АНДРЕЈ РЕЗЧИКОВ

На Криму се може појавити руско нуклеарно оружје, јер полуострво је територија Руске Федерације, подсетили су у Москви

Крим је део Русије, и размештање тамо нуклеарног оружја у принципу је могуће. О овом је среду говорио директор одељења руског Министарства иностраних послова за питања неширења и контроле наоружања Михаил Уљанов. „Наравно, Русија има право да распореди нуклеарно оружје на својој територији, ако то сматра потребним, у сваком региону“, рекао је дипломата као одговор на питање украјинске агенције УНИАН. „Мени није познато да ли сада тамо постоји нуклеарно оружје, нису ми познати ни планови о томе, али у принципу ми то право имамо, иако, наравно, Кијев верује другачије“.

На ове речи реаговао је представник Министарства иностраних послова Украјине Јевгениј Перебијнис, који је позвао Русију да се придржава Будимпештанског меморандума и обезбеди гаранције безбедности по питању нуклеарног оружја.

Будимпештански меморандум – међународни уговор између Украјине, САД, Русије и Велике Британије о гаранцијама безбедности у вези са приступањем Украјине Договору о неширењу нуклеарног оружја – потписан је 5. децембра 1994. године. Споразум даје Украјини гаранције њеног суверенитета и безбедности. Након распада Совјетског Савеза Украјина је наследила значајан нуклеарни арсенал, који је као резултат договора уништен, а нуклеарне силе, укључујући и Русију, обавезале су се да Украјини гарантују безбедност.

О томе да се на Криму може појавити нуклеарно оружје говорио је крајем прошле године руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. Према његовим речима, термин „безнуклеарна зона“ никад се није односила на Крим. „Крим није био безнуклеарна зона у међународно-правном смислу, али је био део Украјине, државе која не поседује нуклеарно оружје. Сада је Крим постао део државе, која, у складу са Споразумом о неширењу нуклеарног оружја, има такво оружје. Руска држава у складу са међународним правом има све основе да располаже својим нуклеарним арсеналом – још једном понављам, легитимно – у складу са својим интересима и међународно-правним обавезама“, рекао је Лавров у интервјуу за Интерфакс.

Лаврову је одговорио премијер Украјине Арсениј Јацењук. Он је позвао међународну заједницу да употреби сва средства како не би дозволила Русији да размести нуклеарно оружје на полуострву. „То је изазов за цео свет, и свет мора реаговати свим средствима и методама… јер је Крим територија Украјине“, рекао је Јацењук, такође се позивајући на Будимпештански меморандум.

Прошле јесени неколико америчких конгресмена затражило је од председника САД Барака Обаме да прекине сваку сарадњу са Русијом због „распоређивања на Криму носача тактичког нуклеарног оружја“. По речима конгресмена, почетком августа руске власти су донеле одлуку о размештању на Криму бомбардера Ту-22М3 и тактичких система Искандер-М (на слици доле), способних да нанесу удар високопрецизним крстарећим ракетама П-500, наоружаних и нуклеарним бојевим главама.

ПОЛИТИЧКА ИЗЈАВА
Директор Центра за међународну безбедност Института за светску економију и међународне односе Алексеј Арбатов је убеђен да се изјаве о могућем распоређивању нуклеарног оружја на Криму дају искључиво у сврху да „не оставе никакву сумњу да Москва сматра Крим руском територијом“. „Ако би се рекло да на Криму не можемо, нећемо, немамо права, онда би се поставило питање: да ли је онда то саставни део територије Русије у складу са изменама закона и Устава, пошто је Крим тако издвојен? Пре ће бити да је ова изјава усмерена на утврђивање неопозивости присаједињења Крима, него што указује на реалне планове за размештање нуклеарног оружја“, рекао је Арбатов за Взгляд.

Iskander-MПри томе је изразио тврдо уверење да Русија не планира размештање нуклеарног оружја на Криму. „Хипотетички гледано, такво питања је бесмислено. То је исто као да кажеш постоје ли планови да се распореди нуклеарно оружје у свемиру, што је у принципу, забрањено уговором из 1967. године… Ако такви планови и постоје, они ће изазвати веома озбиљну реакцију у свету“, додао је експерт.

