НОВА „ДИРЕКТНА ЛИНИЈА” РУСКОГ ЛИДЕРА СА НАРОДОМ – ПОСТАВЉЕНО МУ ПРЕКО ТРИ МИЛИОНА ПИТАЊА

  • Девојчицу Анђелу Соломеникову је интересовало: “Које три жеље бисте пожелели, ако бисте ухватили златну рибицу?” А Путин јој је одговорио:Морам да размислим. Знате, боље је да се не ослањамо превише на ликове избајки. У совјетско време је постојала песма: “Нико нам неће помоћи – ни Бог,ни цар, ни херој”. Све морамо својим рукама урадити
  • Право питање је ко се бави скандалом са панамским офшором, ко се бави тимпровокацијама? У томе су сарадници америчких званичних институција, а гдесе све прво појавило – у “Зидојче цајтунгу”. Тај лист припада медијскомхолдингу који је у власништву америчке финансијске корпорације “Голдман Сакс”, то јест – свугде вире уши клијената, вире али не црвене
  • Ако Американци буду и даље полазили од погрешне претпоставке о својојексклузивности они ће увек претендовати на посебан статус и посебна права
  • Не треба да размишљамо како да изађемо на крај са Америком, већ са својим унутрашњим питањима и проблемима. Са лошим путевима, са проблемима у здравству и образовању, са развоојем економије и темпом њеног раста… Ако у овоме будемо успешни, ни са ким нећемо морати да излазимо на крај…
  • Вековима у САД само две партије владају: Демократска и Републиканска. А, рецимо, у Европи, у Француској – социјалисти и конзервативци; у Немачкој – хришћански демократи, Хришћанско-демократска унија, су малтене исто, Социјалдемократска партија и либерали, исто су ту негде. У САД је прво на власти био Буш-старији, затим Буш-млађи – породица у сваком случају. Клинтон је био два мандата узастопно, а сада његова супруга претендује на власт, поново породица може остати на власти. Где су ту промене? А као штосе код нас каже: “Муж и жена – исти ђаво

         „ДИРЕКТНА линија” Владимира Путина са сународницима потрајала је три сата и 40 минута.

         Руски лидер је за то време стигао да одговори на 75 питања.

         Факти објављују најважнија питања, са акцентом на спољнополитичким, и Путинове одговоре:

        Корабљова: Владимире Владимировичу, Вама не постављају питања само одрасли, већ и деца – судећи по питању о дављеницима, то сво већ схватили. Ја имам збирку кратких питања из „Школског журнала”,то је општеруски лист за децу који уређују деца. Ево неких од њих: “Које три жеље бисте пожелели, ако бисте ухватили златну рибицу?” – Анђела Соломеникова, Пермски крај, 11 година.

        Путин: Надам се  да нас Анђела слуша. Tри жеље, морам да размислим. Знате, боље је да се не ослањамо превише на ликове из бајки. Сетите се, у совјетско време је постојала песма: “Нико нам неће помоћи – ни Бог, ни цар, ни херој”. Све морамо својим рукама урадити. Зато, ако будемо чекали чуда од златне рибице, онда нам се може дести, као у Пушкиновој причи, да на крају останемо без ичега. Најбоље је да радимо, засукавши рукаве, сами.

        Корабљова: То су деца, она још верују у чуда. Следеће: “Ја сам вундеркинд, у осмој години идем у пети разред, а часове хемије похађам са ученицима осмог разреда, говорим енглески и правим роботе. Зашто овакве попут мене, не шаљу у интернат “Сириус” и у “Артек”, оправдавајући се нашим малим узрастом, јер, када будемо имали довољно година за ове установе, онда ће нам већ бити незанимљиво? Можете ли Ви као Председник узети то у обзир у програму “Надарена деца”?”- Иља Рајевски, Јарославска област.

        Путин: Иља, ово је очигледан пропуст, и он говори о томе да они, који организују тај посао, нису били вундеркинди. Ми ћемо то исправити.

         Едуард Ладов: Зашто Ви не реагујете на клевету од стране западних медија? Можда да ангажујете добре адвокате и тужите тамошње медије зато што објављују лажне податке о офшору?

        Путин: Мислио сам да је ова тема већ затворена, али ако Вас интресује, могу да одговорим.

