ТРАДИЦИОНАЛНА ПОСЛАНИЦА ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ ФЕДЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ

  • Сматрам слободу предузетништва најважнијим економским и јавним питањем. Управо тиме – слободом предузетништва, ширењем предузетничке слободе – морамо одговорити на сва ограничења која покушавају да нам наметну
  • Прошле године је проглашена амнестија капитала који се враћа у Русију. Међутим, бизнис није пожурио да искористи ову могућност, што значи да је предложена процедура компликована, да нема довољно гаранција
  • Прошле године, руски извоз пољопривредних производа износио је скоро 20 милијарди долара. То је за четвртину више од прихода од продаје оружја, или око трећине прихода од извоза гаса. А такав пробој наша пољопривреда је направила у кратком, али плодотворном периоду. Велико хвала сељацима
  • Сматрам да је неопходно на националном нивоу поставити задатак и до 2020. године у потпуности обезбедити унутрашње тржиште домаћом храном. Ми не само да смо у стању да се прехранимо, узимајући у обзир земљиште, воду, и што је посебно важно, ресурсе. Русија би могла да постане највећи светски снабдевач здраве, еколошки чисте, висококвалитетне хране која је већ одавно нестала у неким западним земљама
  • Предлажем да се несавесним власницима одузме пољопривредно земљиште које се користи у друге сврхе и да се прода на аукцији онима који желе и могу да обрађују земљу
  • Предлажем да ми и колеге из Евроазијског економског савеза започнемо консултације с чланицама ШОС и АСЕАН, као и с државама које ће се придружити ШОС, о формирању могућег економског партнерства. Заједно наше државе чине готово трећину светске привреде по паритету куповне моћи
  • Пред нама је не једном био суштински, судбоносни избор пута даљег развоја. Последњи пут је то  било 2014. године, када се догодило поновно уједињење Крима и Севастопоља. Русија је гласно рекла да је снажна независна  држава са  хиљадугодишњом историјом и великом традицијом, нација коју учвршћују заједничке вредности и заједнички циљеви

МНОГО тога смо урадили у демографији, образовању и здравственој заштити. У тим областима главни оријентири наведени су у Мајским указима 2012. Разуме се, живот уноси своје корекције, битне корекције, али сада у текућим тешкоћама, одговорност за благостање људи се повећава и молим да се према овим наводима заузме озбиљан приступ и настојање да се они реализују.

Неопходно је да постигнемо избалансиран буџет. Наравно, то није циљ сам за себе, него најважнији услов макроекономске стабилности и финансијске независности земље. Подсетићу, према резултатима реализације федералног буџета 2016., његов дефицит не треба да пређе три процента, чак и ако наши приходи буду мањи од очекиваних. Скрећем вашу пажњу на ово, поштоване колеге, депутати Државне Думе и чланови Федералног Собрања и Савета Федерације. То је значајно питање. Управо сам рекао да су финансијска стабилност и независност земље апсолутно међусобно повезани. Молим вас да полазите од ових кључних, основних фактора.

Неопходно је ојачати контролу над кретањем државних средстава, укључујући федералних и регионалних субвенција индустријским предузећима и пољопривреди.

Морамо додатно ојачати поверење између власти и бизниса, побољшати пословну климу у земљи.

Влада, заједно са Агенцијом за стратешке иницијативе и водећим пословним удружењима треба да настави систематски рад на побољшању услова за пословање, константно пратећи њихово спровођење.

Сматрам слободу предузетништва најважнијим економским и јавним питањем. Управо тиме – слободом предузетништва, ширењем предузетничке слободе – морамо одговорити на сва ограничења која покушавају да нам наметну.

Анкете показују да компаније још увек не виде квалитативни напредак у активностима контролних и надзорних органа. Сви налози о овој теми су одавно, и не једном, дати. И кад год говоримо о овој теми, увек смањујемо и смањујемо њихова овлашћења. Негде их смањујемо, а она се негде поново појављују. Цела армија инспектора наставља да омета рад савесном бизнису. Што не значи да контрола није потребна.

