• Западне земље – нагласио је Путин – морале су након што је СССР престао да постоји да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да се према тим интересима односе са уважавањем
  • У време рата против чеченских терориста, практично су сви, осим нас можда, за себе били одлучили да Русиjа престаjе да постоjи у тадашњем облику. Питање jе било само када ће се то десити и какве ће бити последице, будући да jе то велика нуклеарна држава
  • Специjалне службе СAД у Aзербеjџану чак су им помагале и са транспортом. Зато сам упозорио СAД на контакте са терористима, али није било ефекта
  • „Рекао сам тадашњем председнику СAД и он ми jе одговорио – извините на изразу, да ће их растурити, а за 10 дана моjи потчињени су добили од колега из Вашингтона писмо: „Подржавали смо и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама у Русиjи. Сматрамо да имамо право да то радимо, и радићемо то убудуће”
  • ЛАВРОВ: Путин при заjедничком решавању међународних проблема увек предлаже западним партнерима да се ориjентишу на дугорочну перспективу, а не на две или три године, до наредних избора „када бирачима треба принети некакву импресивну победу. Tо гледање иза хоризонта – Путина веома снажно разликуjе од западних колега

         РУСКИ  лидер Владимир Путин рекао је – у филму „Председник” који је данас емитовала државна телевизија Россия-1 – да ће његова земља ићи до краја у заштити својих интереса.

         У том контексту је нагласио: да је „у ситуацији са повратком Крима све било урађено правилно” и да тим поводом ни за чим не жали.

         Открио је да је својим сарадницима у време те геополитичке промене говорио: „За нас су људи (на Криму) животно вжно питање… Ми ћемо у заштити наших интереса ићи до краја. То је ванредно важна ствар. Русија није могла оставити на цедилу своје људе који су хтели да јој се врате, а нису хтели да буду под влашћу екстремних националиста и бандероваца. То за нас није било важно да бисмо нешто откинули и зграбили. Чак ни зато што Крим има стратешки значај за Црно море и све око њега. Не, то је за нас био чин историјске правде ”.

         Западне земље – нагласио је Путин – морале су након што је СССР престао да постоји да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да се према тим интересима односе са уважавањем.

         Tероризам на Северном Kавказу 1999. године довео jе Русиjу на ивицу распада и многи светски лидери били су уверени да ће Русиjа престати да постоjи у тадашњем облику, изjавио jе руски председник Владимир Путин у интервjуу за данас емитовани филм ”Председник” на TВ ”Русиjа 1”, посвећен 15. годишњици почетка његовог првог мандата на месту шефа државе.

         „Oдлучио сам: нема другог избора већ да се иде до краjа. Ниjе било могуће учинити ништа друго осим гушења тог тероризма, ниjе био могућ договор”, рекао jе Путин и додао:

         „Oдлично се сећам и мислим да сам већ говорио о томе, да сам као директор Федералне службе безбедности (ФСБ) читао различите оперативне документе, између осталог и пресретнуту преписку међународних терориста, коjи су писали „Сада jе jединствен историjски случаj – имамо могућност да откинемо Kавказ од Русиjе – сад или никад”.

         Према његовим речима, руководству Русиjе тада jе било jасно да, уколико не буде контроле над ситуациjом, неће бити више шансе за очување земље, пренела jе агенциjа РИA Новости.

         „У том тренутку практично су сви, осим нас можда, jер се обичан грађанин ниjе много упуштао у детаље, а ниjе ни схватао шта се дешава, већ за себе одлучили да Русиjа престаjе да постоjи у садашњем облику. Питање jе било само када ће се то десити и какве ће бити последице, будући да jе то велика нуклеарна држава”, казао jе Путин.

         Путин jе први пут на место шефа државе ступио 2000. године као вршилац дужности, по оставци Бориса Jељцина, да би у марту те године био изабран за председника.

         У обраћању емитованом 31. децембра уочи Нове године, Jељцин jе саопштио да подноси оставку „не због здравља, већ због свеукупних проблема”, тражећи опроштаj од грађана Русиjе.

         После четири године на редовним изборима Путин jе реизабран, а од 2008. до 2012. био jе на челу владе, да би марта 2012. године поново победио на председничким изборима и 7. маjа преузео дужност.

         „Tог тренутка нисам могао да одлучуjем. Mорао сам реално тиме да се бавим, али нисам имао комплетна овлашћења. Било jе jасно колико jе велика та одговорност. Само сам се jедно питао – ако не успем да ствар доведем до краjа, шта чинити, како даље живети”, казао jе Путин, а преноси TAСС.

         Руски председник jе рекао да су руске специjалне службе у jедноj прилици регистровале директне контакте екстремиста са Северног Kавказа и представника специjалних служби СAД у Aзербеjџану и „чак помагали са транспортом”, као и да jе упозорио СAД на контакте са терористима, али да оне нису послушале.

         „Рекао сам тадашњем председнику СAД и он ми jе одговорио – извините на изразу, да ће их растурити, а за 10 дана моjи потчињени, шефови ФСБ добили су од колега из Вашингтона писмо: „Подржавали смо и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама у Русиjи. Сматрамо да имамо право да то радимо, и радићемо то убудуће”, рекао jе Путин.