         Прво, ма како чудно звучало, они не објављују лажне информације о офшорима. Информације су поуздане. Стиче се утисак, да их чак нису припремали новинаре већ највероватније адвокати  – и по стилу излагања, и по чињеницама. На крају крајева, они никога нису конкретно оптужили, и у томе јесте поента – они просто компликују ствари. Неко тамо од мојих пријатеља има неки бизнис. Питање: Добија ли новац из тих офшор комапнија неки званичник, укључујући и Председника? Али у главу ми не улази, како је Сергеј Павлович Ролдугин, о којем је реч, могао одлучити да сав новац који је тамо зарадио усмери у куповину музичких инструмената.

         Код нас у Русији можете замислити мито у виду штенади хртова, али у форми виолина и виолончела – за то још нисам чуо. Осим тога још и зато, што су те ствари, о којима говорим, индивудуалне, а то је јасно свим колекционарима који их имају, па их је немогуће продати, просто немогуће.

         То, што је Сергеј Ролдугин купио, а купио је, по мојим информацијама, две виолине и два виолончела, – ту су укикатне ствари! Последња коју је купио (кажем, јер је то већ било на интернету), – вреди око 12 милиона долара. Ми не знамо да ли такви инструменти уопште постоје у земљи. Један је имао Ростропович, али ми, нажалост нисмо успели да га откупимо, држава није имала новца – па је завршио у Јапану.

         А ти инструменти о којима говорим (срео сам се са Сергејем Павловичем), пре свега, имају властита имена. Та виолончела се зову “Стјуарт”. Недавно је Сергеј Павлович наступао у Москви, колико се сећам, у филхармонији, и новинари су писали да је свирао на старом, по свему судећи коришћеном инструменту, али, очигледно, омиљеном. Заиста, то је коришћени инструмент: користи се од 1732. године – и то је дело генијалног Страдиварија. Први њен власник  био је – легендарни краљ Пруске, Фридрих Велики.

         На крају крајева, са таквим инструментом се не може ништа урадити, осим обрадовати љубитеље музике. Али, никоме није пало на памет да код нас постоје људи, попут Сергеја Павловича: он је још размислио о преносу инструмента у власништво  државе.

         Међутим, све лопове и остале молим да се смире: Сергеј Павлович више нема ништа, јер је за куповину ових инструмената потрошио више новца него што га има, и остао је дужан чак и оним структурама, оним фондовима, преко којих их је купио.

         Међутим, право питање је ко се тиме бави, овим провокацијама? Знамо да тамо постоје сарадници америчких званичних институција, а када су написали чланак, где се он први пут појавио – јуче сам Пескова питао, – у “Зидојче цајтунгу”.

         “Зидојче цајтунг” припада медијском холдингу, а тај медијски холдинг је у власништву америчке финансијске корпорације “Голдман Сакс”, то јест свугде вире уши клијената – вире, али не црвене.

         И ми од њих на треба да очекујемо неко покајање, они ће и даље то радити, и што избори буду ближи, то ће бити више таквих ситуација. Али, они морају да схвате да ствар није у конкретним људима, да није у физичким лицима, без обзира на положај који они заузимају у Русији – ствар је у земљи, којом је немогуће манипулисати, коју је немогуће натерати да се понаша, да игра како други свирају.

         А ако са нама буду разговарали са поштовањем, ако буду тражили компромисе, као што то ми радимо, онда ћемо увек наћи решење које ће нас све задовољити: и нас и наше партнере. Они само треба са Русијом да поступати као са равноправним партнером – и то је исправан излаз из овога што сада дешава.

        Корабљова: Питање у вези избора, али не о нашим, већ о америчким: “Уважени Председниче, ко је за Русију гори – Клинтон или Трамп?”.

         Путин: Знате, ми морамо тражити оног које за нас бољи. И могу само рећи оно чиме сам завршио одговор на претходно питање, а то је: имали смо у нашој историји периоде билатералних односа када смо блиско сарађивали и остваривали веома добре резултате на националном и на међународном нивоу. И данас постоји слична сарадња. Она се односи на питања неширења оружја за масовно уништење, борбе против тероризма, решења, на пример, иранског нуклеарног проблема, хемијског оружја у Сирији, борбе против тероризма у целини.

         Постоје и други примери позитивне сарадње, али наши партнери, поновићу још једном, само ако они желе… Схватите, ствар чак није у конкретним људима тамо. Али, ако они полазе од погрешне претпоставке своје ексклузивности, то значи да ће они увек претендовати на посебан статус и посебна права. То је гносеологичка, како кажу неки стручњаци, грешка. Морамо погледати у корен проблема и деловати не са позиције силе и диктата, не са позиције империјалних амбиција, већ деловати са поштовањем према свим својим партнерима, и коначно, према Русији. Без тога је немогуће изградити модерне демократске међународне односе.

