ТО ЈОШ УВЕК НИЈЕ ЊИХОВО ЗВАНИЧНО ПРИЗНАЊЕ, АЛИ ЈЕ ДОКАЗ ОЗБИЉНОСТИ ПОДРШКЕ МОСКВЕ

 

  • Руски лидер се обратио деци из целе Русије и више других држава која су се окупила у познатом међународном дечијем кампу „Артек“, а заставе ДНР и ЛНР су ношене када и заставе Сједињених Држава, Аустралије, Француске, Јапана и Украјине
  • Путинову посету „Артеку“ је испланирала администрација председника РФ која је план догађања свесно сложила тако да се у њему појави и тако „скандалозни елемент“ као што је демонстрација државне симболике непризнатих донбаских сепаратистичких творевина чију борбу за право да живе по својој вољи Русија испотиха подржава
  • Очевидно је, заправо, да та подршка постаје видљивија и да председник Русије смишљено прави кораке који указују на намеру државног руководства у Москви да и даље помаже Донбасу
  • Јасно је да је то била воља шефа државе и да је он пожелео да „граду и свету“ објави да је Русија, у овом или оном виду, са Донбасом, да је за Донбас и да има намеру да у перспективи само даље подиже статус сарадње са његовим двема републикама, све до њиховог признавања

Пише: Андреј БАБИЦКИЈ

ВЛАДИМИР Путин је на Криму присуствовао отварању светски познатог међународног дечијег кампа „Артек“ за време којег су ношене заставе преко 50 овласти и република из састава Руске Федерације и више других држава.

Међу децом су били малишани из Доњецке и Луганске Републике који продефиловали са њиховим заставама. Упоредо са заставама Аустралије, Сједињених Држава, Француске, Јапана и Украјине.

Ово, наравно, није формално признање Доњецке и Лиганске Републике од стране Русије, иако су неки оптимисти у њима склони да демонстрацију својих застава управо тако тумаче.

Међутим, било би глупо потпуно порицати важност тог симболично корака.

Дакако, Путинову посету „Артеку“ је испланирала администрација председника РФ која је план догађања свесно сложила тако да се у њему појави и тако „скандалозни елемент“ као што је демонстрација државне симболике непризнатих сепаратистичких творевина чију борбу за право да живе по својој вољи Русија испотиха подржава.

Очевидно је, заправо, да та подршка постаје видљивија и да председник Русије смишљено прави кораке који указују на намеру државног руководства у Москви да и даље помаже Донбасу.

Међутим, познато је да шеф руске државе није присталица нагле о радикалне промене политичких екстеријера.

Зато ЛНР И ДНР нису као стране државе маркиране на нивоу међудржавних односа – што би, као и у случају Абхазије и Јужне Осетије, било могуће само после акта класичног признања – него у оквирима медијског догађаја, што Русији није донело никакве правне обавезе.

Па ипак је, изгледа, рачунато да би то могло изазвати скандал.

Сценаристи церемоније из Администрације председника РФ били су потпуно свесни какву фуртутму могу направити „украјински партнери“ када виде чудовишну слику са „сепаратистичким заставама“ и колико њихова негативна реакција може догађају дати специфичну димензију.

Јасно је да је то била воља шефа државе и да је он пожелео да „граду и свету“ објави да је Русија, у овом или оном виду, са Донбасом, да је за Донбас и да има намеру да у перспективи само даље подиже статус сарадње са његовим двема републикама, све до њиховог признавања.

Изгледа да је алузија на то била толико недвосмислена да се сама церемонија са заставама друкчије не може ни тумачити. Прилично је битно и то што се све догађало на Криму јер је статус те територије као субјекта РФ, иако га оспоравају и Украјина и Запад, управо оно чему већ три године теже и Доњецка и Луганска Република.

Крим у овом случају изгледа као оно што спаја Донбас са Русијом. Крим је добио оно што је желео, а побуњене донбаске територије се из одређених разлога држе у стању очекивања, али и Донбас се на крају, после свог црноморског сабрата, може наћи тамо куда свим својим силама тежи.

Уосталом, две републике и сада са Кримом развијају односе и везе и у економији, и у образовању и у култури. Председници Луганске и Доњецке Републике учествују у официјелним заседањима владе полуострва, потписују са њом споразуме о сарадњи као влада са владом, као и споразуме о сарадњи својих министарстава.

Споразум о сарадњи привредних комора Крима и Доњецке Републике потписан је 16. јуна, на церемонији на којој је кримски представник изјавио да полуострво има намеру да роби из ДНР отвара нова тржишта.

Али, Крим није једина врата кроз која донбаске републике улазе у Русију. Постоје и други нивои односа – и вертикални и хоризонтални.

Сва министарства донбаских република – чак и мимо њихових руководстава – усмеравају одговарајуће структуре Русије. Функционери из Москве редовно посећују Доњецк и Луганск да помогну у решавању ових или оних питања. То су људи са заслугама и на високим местима. Ал, ни то није све. Постоји кретање и у обрнутом смеру.

Доњецки и лугански привредници, лекари и остали – по својој иницијативи трагају за повољним уговорима са регионима Русије и договарају се о сарадњи и координацији. Понекад им то полази за руком, понекада и не, али је чињеница да донбаске републике имају све више веза и да и самостално шире простор за своју интеграцију (са Русијом).

Наравно, не иде све глатко. Примера ради: шкрипи превладавање колапса који је изазвала украјинска блокада индустријских предузећа Донбаса.

У солидно рекламној операцији спасавања донбаске индустрије да нас је још увек више проблема него достигнућа. Али, правац кретања је већ одређен. И, нико са тог пута неће више скретати, нити од њега одустајати – ни Донбас, ни Русија.

Ово можда и јесте главна порука Путиновог наступа у „Артеку“ пре којег су деца свечано пронела заставе Доњецке и Луганске Републике. Управо пред његовим наступом.

 

fakti.org/rossiya/na-krimu-u-putinovom-prisustvu-nosene-zastave-donjecke-i-luganske-republike

8 гласовa