РУСКИ државни ракетни центар „Макејев“ објавио је прву фотографију тешке интерконтиненталне балистичке ракете РС-28 „Сармат“. Она би требало да замени ракету Р-36М2 „Војвода“ (такође познату као РС-20В) и, према информацијама извора државне агенције ТАСС, да буде уврштена у наоружање крајем 2018. године.

        Лансирна тестирања „Сармата“ требало би да потрају до краја 2016. године, а конструкторска испитивања неће почети пре краја првог тромесечја 2017. године.

        Тактичко-техничке карактеристике ракете се тренутно држе у тајности, па се о њој може говорити само на основу доступних извора и мишљења војних стручњака.

        „Сармат“ је тешка интерконтинентална балистичка ракета на течно гориво под шифром РС-28, коју прави Државни ракетни центар „Макејев“. Планирано је да њена укупна тежина износи 100 тона, а тежина бојевих глава – 10 тона. Она ће заменити најтежу и најстрашнију стратешку ракету на свету „Војвода“, тешку 211 тона (тежина бојевих глава износи 8,8 тона).

        На Западу је још зову „Сатана“ (SS-18 је NATO ознака).

        Некада је у СССР било 308 ракета класе „Војвода“. Прављене су у Дњепропетровску у фабрици „Јужмаш“. А закључивање Првог споразума о смањењу и ограничавању стратешког офанзивног наоружања (START I) било је умногоме изазвано управо чињеницом да су се у Вашингтону веома плашили те ракете, чија се бојева глава састојала од 10 нуклеарних блокова од којих је сваки био јачине 750 килотона. Уз то, сваки од њих је могао да лети по индивидуалном програму.

        После распада СССР дњепропетровска фабрика је престала да производи „Војводе“, и према споразуму START I у Русији су уништене 154 ракете. Остале су повлачене из употребе након истека истека њиховог рока трајања.

        Према подацима из доступних извора, данас је у силосима ракетних дивизија преостало 46 ракета те класе. У истим силосима, адаптираним за нове ракете, требало би да их замени „Сармат“.

        Од свог претходника (ракете Р-36М2) разликоваће се не само по знатно мањој тежини, већ и по домету.

        Док је „Војвода“ могао да лети 11 хиљада километара, „Сармат“ ће моћи да преваљује 17 хиљада километара и, по замисли конструктора, да лети до циља чак и преко Јужног пола. Одакле га нико не очекује и где се не гради противракетна ограда.

        Осим тога, „Сармата“ неће носити 10 бојевих глава, већ најмање 15 нуклеарних бомби са појединачним навођењем.

        Војни коментатор ТАСС Виктор Литовкин истиче да ће оне бити смештене у глави ракете по принципу „грозда“, и свака од њих, јачине 150-300 килотона, моћи ће да се одвоји од тог „грозда“ онда када према програму учитаном у бојеву главу треба да се одвоји ка својој мети.

        Летеће хиперсоничном брзином (већом од 17 маха), мењајући путању лета по правцу и висини како не би могао да је пресретне ниједан систем ПРО. Ни садашњи, ни напредни. Укључујући и оне који се ослањају на космичке елементе.

Ју-71 – вероватни изглед

        „Сармату је – кажу стручњаци ракеташи – свеједно да ли има ПРО или је нема. Неће је ни приметити“.

        Војни стручњак појашњава да је у медије већ процурела ознака тих бојевих глава – Ју-71, а прецизност њиховог навођења на циљ је готово двапут већа него код бојевих глава „Војводе“.

        Захваљујући томе, појавила се могућност да се „Сармат“ делимично опреми кинетичким бојевим главама, које уништавају стратешке објекте противника механичким ударом без нуклеарне експлозије, а још, као варијанта, да се смањи снага нуклеарних бојевих глава.

        Док је свака бојева глава „Војводе“ била јачине 750 килотона, и зато кружно вероватно одступање (КВО) бојеве главе од центра мете није било толико важно – експлозија такве снаге чистила је све на десетине километара од мете, високопрецизним бојевим главама „Сармата“, код којих је КВО много мањи, таква снага као код претходнице није потребна.

        Литовкин сматра да је „довољно 150-300 килотона да би се решио сваки задатак“. А захваљујући смањењу снаге бојеве главе и тиме њене тежине, у главу ракете може да стане више борбених блокова.

        Командант руских Ракетних стратешких снага генерал-пуковник Сергеј Каракајев тврди да ће „допринос стационарне групе интерконтиненталних балистичких ракета (типа „Војвода“ или „Сармат“) у поређењу са стационарном групом лаких интерконтиненталних балистичких ракета (типа „Топољ-М“ или „Јарс“) бити до четири пута већи по свим показатељима који се користе за процену ефикасности борбеног коришћења групе Ракетних стратешких снага“.

        Колико ракета класе „Сармат“ ће бити уврштено у наоружање РФ није извесно, али, како уверава Литовкин, то није тешко погодити.

        После „Војводе“ ће остати најмање 154 силоса (првих 154 силоса су уништена у складу с одредбама START I). Иако, наравно, неће у сваки од њих бити убачена нова ракета, њихов број би требало да се уклапа у параметре New START, који предвиђа да Русија и САД до 5. фебруара 2018. године могу да имају по 700 размештених носача и по 1.550 нуклеарних бојевих глава на њима.

        Сваки „Сармат“ требало би да носи по 15 бојевих глава, а Русија данас, према подацима из доступних извора, има 521 размештени носач и 1.735 бојевих глава на њима (а САД 741 и 1.481).

        New START би могао сагласношћу уговорних страна да буде продужен по истеку рока важења постојећег 2021. године на још пет година. И уколико се то догоди, сматра стручњак, ракета класе „Сармат“ Русија ће имати мање него „Војвода“.

        Осим „Сармата“, Русија има и друге носаче (како копнене, тако и поморске), као и стратешке бомбардере. И сви су они обухваћени споразумом New START.

        По мишљењу Литовкина, „Сармат“ је неопходан, пре свега, као и све стратешке нуклеарне снаге, за решавање задатака обуздавања вероватног или потенцијалног агресора, као и ради замене ракета „Војвода“, чији ће гарантовани рок трајања истећи до тренутка истека рока важења New START.

        С друге стране, по мишљењу доктора техничких наука и главног научног сарадника Руске академије наука Института за светску економију и међународне односе, генерал-мајора Владимира Дворкина, за решавање тог задатка били би довољни мобилни стратешки ракетни системи на чврсто гориво „Топољ-М“, „Јарс“, „Рубеж“ и у будућности борбени железнички ракетни систем „Баргузин“.

        „Сармат“ у „Војводиним“ силосима је добра мета за први удар противника. Ми први никада нећемо извести ракетно-нуклеарни напад, иако је таква могућност написана у Војној доктрини РФ.

        Бивши начелник Ракетних стратешких снага, а сада саветник њиховог команданта – генерал-пуковник Виктор Јесин – слаже се са Дворкином, али не у потпуности.

        Ми не намеравамо да први изведемо нуклеарни напад. „Сармат“ је предвиђен за узвратни удар. Ми ћемо стићи то да урадимо док ка нама буду летеле ракете противника. Управо због њиховог откривања ми и стављамо на борбено дежурство радаре „Вороњеж“ на границама земље ради упозорења на ракетни напад. Вероватни или потенцијални противник то зна, и зато ће „Сармат“, као и други ракетни системи, бити гаранција наше безбедности.

fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/nova-ruska-teska-balisticka-raketa-sarmat-nosice-do-15-nuklearnih-bombi

4 гласa