        Дмитриј Бочаров: Сви кажу да морамо изаћи на парламентарне изборе, наводно ће бити чисти и транспарентни. Да ли вреди изаћи на изборе, ако све буде избројано у корист Јединствене Русије?

         Путин: Отац нације једном рекао да није важно ко како гласа – важно је, ко како броји, али се надам се да то није овде случај. Прво, зато што нико не сумња у ефикасност и објективност изборних комисија, а ако неко има некакве сумње, постоји начин да заштити своје интересе.

         Али, то није поента. Поента је у томе што… Ипак, прво пар речи о Јединственој Русији. Знате, странка, која је већ дуги низ година на власти – она ​​увек носи највећи терет одговорности за сва нерешена питања, укључујући чак и за она за која можда није директно одговорна. Људи имају право да траже и очекују ефикасан рад, и на то имају потпуно право.

         Истина лежи у томе, што је Јединствена Русија стабилизујући елемент нашег политичког система.

         Погледајте на најразвијеније земље Европе, погледајте да ли су тамо сви 100-процентно задовољни медицином? Не, уверавам вас. Да ли су сви задовољни образовањем? Такође, не. Да ли су тамо сви задовољни, рецимо, пензијама? Не, проблема је пуно, свуда их је пуно. Код нас их је можда више, код нас су оштрији. Али, ми зато морамо радити више, више него у другим земљама. У том смислу улога Јединствене Русије је, наравно, изузетно важна, али то не значи да она има неке преференције.

         То јест, желим да кажем: ако се људи, који желе да гласају за Јединствену Русију, или који желе да гласају за неког другог кандидата, којег сматрају вреднијим, буду одговорно односили према својој бирачкој дужности, онда ћемо добити власт какву земља жели.

         Алексеј Мухин: Центар за политичке информације: Нашим бирачима се нуди прилично добро утврђена линија страначких брендова – то су Јединствена Русија, коју сте малочас поменули,  Комунистичка партија, Либерално-демократска партија и Праведна Русија. Њих предводе прилично поштовани политичари. Али, нажалост, испоставља се да нема других брендова, никаквих других партијских удружења нема.

         И чини ми се да постоји некаква завера од стране ових брендова, који су афирмисани и чине системску основу парламента, и они једноставно не дозвољавају другима да испливају. Осим тога, иста ситуација постоји и у несистемској опозицији, тамо постоје исти ликови годинама. Реците, молим Вас: да ли смо осуђени на такву стабилност или ипак постоји шанса?

         Путин: Пре свега, ја не бих назвао наше политичке странке брендовима, ипак су то јавне организације, прилично велике, нису нека тржишна роба. Иза њих су милиони бирача.

         Друго, и у земљама које претендују да себе називају земљама са развијеном демократијом, у ствари се иста ствар дешава. Јер, метеж – често може бити опасан. Погледајте, вековима већ у Сједињеним Државама само две партије владају: Демократска и Републиканска. А, рецимо, у Европи, у Француској – социјалисти и конзервативци; у Федеративној Републици Немачкој – хришћански демократи, Хришћанско-демократска унија, су малтене исто, Социјал-демократска партија и либерали, исто су ту негде.

         Сада се појављују нове партије због кризе и великог прилива избеглица, због незадовољства – Алтернатива за Немачку.

         Што се тиче конкретних особа, узмите опет Сједињене Државе, тамо је прво на власти био Буш-старији, затим Буш-млађи – породица у сваком случају. Клинтон је био два мандата узастопно, а сада његова супруга претендује на власт, поново породица може остати на власти. Каква је то промена? Као што се код нас каже: “Муж и жена – исти ђаво” – то јест они ће тамо руководити, као што се у народу каже заувек. И ја не кажем да је то сасвим лоше, постоје минуси и плусеви.

         Што се тиче лидера наших странака, знате, револуционарни догађаји из раних 90-их избацили су на површину веома снажне људе, који могу предводити народ. Друго, што је најважније – они имају став. То је изузетно важна ствар. КПРФ има своју идеологију, либерални демократи имају своју идеологију. У принципу, своју социјалистичку идеологију има и партија Сергеј Миронова, из Праведне Русије.

         Верујем да Јединствена Русија има генерално конзервативну платформу, центристичку. Она води наш државни брод између Сциле и Харибде, бирајући варијанте, погодне за велике групе становништва, за наше грађане, и преузима на себе терет одговорности за не баш популарне одлуке.