Наравно, контрола мора постојати. Али, молим бладину комисију за административне реформе да заједно са пословним удружењима поднесе 1. јула 2016. године конкретне предлоге за отклањање сувишних и дуплираних функција контролно-надзорних органа.

Такође бих хтео да предочим цифре које је припремило једно од наших пословних удружења.

Током 2014. године истражни органи су поднели скоро 200 хиљада кривичних пријава по такозваним економским основама. До суда је дошло 46 хиљада од 200 хиљада, још 15 хиљада случајева је пропало на суду. Испоставља се, ако се израчуна, да се пресудом окончало само 15 одсто случајева. При чему огромна већина, око 80 одсто, 83 одсто послодаваца, против којих су покренути кривични предмети, су у потпуности или делимично обуставили пословање. То јест, њих су притиснули, опљачкали и  на крају пустили. И то сигурно није оно што нам је потребно за развој пословне климе. То је, уствари, директно уништавање пословне климе. Ја молим истражне органе и тужилаштво да обрате посебну пажњу на ово.

Прошле године је проглашена амнестија капитала који се враћа у Русију. Међутим, бизнис није пожурио да искористи ову могућност, што значи да је предложена процедура компликована, да нема довољно гаранција. Пратим и дискусије који се тренутно воде у друштву о овој теми. Говори се да су одлуке које смо донели, донекле боље него слична решења из претходних година, али оне очиглено нису довољно добре. Молим Владу да одржи консултације, додатне консултације са пословном заједницом, са Врховним Судом, са законским органима, и да у кратком року донесе одговарајуће корекције, а саму амнестију предлажем да продуже за још шест месеци.

Држава ће пружити сву неопходну помоћ сваком оном ко је спреман да иде напред и буде лидер. Такав систем ми градимо у дијалогу са бизнисом на основу његових захтева и проблемима са којима се суочава наша земља.

Финансијску подршку пројектима супституције увоза увелико пружа Фонд за развој индустрије. Његови програми су тражени код предузетника. Предлажем да се следеће године изврши докапитализација Фонда за 20 милијарди рубаља.

Ми такође гарантујемо стабилне пореске и остале базичне услове за инвеститоре, који су спремни да инвестирају у пројекте супституције увоза. То је омогућено таквим механизмом, какав је специјалан инвестициони уговор. Предлажем да се у оквиру таквих уговора омогући право регионима да порез на доходак спусте на нулу. Неки се руководиоци директно залажу за ово, како би инвеститори били у стању да покрију своје капиталне трошкове изградње нових производних погона.

Ми смо спремни да гарантујемо и тражњу за овим програмима и за овим пројектима. Предлажем да се Влади да право да купује по неконкурентној основи до 30 одсто производа, произведених у оквиру специјалних инвестиција и специјалних уговора. Али све остало би требало да иде на слободно, па чак и на инострано, тржиште, како компаније не би изгубиле мотивацију, и како би наставиле да подижу квалитет и тежиле смањењу трошкова.

Знате, када су слични програми реализовани у другим земљама, предузетници су, како би добили подршку државе, морали да испуне много теже услове: одређена количина производа је морала бити реализована на иностраном тржишту. Због чега? Због тога, да би произвођач настојао да произведе квалитетан производ.

Зато ћемо подржавати управо конкурентну домаћу производњу. Нико не треба да има илузије да под маском супституције увоза, може понудити држави и грађанима сурогате или устајале залихе, и то по превисокој цени. Русији су потребне компаније које ће не само бити у стању да обезбеде земљу модерним висококвалитетним производима, већ које ће освојити и светска тржишта. Да би се помогло онима који су спремни за такав посао, формиран је Руски извозни центар.

Осим тога, предлажем да се повећа обим несировинског извоза, што је један од кључних показатеља ефиканости надлежних агенција, па и Владе у целини.

Такође сматрам исправним реализовање иницијативе пословне заједнице и формирање агенције за технолошки развој, која ће пружати помоћ предузећима у набавци домаћих и страних патената и лиценци инжењерских услуга. Излазак на страна тржишта, експанзија руске производње би требало да постане природна стратегија развоја националног пословања и целе руске привреде. И наравно, треба разбијати стереотипе, веровати у сопствене могућности. Ако идете напред, онда ће резултати обавезно доћи.

