• Геј-бракови нису само успостављање равноправности хомосексуалаца, већ разарање институције породице као такве, јер у основи брака леже фундаментални закони живота, а не сексуална преференција. Породица – то је из природе произашла социјална заједница заснована на браку између мушкарца и жене, предодређена за репродукцију људског живота, рађање и васпитање деце, очување сећања предака и наслеђивање имовине и припадајућих социјалних достигнућа
  • Сексуална пракса каква год била – не чини породицу. И увођење сексуалне праксе као критеријума за закључивање брака и оснивање породице, преображај истополних парова у јединицу социјалне структуре – то је увођење принципа „брак је заједница онога коме је угодно, с ким год да му је угодно и за шта год да им је угодно“
  • Са намером Хилари Клинтон да постане „председник геј-бракова“ и радикалног феминизма – Америка улази у зону озбиљних политичких турбуленција, које ће такође утицати и на Русију. Пред нама је најозбиљнији покушај да се преобликује фундамент човека из времена Новог завета у њему супротан Завет знакова
  • Америка Хилари Клинтон и Русија Владимира Путина обећавају да буду нека врста Женеве и Рима епохе нових „верских ратова“ у којима се неће сукобити протестантизам и католичанство, него феминизам и фамилизам
  • Не знамо хоће ли традиционална половина Американаца стати у одбрану породице или ће прихватити избор наметнут од стране Холивуда и Беле куће. Али, цео „фамилистички“ Запад почеће тражити свој „Рим“ у Москви
Пише: Јегор ХОЛМОГОРОВ

        ПРЕДСЕДНИЧКА кампања у САД неминовно је осуђена да се претвори у расправу о уставном признавању или непризнавању истополних бракова.

        Први хитац испалила је Хилари Клинтон, која је позвала Врховни суд да призна ове бракове као уставну норму за све државе. Оваква одлука је сасвим изгледна због тога што правосудни систем САД систематски укида забране склапања истополних бракова изгласане на референдумима. Јер,33 државе су између 1998. и 2012. године гласале о том питању: народ у 31-ој држави изгласао је забрану, и то, по правилу, великом већином – 60 до 80 одсто. У већини случајева, забрана је укинута од стране судова.

        Постоји јаз између „народног мишљења“ и позиција правног естаблишмента уз који су политичари-демократе, док су међу републиканцима геј-бракови веома непопуларани. Јавно мњење је подељено попола, либерални Северо-Исток и Запад супротстављени су конзервативном Средњем Западу и Југу. У крајњем случају, 2011. године је 48% Американаца наспрам 44% подржало измену Устава која потврђује појам брака као заједницу мушкарца и жене. Управо норму коју је 2013. године Врховни суд прогласио неуставном.

        Земља је озбиљно подељена по фундаменталном моралном питању о очувању или укидању традиционалне породице. Та политика, за коју се залаже Клинтон – је, у ствари, принудно признавање истополних заједница по цену кршења аутономије и воље грађана појединих држава. Опасна конфигурација.

        Подсећам да је грађански рат у САД почео 1860. године избором председника мањине – републиканца Абрахама Линколна који је обећао да ће искористити све ресурсе федералне управе ради ограничавања и постепеног укидање ропства. Јужњаци се у грађанском рату нису залагали за ропство као такво (многи су – нарочито у врховној команди Конфедерације – сматрали да ће оно засигурно ускоро бити укинуто), већ за права држава, за слободу да саме, без федералне владе, утврђују сопствене законе.

        У грађанском рату који је уследио, јужњаци су били у мањини и у економској блокади четири године: њихове армије обавиле су себе славом, а јужњачки генерали зарадили су у одређеном смислу култни статус у америчкој историји. И то упркос чињеници да су се борили за идеале које је данас тешко сматрати исправним.

        Напротив, идеја праведности Севера, који је у борбу ишао са песмом „како је Христос умро, да би учинио човека светим, тако и ми умиремо да би човека учинили слободним“ не мења чињеницу да је Линколн завео диктатуру у земљи. Он је реизабран уз велике тешкоће и уз помоћ отворених изборних манипулација.

        Ударну снагу северњака чинили су пукови, састављени од имиграната, који често нису имали право гласа. Тако да се овај рат само условно може назвати грађанским.

        Паралелизам је очигледан: и тада и сада САД су подељене поводом озбиљног питања; и тада и сада се Север у сваком случају окреће против Југа; и тада и сада постоји опасност од принудне еманципације под притиском федералне владе, коју предводи либерални политичар ауторитарног типа, ослањајући се на имигранте.