         „Ни у ком случаjу, никада и нигде не треба чак ни покушавати употребљавати терористе да би решили своjе тренутне политичке или чак геополитичке задатке, када их подржите на jедном месту, они ће подићи главу на другом и обавезно ударити по оном ко их jе jуче подржавао”, казао jе Путин.

         „Неко jе тамо, посебно у специjалним службама западних земаља, сматрао да ће им, ако неко иде на дестабилизациjу њиховог главног геополитичког супарника, а таква jе, како сада схватамо, у њиховоj свести увек била Русиjа, то у целини бити од користи. Испоставило се као погрешно”, рекао jе Путин.

         Према његовим речима, западне земље jе после распада СССР-а требало да схвате да Русиjа има своjе геополитичке интересе и да jе неопходно да се они уважаваjу.

         Истичући да су Совjети гаjили илузиjе о укидању идеолошких разлика са западним земљама, Путин jе рекао да jе „потребно уважавање у међусобним односима, тражење равнотеже и узаjамно прихватљивих решења”.

         У документарцу jе шеф председничке администрациjе Сергеj Иванов, коjи jе тада био секретар националног Савета за безбедност, рекао да jе Путин одлучио да откаже маневре стратешких нуклеарних снага планираних за 12. септембар 2001, не желећи да поjачава напетост у, и без тога, компликовану ситуациjу за СAД, после терористичких напада 11. септембра.

         „У том тренутку вођене су активне борбе, а терористе, укључуjући оне из многих земаља света, коjи су тамо ратовали, Aмериканци су називали „борцима за слободу”, и у краjњем случаjу „побуњеницима”, подсетио jе Иванов.

         Путин jе у филму „Председник” испричао и под каквим jе притиском био 1999. године као премиjер и сагласио се са аутором интервjуа да jе те године земљом фактички управљала група олигарха.

         „Неки од њих, када сам био председник владе и када jе (тадашњи председник Русиjе Борис) Jељцин саопштио да ћу се кандидовати за председника, дошли су код мене у кабинет у Бели дом, сели преко пута и рекли: дакле, ви схватате да овде никада нећете бити председник. Рекао сам им: па, видећемо”, казао jе Путин, не наводећи конкретно како jе успео да заузда олигархе.

         „На различите начине, различитим средствима”, казао jе кратко.

         Путин jе рекао и да ниjе изгубио везе са реалношћу и да сасвим може да замисли живот без дужности председника.

         Према његовим речима, за шефа државе изузетно jе важно да задржи везу са обичним људима.

         „За човека коjи се бави тим послом, коjи jа радим данас и током претходних година, ипак jе та веза и осећаj припадности обичним људима оно што jе изузетно важно и веома помаже у раду”, казао jе Путин.

         Владимир Путин jе радохолик, веома пажљиво слуша саговорнике, предан jе приjатељима, никада ни на кога не виче, а при решавању међународних проблема увек предлаже партнерима ориjентациjу на дужу перспективу, изjавили су блиски сарадници руског председника у данас емитованом филму „Председник”.

         „Нисам срео човека са таквим радним способностима. Веома касно леже на спавање (…) а уjутро већ зове телефоном, кад уопште спава?”, рекао jе шеф председничке администрациjе Сергеj Иванов, а преноси РИA Новости.

         Некадашњи министар привредног развоjа и трговине, а сада челник „Збербанке” Герман Греф рекао jе да се Путин током вишегодишњег рада ниjе лишио способности да слуша саговорнике, због чега неретко седнице траjу сатима.

         „Његова карактеристика, коjу ниjе до данас изгубио, jе способност да слуша. Слуша све, свима даjе могућност да кажу. Некада чак више, него што треба. Понекад се састанци с њим одуже сатима, због чега се врло често план рада мења”, рекао jе он.

         Греф jе, такође, казао да jе Путин одан приjатељству, као и да тешко преживљава личну издаjу и прекида комуникациjу са онима коjи лоше поступаjу.

         „За њега jе питање земље, вероватно, наjвећа вредност, затим, сигурно, питање породице, и питање личних односа, приjатељства”, рекао jе Греф, додаjући да зна да jе Путин престао да се среће са људима са коjима jе био у врло добрим односима, када су урадили нешто што се противи његовим ставовима о свету или пристоjности.

         Путинов прес секретар Дмитриj Песков указао jе у филму Саиде Mедведеве на способност Путина да се концентрише на различите теме и брзо прелази са jедне на другу.

         Челник холдинга „Интеррос” Владимир Потањин рекао jе да Путин скрива своj унутрашњи темперамент и да ни на кога не виче.

         Шеф дипломатиjе Сергеj Лавров рекао jе да Путин при заjедничком решавању међународних проблема увек предлаже западним партнерима да се ориjентишу на дугорочну перспективу, а не на две или три године, до редовних избора „када бирачима треба принети некакву импресивну победу”.

         Tо „гледање иза хоризонта”, рекао jе Лавров, Путина „веома снажно разликуjе од западних колега”.

         (Факти – Танјуг)

 http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-rusija-je-u-zastiti-svojih-interesa-spremna-da-ide-do-kraja

Прочитај без интернета:
9 гласовa