         Рожков: Да ли ће у Евроазијској економској унији бити уведена нова валута?

         Путин: Какво велико питање! У принципу, то је интересантна тема и то ће, вероватно, једном постати могуће, али у фази када се нивои развоја привреда и структура привреда држава-чланица Евроазијске економске уније уједначе.

         Ми не смемо ни у ком случају да дозволимо грешке које је дозволила ЕУ, када је увела заједничку валуту, а ниво привреда се међусобно веома разликује и зато настају тешкоће као, на пример, са Грчком. Управо зато што им дају мрвице из заједничког казан, те мрвице не доприносе развоју привреде и њене структуре.

         Ми треба код нас, у нашој Унији, да узмемо у обзир сва та проблематична питања и да напредујемо постепено. И наравно, то је добровољна ствар, у том питању треба да имамо потпуни консензус. Потребно је да сви то желимо: и Русија, и наши партнери из Евроазијске економске уније.

         Корабљова: Ви сте данас већ помињали Минске споразуме. Зашто се говори о Минску 2? Јер, мински споразуми се не спроводе и изгледа да их Кијев неће спровести. Шта ће бити даље с Донбасом, опет рат?

         Путин: Да, заиста је много тога „запело” у спровођењу минских споразума. Трудићу се да будем веома пажљив, међутим, постоје ствари које су очигледне. Очигледност тих ствари је у следећем.

         Најважнија и примарна у решавању свих тих проблема на југоистоку Украјине јесу питања политичке природе. Потребно је да се људи који живе на тим територијама осећају безбедно и да знају да имају цивилизацијска, модерна права, на која имају право.

         На шта се ту мисли? Прво – то су уставне промене. у Минским споразумима пише: до краја 2015. треба извршити измене Устава Украјине. Али, као што знамо, гласано је после претреса у начелу, али не и после тога. Не можемо ми да мењамо Устав Украјине.

         Пише да 30 дана после потписивања треба да ступи на снагу закон о посебном статусу. Али, он није ступио на снагу. Пише да треба да буде донет закон о амнестији. Он је донет, али га председник није потписао. Не треба то ми да радимо, разумете? И све време се позивају на то да се на линији раздвајања с времена на време пуца. Ко не жели да спроводи минске споразуме, за њега је то одличан изговор.

         Сами запуцају, одговоре им, и ето, имате пуцњаву. Шта то значи – да не треба спроводити минске споразуме? Не! Не постоји други пут за решавање проблема осим спровођења минских споразума. Нама сада говоре наши партнери, између осталог, из САД и Европе: знате, тамо је сложена унутарполитичка ситуација, они не могу. Они не могу, а какве везе то има са нама? Разумете, у томе је проблем реално.

         Али, уколико и украјинске власти и наши партнери из САД и Европе ипак желе да прођемо тај пут и постигнемо потребне резултате, онда треба радити са својим партнерима у Кијеву. А тамо су и председник, и премијер бивши и будући, и цела опозиција на овај или онај начин повезани са Западом. Извршите онда на њих притисак, зашто само понављате да Москва треба нешто да испуни. Све што је требало да испунимо, ми смо испунили, треба и сами нешто да ураде.

         Видећемо како ће се развијати та ситуација. Ми смо спремни да на све начине допринесемо том процесу. Полазим од тога да никаквих активних борбених дејстава неће бити. Штавише, недавно сам разговарао са Петром Алексејевичем Порошенком, он је предложио, то је био његов предлог да се повећа присуство ОЕБС, такође је предложио да припадници ОЕБС буду са оружјем на линији разграничења и да се постигне потпуни прекид ватре.

         Сматрам да је то добар предлог, ми то подржавамо. Али, треба радити и са западним партнерима, да ОЕБС донесе такву одлуку, значајно повећа број својих припадника и, ако је потребно, пропише у њиховом мандату могуће држање ватреног оружја.

        Корабљова: Украјина је добила новог премијера. Као што се и очекивало, шеф кабинета министара је постао Владимир Гројсман. Какво је Ваше мишљење о новој украјинској Влади?

        Путин: Никакво. Шта могу да мислим о новој украјинској Влади, кад не знам ништа о њој. Не знам њен састав, не знам које ће она себи поставити приоритете, шта намерава да ради. Знам само шта је било планирано и шта је учињено.