        Али постоје, наравно, и разлике. Идеја Југа била је тада објективно неправедна: човек не треба да у ропству држи другог човека. А сада напротив – идеја одбране традиционалне породице је објективно праведна, јер она штити социјалну установу, на којој, у принципу, почива људски род.

        Свима је јасно, да геј-брак – није само успостављање равноправности хомосексуалаца, већ разарање институције породице као такве, јер у основи брака леже фундаментални закони живота, а не сексуална преференција. Нема и не може бити натурал-брака, геј-брака, BDSM-брака, зоофил-брака итд. Породица – то је из природе произашла социјална заједница заснована на браку између мушкарца и жене, предодређена за репродукцију људског живота, рађање и васпитање деце, очување сећања предака и наслеђивање имовине и припадајућих социјалних достигнућа.

        Сексуална пракса каква год она била – једноставно не чини породицу. И увођење сексуалне праксе као критеријума за закључивање брака и оснивање породице, преображај истополних парова у јединицу социјалне структуре (а у САД постоје и питања везана за социјална давања) – то је увођење принципа „брак – то је заједница онога коме је угодно, с ким год да му је угодно и зашта год да им је угодно“. У суштини, то се у степену друштвене деструктивности мало разликује од идеје о друштвености жене, популарне код комуниста-утописта, али брзо нестале у пракси реалног социјализма.

        Отуда питање: како се односити према насилном диктату владе половини Американаца који бране традиционалну породицу и који се придржавају хришћанских веровања?

        Век и по раније, незадовољни Американци су се прихватили оружја, због недостатка много сумњивијих права. Међутим, тада је на њиховој страни био политички и војни естаблишмент, институције бивших и још реално независних држава, и сопствени економски интереси.

        Са намером Хилари Клинтон да постане „председник геј-бракова“ и радикалног феминизма – Америка улази у зону озбиљних политичких турбуленција, које ће такође утицати и на Русију. Питања практичне геополитике која нас сада деле могу у потпуности отићи у други план у односу на сукоб о природи човека, породице и друштва.

        Говорећи у Каљининграду на интелектуалном форуму „Берајеђвска читања“, одржаног 16-18 априла, који је објединио руске и иностране мислиоце, политикологе, социологе, филозофе, усудио сам се да подсетим учеснике на дефиницују Фернана Бродела: цивилизација себе дефинише кроз одбијање прихватања одређених карактеристика других цивилизација. Нема цивилизације, достојне тог имена, која није одбила неке „поклоне“ суседних Данајаца. А најконзервативнија институција цивилизације, по мишљењу Бродела, управо је модел породице.

        Византијска цивилизација, наводи Бродел, заувек је дефинисала себе одбијајући унију са папством, плаћајући овај избор физичком смрћу, али духовно настављајући да постоји у Русији која је одбила унију.

        Медитеранска Европа је одбацила Реформацију, одговоривши контрареформацијом.

        У 1917-ој години Русија је пожурила да прихвати наизглед за Европу неизбежан избор социјализма и жестоко је обманута: Европа је одбацила социјализам и етикетирала Русију као „кривца за комунизам“.

        Данас такво „Велико Одбијање“ за нас представља питање биоетике, питање традиционалне породице и традиционалне антропологије.

        Запад жури да реформише „традиционалног човека“, а ми смо спремни да га одбранимо.

        Није реч о „паду“ традиционалне породице. Није реч о пропадању, већ о свесном револуционарном укидању породице, о њеној социјалној делегитимизацији, при којој геј-брак нарушава њене границе, а радикални феминизам наводи разговор на то, да би породицу у глобалу требало назвати „криминалном ауторитарном институцијом“.

        Пред нама је најозбиљнији покушај да се преобликује фундамент човека из времена Новог завета у њему супротан Завет знакова.

        Америка Хилари Клинтон и Русија Владимира Путина обећавају да буду нека врста Женеве и Рима епохе нових „верских ратова“ у којима се неће сукобити протестантизам и католичанство, него феминизма и фамилизам.

        Не знамо хоће ли традиционална половина Американаца стати у одбрану породице или ће прихватити избор наметнут од стране Холивуда и Беле куће.

        Не знамо ни којој пропорцији стоје заштитници традиционалне породице у Европи и да ли ће негде успети да политички утврде своју позицију упркос либералном политичком естаблишменту. На крају крајева, цео „фамилистички“ Запад почеће тражити свој „Рим“ нигде друго, него у Москви.

        Не претварајући се да сам пророк и видовњак, не искључујем чињеницу да смо сада сведоци фундаменталне поделе света по линији која ће бити основа за будућу епоху.

        Превод Срђан Ђорђевић

fakti.org/rossiya/medija-menju/novu-vrstu-verskog-rata-predvode-vladimir-putin-i-hilari-klinton

7 гласовa