Москва – Американце је ипак опасно подцењивати. Када је постало јасно да код претежне већине грађана Русије колаборационисти изазивају само незаинтересованост или одвратност, њихови су господари нашли начин како да их подстакну. Америма је живи Њемцов већ био изгубио сваки смисао, скоро да је постао и штетан. Исувише је био млитав, а још је својски трошио и пуно пара. Мртав им је, међутим, био веома добро дошао.

Ликвидација Њемцова изведена је у тренутку када је већ био припремљен и низ других, скривених, механизама усмерених на дестабилизацију ситуације у земљи. Сигуран сам да ће ФСБ (Федерална служба безбедности) наћи начина да одговори на овај неочекивани (а, уосталом, да ли баш неочекиван?) потез наших америчких „партнера“, који ће ипак мало појачати главобољу. Све то је природна последица тога што престонице нису уочи рата биле очишћене од непријатељских агентура.

Да америчке агенте не би убијали по улицама а за то окривљивали Путина, требало их је просто депортовати, и то већ одавно. Није требало измишљати којекакве смешне параграфе за економска кривична дела, него их је требало јавно и часно позатварати због издаје Отаџбине. И тада ових непотребних проблема не би ни било. Да ли су за време Стаљина иједног троцкисту убили на улицама Москве? Такве аљкавости се не сећам. Путин се трудио да води истанчану политику, да користи „меку силу“ итд., заборављајући при томе да с идиотима не можеш лепим. Требало је сваком америчком агенту лепо пружити државну заштиту.

Из свега проистиче закључак да се примена меке силе у вези пете колоне није показала оправданом. Наше специјалне службе су покушале да играју мудре и интелектуалне игре типа кинеског шаха „го“ – и ствари су се завршиле тако што је противник преврнуо таблу и њоме распалио по нама. О каквој неочекиваности ту можемо да говоримо? Све то већ је било испробано почетком двадесетог века кад је Шесто одељење измишљало свакојаке мудре комбинације заборавивши, међутим, да коцкара преваранта по дефиницији није могуће поштеном игром надиграти – будући да он или у рукаву има лажног кеца или под пазухом пиштољ. Све то је Стаљин веома добро знао и зато је, чим је узео власт у руке, престао да игра с петом колоном ризичне и неодговорне игре.

И сам Путин је недавно рекао – додуше, не дословце, али у том смислу – да је историја строга учитељица, која своје ученика увек преслиша. За наук смо имали пример Николаја Другог, кад је либерализам у односу према петој колони довео до краха Империје – и пример Стаљина, кад је ликвидација непријатељске агентуре довела до Велике Победе. Упоредити ова два примера и извући закључке није морало да буде тешко.

На крају – писац чланка додаје и свој лични коментар:

– много су нам пута понављали да смо окупатори

– много су нам пута понављали да нисмо пуноправни европејци

– много су нам пута понављали да је Путин тиранин.

Доста смо европејце разочаравали. Дошло је време да почнемо деламо како се од нас очекује – по азијатски: без церемонија и безобзирно. 86% и помоз` Боже.

Чак и Христос у Русији има мањи рејтинг – православаца је мање од 70%, а Христос умео чак да иде и по води. Извуцимо поуке и почнимо! Ако сте читали, ја сам на изборима гласао. Већ је време да се зачује рика Медведа.

dima-piterski.livejournal.com / Превод Коста Митић

www.vaseljenska.com/vesti/peta-kolona-ne-bi-trebalo-da-se-seta-po-moskvi-nego-po-gulagu-tamo-je-sigurnije/

10 гласовa