Пример за ово је – наша пољопривреда. Пре десет година, практично половину хране  смо увозили из иностранства, критично смо зависили од увоза, а сада је Русија – једна од извозница. Прошле године, руски извоз пољопривредних производа износио је скоро 20 милијарди долара. То је за четвртину више од прихода од продаје оружја, или око трећине прихода од извоза гаса. А такав пробој наша пољопривреда је направила у кратком, али плодотворном периоду. Велико хвала сељацима.

Сматрам да је неопходно на националном нивоу поставити задатак и до 2020. године у потпуности обезбедити унутрашње тржиште домаћом храном. Ми не само да смо у стању да се прехранимо, узимајући у обзир земљиште, воду, и што је посебно важно, ресурсе. Русија би могла да постане највећи светски снабдевач здраве, еколошки чисте, висококвалитетне хране која је већ одавно нестала у неким западним земљама, тим пре јер је потражња на светском тржишту за оваквим производима у сталном порасту.

За решавање тако крупних задатака, неопходно је концентрисати ресурсе на подршку пре свега оних фарми које показују високу ефикасност. Управо на овим принципима треба да се заснива програм развоја агробизниса, с тим да у виду имам и велика и средња и мала предузећа – сви морају бити ефикасни.

Неопходно је почети са обрадом милиона хектара обрадиве земље, која је сада у стању мировања, а налази се у рукама великих земљопоседника, који се не претржу да се баве пољопривредом. Слушајте, колико већ година о томе говоримо? Али ствари остају исте. Предлажем да се несавесним власницима одузме пољопривредно земљиште које се користи у друге сврхе и да се прода на аукцији онима који желе и могу да обрађују земљу.

Нама је непходна и споствена технологија производње, складиштења, прераде пољопривредних производа, споствени садни фонд. То је изузетно важан задатак. И даље смо веома рањиви у тим областима. Молим да се у решавање овог задатка укључе водећи истраживачки институти, Руска академије наука, као и бизнис који је већ показао напредак.

У претходној посланици је било најављено покретање националне технолошке иницијативе, њен хоризонт је 15-20 година, међутим она свој практичан рад демонстрира већ данас. Она је показала, да имамо доста јаких тимова, који су способни да предложе и реализују иновативне идеје. У областима као што су неуротехнологија, беспилотна технологија у авијацији, па све до транспорта, система складиштења и дистрибуције енергије, Русија има све шансе да међу првима освоји глобално тржиште, и то у блиској будућности, већ у наредним годинама.

Ми смо заинтересовани за широку пословну сарадњу са иностраним партнерима, добродошли су инвеститори који су усмерени ка дугогодишњем раду на руском тржишту, без обзира на текуће, не увек једноставне околности. Високо ценим њихов благонаклон однос према нашој земљи, према користима које они овде виде за развој свог бизниса. Како би отворила додатне могућности за проширење економских веза са Русијом, наша земља учествује у интеграционим процесима.

Већ смо постигли квалитативно нов ниво сарадње у оквиру Евроазијског економског савеза, створен је заједнички простор са слободним кретањем капитала, роба, радне снаге. Постигнут је начелни договор о повезивању евроазијских интеграција с кинеском иницијативом „Економског појаса Пута свиле“. Створена је зона слободне трговине с Вијетнамом. Следеће године у Сочију одржаћемо самит Русија-АСЕАН (Асоцијација нација Југоисточне нације) и, уверен сам, моћи ћемо да израдимо заједничку узајамно корисно агенду сарадње.

Предлажем да ми и колеге из Евроазијског економског савеза започнемо консултације с чланицама ШОС и АСЕАН, као и с државама које ће се придружити ШОС, о формирању могућег економског партнерства.

Заједно наше државе чине готово трећину светске привреде по паритету куповне моћи. Такво партнерство у почетној фази могло би да се усредсреди на питања заштите инвестиција, оптимизације процедура кретања роба преко граница, заједничке израде техничких стандарда за производе следеће технолошке генерације, на узајамно отварање приступа тржиштима услуга и капитала. Наравно да то партнерство треба да се гради на начелима равноправности и уважавања узајамних интереса.

