бакатина десило се распарчавање државне безбедности, – рекао је бивши генерални тужилац Русије Јуриј Скуратов. – Морам да кажем да такво распарчавање није донело позитивне резултате, и то је пре свега био покушај да се реше политичка питања.

       Још у августу 1991. године из састава КГБ СССР су избачени сектори за владину комуникацију, 8-мо главно одељење (владина комуникација и криптографија) и 16-то одељење (електронско обавештавање и криптографија).

       Месец дана касније, Министарству одбране СССР враћене су издвојене јединице, раније подређене КГБ-у, а 9-то одељење КГБ СССР (служба безбедности руководилаца КПСС и СССР) претворено је у Контролу обезбеђења при канцеларији председника СССР.

       Реформе и фрагментација специјалних служби наставиле су се и за време првог председника Русије Бориса Јељцина: тадашња либерална влада није веровала људима који су прошли школу КГБ.

       Распарчавање служби довело је до пораста трошкова њиховог издржавања (порастао је административни апарат), отежана је узајамна сарадња и дошло је до нездраве конкуренције.

       Зато мислим да је идеја актуелних реформи генерално добра: концентрисати безбедносне снаге и припаднике органа реда у оквиру једног Министарства државне безбедности. Ово ће омогућити ефикасну координацију рада, уклонити значајан део унутрашњих баријера и донекле смањити трошкове оперативних јединица.

Директор ФСБ Александар Бортњиков

       • Оживљава ли тако традиција КГБ СССР?

       – Тешко ће оживети у пуном обиму, али, то и не треба очекивати. Неопходно је оживети традицију само у делу прочишћености редова, посвећености, постојању идеолошких мотива за рад, а не само финансијских стимуланса.

       • Шта вам се у предложеној реформи не свиђа?

       – Покушај да доделе функције процедуралне контроле органима МДБ. Како, питам вас, оперативне службе могу контролисати активности истраге? Само то, по мом мишљењу, не би требало дозволити.

       Ту се тиче повратка Истражног комитета у структуре генералног тужилаштва Русије. Ако ће ИКР бити само део Тужилаштва, потчињен тужиоцу – то је прихватљива опција. Ако се пак предвиђа враћање на модел, у којем је Истражни комитет формално део тужилаштва, али није потчињен тужиоцу – то ће, верујем, бити велика грешка. Јер је генерално тужилаштво, према постојећем закону, јединствен централизован систем, и унутар њега не може бити аутономних јединица.

       Сматрам да је у сваком случају неопходно учврстити тужиочев надзор над истрагом. Што се тиче очувања истражних органа МДБ, требало би им оставити уску надлежност – ону, коју данас има ФСБ.

       • Предлаже се да МДБ преузме обезбеђивање свих безбедносних структура. Ово је такође повратак на праксу КГБ?

       – ФСБ је и сада „велики брат“, у односу на Министарство унутрашњих послова и друге безбедносне снаге и агенције. Друга ствар је што се садашње функције могу проширити, као што је то било у КГБ-у. Таква идеја ми се допада.

        У постсовјетском периоду у Русији се појавио велики број субјеката оперативно-истражне делатности и специјалних служби, – примећује генерал-мајор ФСБ у пензији Александар Михајлов. – То није добро, и ослањање на искуства других земаља није баш прикладно. Јер, на пример, Сједињене Државе могу себи приуштити издржавање око 100 хиљада радника различитих специјалних служби, а ми – не. У ствари, оптимизација руских специјалних служби би добро дошла. Али, немају све гласине о реформи Министарства државне безбедности, које су процуриле у медије, реалну основу.

       Ја се, на пример, са скепсом односим према тврдњи да ће Спољна обавештајна служба и ФСБ бити спојени у јединствену структуру, али никад се не зна. Својевремено издвајање Спољне обавештајне службе из КГБ СССР било логичан корак: обавештајна служба се мора налазити изван сваке друге специјалне службе.

       Све у свему, пракса показује: Владимир Путин никад не доноси исхитрене одлуке. И ако се нешто од плана реформи, које су процуреле у медије, реализује, то ће свакако бити добро прорачунати кораци – организационо и финансијски.

       Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/rossiya/moskovski-mediji-federalna-sluzba-bezbednosti-dobice-fakticki-ovlascenja-kgb

3 гласa