Москва: Трајно сећање на српску принцезу

Москва: Трајно сећање на српску принцезу

-

У Амбасади Србије у Москви промовисана књига историчарке Галине Шевцове. Књига „Црвени мак за кнегињу“ одсликава руско-српске односе. Мало позната судбина Јелене Карађорђевић Романове

МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ПОСЛЕ десет година истраживачког рада руске историчарке Галине Шевцове, у Москви је штампана књига „Црвени мак за кнегињу“, о трагичној судбини српске принцезе Јелене Карађорђевић, ћерке краља Петра (удате за Јована Константиновича), једне од значајнијих личности династије Романових. У Русији нису заборавили доброту и хуманост Јелене Петровне, како су је овде звали, па је књига објављена на 55-годишњицу њене смрти.

На промоцији у Амбасади Србије у Москви, наш амбасадор, познати историчар Славенко Терзић, рекао је да се из те врло интересантне књиге одлично виде руско-

-српски односи, као и историја царске породице Романов.

– Ауторка Галина Шевцова је прикупила и објавила много докумената и фотографија у овој изузетно драгоценој књизи. Читајући биографију кнегиње Јелене, види се и трагедија кроз коју је пролазио наш народ у ратовима који су га задесили – рекао је Славенко Терзић. – Јелена је проживела два балканска рата, затим Први светски рат и Октобарску револуцију. Иначе, Јелена је као снаха имераторске породице стигла у Русију 1911. године, али је земљу морала да напусти 1918, под притиском совјетских власти. Током боравка у Русији, била је ангажована на сакупљању помоћи за Србију у време ратова.

Ауторка Галина Шевцова објашњава да је разлог што је књизи дала назив „Црвени макови за кнегињу“ тај што мак има велику симболику за Србе.

– Црвени макови симболизују крв српских војника на Косову пољу, али су и симбол наде новим поколењима. Они који знају историју, памте да су Карађорђевићи уложили много снаге да би вратили Косово Србији. Док је била у затвору у Перму (после Октобарске револуције), Јелени су поклоњени црвени макови. Цветови су убрани у затворској башти, на годишњицу њене удаје за кнеза Јована Константиновича. У том тренутку Јелена није знала да јој је муж убијен два месеца раније, недалеко од Јекатеринбурга, заједно са кнежевима династије Романов – открива ауторка књиге. – Кнегиња Јелена је веровала да је њен вољени муж успео да побегне у западну Европу или Америку и да је тамо чека. Касније, кад је изашла на слободу и успела да оде на Запад (уз помоћ нордијских и српских дипломата), живела је по хотелима. Прво у Шведској, затим у Лондону и, на крају, у Француској. Умрла је у Ници, на југу Француске, 1962. године, далеко од своје Србије.

www.novosti.rs/вести/култура.487.html:674951-Москва-Трајно-сећање-на-српску-принцезу

Прочитај без интернета:
6 гласовa