Јевгениј Супер

Како саопштавају информационе агенције, за 1. март су код нас планиране нове шетње остатака разбијене опозиције, под заставама Наваљног-Њемцова. Организатори обећавају да ће у Москви бити до 100 хиљада учесника и још неодређени број у регионима. Све чешће се чује и мишљење да имамо посла са новим „сплеткама Стејт дипартмента“.

Претпоставићу да то није тачно. Марш „Пролеће“ осећам као стопроцентни аматеризам  опозиције која вене, али жели да спонзорима покаже колике су јој могућности. Објаснићу зашто.

Спонзори, како то показује пракса, нису баш толико луди, те зато никада не издвајају новац за пропале стратегије. Стратегија масовних протестних акција у Москви је умрла на једном од неуспелих „маршева милиона“  пошто је Крим припојен РФ. То је очигледно. Уопште, вреди се присетити да се западна методологија „наранџастих револуција“ у многом преплиће са њиховим маркетиншким традицијама. А највећи стручњак за маркетинг Д.Огилви је још у прошлом веку формулисао златно правило према ком рекламна кампања треба да се експлоатише  све док омогућује да се стиче добит (чак и када је потрошачима мука од досадне рекламе за неки „необични“ детерџент), али чим кампања престане да стимулише потрошаче она се мора одмах променити   другом  (без обзира што се потрошачима она свиђала). Зато је тешко да се поверује да су спонзори спремни да и даље плешу „на истим старим грабуљама“, тим пре што то не само да им не доноси очекивану корист, већ сваки пут у главама становника РФ утврђује представу о опозицији као о никаквој, поткупљивој, и ако узмемо искуство комшијског Мајдана, изузетно опасној игри.

Да размислимо о чињеници да су страни куратори очигледно изгубили интерес  према персони  А.Наваљног, који седи у кућном притвору. У Европи нема акција са хиљадама људи који би подржали «политичког затвореника». Америчка штампа не објављује његове портрете на првим  ступцима. Све-у-свему, М.Ходорковски се тамо појављује много чешће и убедљивије од њега. Наравно да за А.Наваљног то представља ситуацију коју он сада покушава да поправи. Али треба разумети и кураторе:  чак и у овако очајном положају А.Наваљни уместо да избацује нове и блиставе идеје као фонтану, на свет божји доноси ону исту клизећу гарнитуру парола и лозинки у слоговима као и пре четири године, којима је ради актуелности додато и «Зауставити рат у Украјини и прекинути све агресивне поступке против ње». Слабашно! А забавно је то да Наваљни који критикује «председника и владу због неспособности да направе нешто ново»,  из себе не може да истисне ништа свежије јер све наде полаже на то да је «народ подивљао због кризе тако да ће почистити сву ту лоповску власт» и да ће се бацити у загрљај баш њему, који мисли да зна како да се све поправи.

Да се присетимо да је нада у народ који је прегладнео потенцијално истинита, али да ће тај народ  учинити  баш онако како   жели Наваљни  – ипак треба да се причека  док народ заиста не прегладни. Можда годину, можда десет, а  можда  и – вечност. Али опозиција која се у хапсу досађује не може више да чека, јер време  није на њеној страни. Односно: он није против опозиције уопште као појаве, већ против конкретног скупа лица који    још увек  оличавају ту опозицију. Зато жури.

Изгледа да  ће првомартовски марш «Пролеће» ако се и одржи – за Наваљног и његово друштво   бити посмртни. Али он не значи да ће га заменити нова лица са новим, актуелнијим идејама, паролама и позицијама. Јер, као што се зна, када рекламна кампања престане, треба одмах да се замени новом, а не да се одричемо рекламе као такве.

          Па да видимо!

—————————————————–

Превод са руског: www.odnako.org/blogs/eto-uzhe-ne-vzletit-k-posledney-popitke-rossiyskoy-oppozicii-i-novoy-strategii-obrusheniya-gosudarstva/

7 гласовa