Бивши начелник Генералштаба РВСН (Ракето-стратешких снага) Виктор Јесин такође је изразио озбиљне сумње у целисходност распоређивања таквог оружја на Криму. „Ово је више политичка изјава. До практичне реализације мислим да неће доћи. Постоје други хитни задаци где треба усмерити новац. Хитне потреба за овим нема. Да ли се спремамо да ратујемо нуклеарним оружјем? Ми смо једноставно показали да је ово наша територија, и, ако желимо, ми овде можемо и разместити нуклеарно оружје“, рекао је Јесин а преноси Взгляд.

С тим да, уколико буде постављен задатак да се на Криму распореди нуклеарно оружје, тамо ће, сматра експерт, бити могуће распоредити тактичко нуклеарно оружја, јер, „колико ја знам, планови за размештање стратешког нуклеарног оружја на Криму не постоје“.

„У тактичко нуклеарно оружје спадају оперативно-тактички системи Искандер-М и тактичка авијација. Што се тиче морнарице, за сада се на бродовима и подморницама, са изузетком ракетних подморница стратешке намене, нуклеарно оружје не налази“, рекао је експерт. Он је нагласио да у овом случају Русија неће морати да обавести друге земље о својој одлуци. „О тактичком нуклеарном оружју споразум не постоји, и држава може размештати слично оружје било где на својој територији“, рекао је Јесин.

Међутим, он примећује да ће, у случају одлуке о распоређивању нуклеарног оружја на Криму за то бити потребно време. „Све тактичко нуклеарно оружје налази у централизованим складиштима. Стога, на Криму ће се морати изградити таква складишта. Морају бити испуњени одређени захтеви јер ово није само дотерати и оставити тенк на терену“, рекао је Есин.

Треба, истина, додати, да је у совјетско време на Криму већ било размештено тактичко нуклеарно оружје. У рејону Судак до 1996. године радило је специјално нуклеарно-тактичко спремиште, које је садржало атомска торпеда, артиљеријске гранате и крстареће ракете, као и нуклеарне бомбе мале снаге. Ревитализовати ово спремиште свакако не би било исувише сложено.

ГДЕ ЖЕЛИМО, ТАМО ИХ И СТАВИМО
Лист Взгляд опширно је писао о војно-техничким могућностима распоређивања носача руског тактичког нуклеарног оружја на Криму. Према подацима Генералштаба, до 2016. године на полуострву се планира трајно размештање авиона дугог домета суперсоничног бомбардера са измењеном геометријом крила – Ту-22М3. Када ће се тамо појавити оперативно-тактички системи Искандер, није познато. Али министар одбране Сергеј Шојгу је више пута изјавио да такви системи могу бити постављени на територији Русије у сваком тренутку и на сваком месту. „Где желимо, тамо их и ставимо“, рекао је министар.

putinvojska01Додајемо да је, према подацима Министарства одбране, поред постојећих снага на Криму, сада формирано седам мешовитих и осам војних јединица различитих намена. Како је Шојгу рекао у децембру, на полуострву је формирана самостална војна група.

До зиме на Криму су формирали самосталну авијацијску групу, која у саставу има пресретаче, бомбардере, ловце, војне и транспортне авионе и средства ПВО с дивизионима ракетних система С-300. Логистичка подршка на Криму је такође успостављена – обавестио је заменик министра одбране Дмитриј Булгаков.

Поред тога, крајем јануара у склопу руских војних снага на Криму је формиран територијални орган 12. управе Генералштаба Министарства одбране, која се бави обезбеђивањем чувања, превоза и складиштења нуклеарних бојевих глава за тактичке и балистичке ракете. Начелник 12. управе Јуриј Сич је објаснио за Газета.ру, да је то учињено „ради безбедности ако, на пример, овде пристану наши бродови на нуклеарни погон, или авиони“.

У суштини, како се недавно уверио председнички изасланик у Кримском федералном округу Олег Белавенецев, полуострво је претворено у „неосвојиву тврђаву“. Држава је, како је рекао, издвојила значајна средства за довођење у ред војне инфраструктуре, која је на Криму прилично дотрајала.

Превео СРЂАН ЂОРЂЕВИЋ

Взгляд

www.standard.rs/svet/31281-%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%B6%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%83

 

 

3 гласa