За Русију ће такво партнерство створити потпуно нове могућности за повећање испорука намирница, енергената, инжењерских, образовних, медицинских и туристичких услуга у Азијско-Пацифички регион, омогућиће нам да играмо водећу улогу у формирању нових технолошких тржишта, као и да преусмеримо ка Русији велике глобалне трговинске токове.

Наставићемо да модернизујемо транспортну инфраструктуру. Развијаћемо снажне логистичке центре, као што су Азовско-Црноморски и Мурмански транспортни чвор, модерне луке у Балтичком мору, на Далеком Истоку, јачаћемо систем регионалног авио-превоза, између осталог, на северним и арктичким територијама. На једном од предстојећих заседања Државног савета детаљно ћемо размотрити стање унутрашњих пловних, речних путева.

Карика која везује Европу и Азијско-Пацифички регион треба да буде Северни морски пут. Да би се повећала његова конкурентност, намеравамо да проширимо важење повлашћеног режима слободне луке Владивосток на кључне луке Далеког Истока, што нас моле предузетници који послују у том делу Русије, који за нас има стратешки значај.

Социјално-економски развој тог региона је најважнији национални приоритет.

Ево, већ три године у Русији се бележи природни прираштај становништва. Да, он за сада није велики, али постоји. Шта желим да нагласим? По свим прогнозама, већ је требало да паднемо у нову демографску провалију због минуса из 90-их, о чему су нам говорили и што су нам предвиђали стручњаци-демографи, између осталог, на нивоу УН. Али, то се не догађа. И пре свега због тога што су половина новорођенчади данас – друга, трећа и следећа деца. Породице желе да подижу децу, верују у њихову будућност, верују у своју земљу, рачунају на помоћ државе.

Следеће године завршава се програм материнског капитала. Он је већ обухватио више од 6,5 милиона руских породица, између осталог, на Криму, и у Севастопољу. Али, ми знамо да сви ти наши напори за сада нису довољни да се залечи демографска рана из прошлости коју је задобила Русија.

Наравно, ми знамо колико је то тешко за буџет, то су озбиљна, велика средства. Раније смо говорили да ћемо морати да израчунамо да ли ћемо моћи, како кажу финансијски стручњаци, то да изнесемо, да ли ћемо моћи да све то поуздано гарантујемо и платимо. Можемо, упркос свим проблемима. Сматрам да је неопходно да се програм мајчинског капитала продужи за најмање две године.

Пред нама је не једном био суштински, судбоносни избор пута даљег развоја. Последњи пут је то било 2014. године, када се догодило поновно уједињење Крима и Севастопоља с Русијом. Русија је гласно рекла да је снажна независна  држава са  хиљадугодишњом историјом и великом традицијом, нација коју учвршћују заједничке вредности и заједнички циљеви.

Исто тако самоуверено ми делујемо и сада, када Русија води отворену, желим то да нагласим, управо отворену, директну борбу против међународног тероризма. Ми доносимо одлуке и спроводимо их у дело, знајући да са задацима који су пред нама можемо да се изборимо само ми сами, али само заједно.

Навешћу још један цитат, потпуно неочекиван за мене, речи човека који је био далеко од политике. То су речи Дмитрија Ивановича Мендељејева, изговорене пре 100 година. Ево их: „Подељене ће нас одмах уништити. Наша снага је у јединству, у војној снази, у сређеним и срећним породичним односима који повећавају прираштај народа и у природном расту нашег унутрашњег богатства и мирољубивости“. Сјајне речи, упућене баш нама данас.

Русија је истовремено део глобалног света, који се нагло мења. Ми добро разумемо сложеност и размере постојећих проблема – како спољних, тако и унутрашњихх. На путу сваког развоја увек постоје тешкоће и препреке.

Одговорићемо на све изазове, деловаћемо креативно и ефикасно, радићемо напорно због заједничког добра и због Русије.

Ићи ћемо напред заједно и заједно ћемо сигурно постићи успех.

извор: fakti.org/rossiya/putin-rusija-deluje-samouvereno-i-nastavice-da-deluje-samouvereno

3 гласa