         Ми кажемо да имамо веома високу инфлацију – 12,9 одсто. Да, висока је, али она има тенденцију смањења, при чему се значајно смањује. Али, инфлација у Украјини износи преко 48 одсто, замислите то? То је ван свих граница. Цена гаса порасла је 3,3 пута; грејање је, мислим, поскупело за 50 одсто; струја је поскупела прошле године, чини ми се, 53 одсто, а ове године се планира још за 63.

         Али нама је свеједно потребна стабилна, просперитетна Украјина. Заиста се надамо да ће тако и бити. Иако је криза, која је тамо почела због познатог споразума са ЕУ, и која је иначе вештачка, потпуна глупост. Не разумем зашто су то урадили. Можда је то просто био инструмент за промену власти, ништа више од тога, а на народ нико није мислио.

         Ето, закључили су споразум, он је ступио на снагу: „То је био цивилизацијски избор”. Ма, какав цивилизацијски избор? Олигарси су на власти, као и пре. Код нас неки покушавају да направе скандал везан за офшоре, а тамо су директно најважнији функционери у земљи милијардери-преузетници и седе у офшорима. Па да, он заради неколико милијарди, а затим на симпатичну девојку, рецимо да је она одличан правник, пренесе управљање – и шта, он је, као, заборавио на то? У то нико никад неће поверовати.

         Деолигархизација? Ње нема – обрнуто, појачава се. Ствар није у конкретним људима, већ у томе да се клановски систем управљања учврстио у последње време, и то нису само наше процене, већ и наших западних партнера, уверавам вас да знам о чему говорим.

        Корабљова: Има питања и о Нагорном Карабаху. Међу грађанима Русије су милионы етничких Јермена и преко милион и по етничких Азербејџанаца…

         Путин: То је веома осетљива тема. Чини ми се да се поводом Крабаха морамо држати познатог лекарског принципа: «Не наштети». То је двоструки проблем и стари замрзнути конфликт. Ми ћемо учинити све што можемо да се реши и да се дође од компромиса прихватљивог за обе стране.

         Наравно, потребно је дугорочно решење за Карабах. Да поновим иако звучи као фраза: потребан је компромис.

        Алина (први основне) : Може ли жена постати председник Русије? Мој отац, иначе, говори да са овом Америком може изаћи на крај само Путин…

        Путин: Драга Алина, не треба да размишљамо како да изађемо на крај са Америком, већ са својим унутрашњим питањима и проблемима. Са путевима, са проблемима у здравству и образовању, са развоојем економије и темпом њеног раста…

         Ако у овоме будемо успешни, ни са ким нећемо морати да излазимо на крај… Само у том случају ћемо бити нерањиви, бићемо људи са перспективом који ће желети да остају у својој земљи и поносити се њоме.

         А може ли жена бити шеф државе? Може, чак би можда са овим проблемима боље излазила на крај.

         Рожков: Александар из Дубне пита: „Како бисте прокоментарисали Обамино признање да је главна грешка била Либија”?

        Путин: То још једном потврђује да је председник САД поштен човек. Говорим ово без икакве ироније јер није лако тако нешто изговорити. Барак је, док је још био сенатор, критиковао дејства ондашње америчке адмнистрације у Ираку. На жалост, и сам је као председник направио грешку са Либијом. Веома је добро што мој амерички колега то признаје, нису сви у стању да то учине. Могу га глодати са разних страна, али то могао учинити само јак човек. То је заиста добро.

         А лоше је што се низ грешака наставља јер ту исту грешку су замало направили у Сирији, још је неизвесно како ће се све то завршити.

         Корабљова: Ево још једног питања: «Дали је згодно имати овако слабу владу?» – Јелена Иванова, Нижњи Новгород.

        Путин: Нашу владу не сматрам слабом. Понављам: проблема је веома много. Влада и Централна банка раде веома професионално.

        Рожков: Веома интереснатно питање које је стигло као СМС: «Владимире Владимировичу, псујете ли кад сте сигурни да Вас не снимају? Ако то чините, коме је намењено?»

        Путин: Догађа се, најчешће је намењено мени.

        Рожков: А псујете ли потчињене?

        Путин: То би и у том случају значило да сам незадовољан собом. Можда није требало да признам, али не треба овакав грех ни крити. У Русији постоји такав хрех. Измолићу опроштај”.

извор: fakti.org/rossiya/putiniana/putin-ne-pljujte-po-nasim-partijama-porodice-bus-i-klinton-kao-da-ce-zauvek-vladati-sad

4 гласa